Бањалука 1918. први пут ослобођена из вјековног ропства
Бањалука - Бањалука је уласком српске војске на крају Првог свјетског рата 1918. године први пут била ослобођена вишевјековног ропства, а 20. новембар је и дан стварања домаће власти у овом граду, због чега је ово датум од велике историјске вриједности, речено је на округлом столу у Бањалуци под називом "Пуцањ у ропство".
Члан Академије наука и умјетности Репубике Српске Никола Поповић рекао је да је писање о страдању српског народа са простора Босанске Крајине у Првом свјетском рату дуго било у другом плану у односу на Други свјетски рат и револуцију у Југославији.
"То што се период Првог свјетског рата годинама запостављао, ствар је и генерација које су тако вредновале нашу историју", истиче Поповић.
Према његовим ријечима, историографија о Првом свјетском рату била је потиснута и у остатку свијета Другим свјетским и Хладним ратом који се, како је рекао, није завршио ни до данас.
"Обиљежавање ових годишњица свакако је значајно са становишта цјелокупне цивилизације", рекао је Поповић.
Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912-1918. Небојша Куштриновић сматра да је веома значајно обиљежавати датуме као што је дан ослобођења Бањалуке, с обзиром на то да је веома мало историјског материјала из овог периода.
"Ове године усмјерили смо се ка Гаврилу Принципу и 1914. години, наредне ће се обиљежавати 100 година од велеиздајничког процеса, а жеља нам је да створимо и фондацију која би подигла споменик нашим Солунцима који су били неправедно заборављени", рекао је Куштриновић.
Он сматра да у стручне расправе поводом обиљежавања 100 година од велеиздајничког процеса наредне године треба укључити и Просвјетно-педагошки завод, архиве и више историчара, како би се бацило више свјетла на историју српског народа.
"Морамо бити поносни на мајора Драгољуба Бајаловића и српску војску која је ослободилачки ушла у Бањалуку, али и наставити истраживања у том смјеру", рекао је Куштриновић.
Он је додао да Удружење више од деценије покушава да овим датумима да прави значај и да неће дозволити да се Гаврило Принцип квалификује као ратни злочинац.
"За оне који Гаврила Принципа покушавају прогласити ратним злочинцем, а жМладу Боснуж терористичком организацијом можемо да направимо пандан са атентатом на Хитлера, јер када би се његов атентатор прогласио ратним злочинцем то би било слично ономе што ради запад и дио Сарајева и Федерације БиХ", рекао је Куштриновић.
Према његовом мишљењу, једино се историјом може доћи до праве истине која ће се проширити свијетом.
"Овакви округли столови бациће истину у очи и показати да смо частан народ који жели да живи са другима. Ово не радимо да бисмо показали да смо хероји и борци већ желимо да покажемо да не желимо да се другима дешава исто што и нама у посљедњих неколико вијекова", поручио је Куштриновић.
Округлом столу "Пуцањ у ропство", поводом дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, присуствовали су и изасланик предсједника Републике Српске Душко Четковић, професори бањалучког Универзитета и Петар Принцип, потомак Гаврила Принципа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
