Арно Гујон за „Глас Српске“: Док има дјеце народ има наду и будућност

ГЛАС: Како Вам данас изгледају енклаве на Косову и Метохији у којима живе Срби у односу на ситуацију какву сте затекли прије 12 година кад сте тамо отишли први пут?

* ГУЈОН: Кад сам први пут дошао на Косово и Метохију, видео сам децу која су ишла у летњим сандалама и вуненим чарапама по снегу. Нису ништа имали, били су запостављени од свих нас, од Европљана који нису могли да претпоставе да тако нешто постоји у 21. веку. Та дечица која су се тако шетала, заувек су ми остала урезана у памћење. Од тада до данас, тек се мало и недовољно, променило набоље. Очекивали смо да ће се, дванаест година касније, све смирити. Не да ће тећи мед и млеко, али да бар неће бити проблема међу комшијама. Срби са Косова су вредни и радни људи који желе да живе од свог рада, а не од хуманитарне помоћи. Потребно је економско оснаживање српских енклава да би људи могли достојанствено да живе од својих руку. То је права хуманитарна помоћ која им треба. Зато поред хуманитарних конвоја, који су, нажалост, и даље потребни, већ пет година, у сарадњи са Рашко-призренском епархијом, радимо на остваривању тог циља. Изградили смо три фарме, једну млекару, једну фабрику за пастеризацију воћа и поврћа, поставили пластенике за узгој поврћа и резаног цвећа... У свим тим пројектима раде десетине људи. Свима смо показали да је могућ живот на Космету и да не треба очајавати пред изазовима.

ГЛАС: Чудо је и храбро то што се у српским породицама у тим енклавама, гдје људи живе у сталној опасности, рађа по четворо дјеце. Има ли наде да та дјеца и остану да ту живе у будућности с обзиром на непријатељско окружење?

* ГУЈОН: Искрено, мислим да има. Они који су остали, заиста то желе и ни за шта не би напустили Космет. У свакој енклави рађа се много деце. Породица с троје или четворо деце није реткост. То је постала норма. А док има деце, значи да има и наде. Док има деце, народ има будућност. Пре неколико месеци дао сам поклоне једној девојчици, а пре 12 година њеној мајци. Генерације се обнављају.

ГЛАС: Већина дјеце из тих енклава не би видјела море да им, по шести пут, нисте организовали љетовање. Какве слике носите са тих путовања и колико ће још генерација са Космета одрасти уз Вас и уз помоћ Ваше хуманитарне организације?

* ГУЈОН: Бићемо уз Србе на Космету све док је наша помоћ потребна. Они неће попустити, а на нама је да их не напуштамо. Што се тиче летовања на мору, организујемо га већ шест година у сарадњи са Рашко-призренском епархијом, која бира децу по социјалним критеријумима. Ово путовање је прилика за најсиромашнију децу да прекину живот у изолацији, упознају другу децу, стварају пријатељства, и истовремено уживају у распусту на мирном месту, далеко од посебно тешке свакодневице. Никада нећу заборавити очи деце кад први пут угледају море, кад пропливају, кад се изненаде што је море слано.

* ГЛАС: Како видите рад правосуђа у региону, изгледа да Срби, како они на Космету, тако они у Српској још не могу да дођу до правде и права?

ГУЈОН: Нажалост, изгледа да су правда и право и даље релативне категорије које одређују победници, односно велике силе. Не знам да ли ће се једног дана доћи до правде, али је важно да од ње не одустанемо и да никада не прихватимо истину оних који су правду више пута кршили.

* ГЛАС: Долазите ли у Републику Српску и како видите борбу за њен опстанак?

ГУЈОН: Ја сам против сваке сатанизације, јер смо видели кроз историју да она увек претходи насиљу. Мислим да би требало да се суздржимо од оштрих оптужби које су опасне по мир и стабилност, не само у БиХ, већ и у целом у региону. Често идем у Републику Српску где имам много пријатеља, и увек се одушевим народом са којим се сусрећем тамо. Гостопримљив је, поносан, отворен и толерантан.

Помоћ

Арно Гујон рођен је у Греноблу, а са српским народом први пут се сусрео у Зворнику у Републици Српској, гдје је упознао садашњу супругу са којом данас живи у Београду. Први камион са хуманитарном помоћи на Косово је са братом и двојицом пријатеља довезао крајем 2004. године. У прошлој години организација на чијем је челу у пољопривредне пројекте, школство и здравство уложила 650.000 евра. Укупна вриједност помоћи је већа од четири милиона евра, а недавно је шести пут организовано љетовање за дјецу из косметских енклава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.