Цитостатици први на листи жалби

Милијана Латиновић
Цитостатици први на листи жалби

Бањалука - Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ лани су стигле 203 пријаве на нежељене реакције на медикаменте, што је највише у протеклих пет година, а најчешћи приговори односили су се на цитостатике.

Обавеза пацијената је да нежељена дејства лијекова пријаве свом љекару, а они даље надлежним институцијама које су задужене за промет лијекова.

У Агенцији истичу да су осим љекара, нежељена дејства на медикаменте лани пријавили и апотекари као и носиоци дозвола за стављање лијекова у промет. Од укупног броја притужби, 63 су стигле из Републике Српске. Највише пацијената који су искусили нежељене реакције на лијекове било је женског пола, а међу онима који су затражили помоћ љекара због осипа, гушења и других нежељених реакција било је и дјеце.

- Од укупног броја пријављених нежељених реакција на лијекове, 15 их је довело пацијента у животну угроженост. Најчешћа реакција била је копривњача, односно алергијска реакција на кожи, а честе су биле и мучнине и пад крвног притиска, осип, повраћање и слабост - наведено је у извјештају Агенције о нежељеним дејствима лијекова и медицинских средстава у БиХ, за прошлу годину.

У извјештају је истакнуто да су нежељене реакције најчешће изазивали лијекови за лијечење злоћудних болести, затим разних инфекција, медикаменти за срце и кардиоваскуларни систем, док је најмање нежељених реакција било изазвано лијековима који дјелују на коштано-мишићни систем и органе за дисање. 

Национални координатор за малигна обољења у РС Зденка Гојковић каже да су нежељена дејства при употреби цитостатика и других лијекова за лијечење малигних обољења веома честа.

- Пад леукоцита и анемија су најчешће нежељене реакција на цитостатике, док се код лијечења биолошком терапијом чешће појављују кожне промјене - казала је Гојковићева.

Додала је да се приликом израде клиничких студија за нове лијекове, осим ефеката лијечења, обавезно наводе и нежељени ефекти.

- На основу тога прописујемо терапију, односно повећавамо или смањујемо дозу лијека - додала је Гојковићева. 

Специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља Младен Шукало наглашава да су пацијенти дужни да о свакој нежељеној реакцији на прописану терапију обавијесте свог породичног љекара.

- Нежељене реакције се често дешавају за вријеме терапије антибиотицима код пацијената који су алергични на ове медикаменте. Има и оних код којих одређени аналгетици изазивају нежељена дејства - рекао је Шукало.

Истиче да се ове реакције на поједине лијекове углавном манифестују у виду осипа на кожи, гушења, а неријетко и пробавних сметњи.

  • Када се појаве било какве нежељене реакције или сумње на нежељена дејства лијека, пацијенту се прекида терапија и пружа адекватна медицинска помоћ. Углавном постоје замјенски лијекови који се прописују у тим ситуацијама - додао је Шукало.

Вакцине

Према подацима Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ у прошлој години било је и притужби на нежељене реакције на вакцине. 

- Из Завода за јавно здравство ФБиХ стигло је 20 притужби на нежељена дејства вакцина - наведено је у извјештају Агенције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана