У икони Милијана и Слободана откривају душу дрвета

Пирографија, традиционални облик ликовне умјетности на дрвету, је једна од најтежих и најзахтјевнијих техника осликавања дрвета, или, како би у народу рекли, "осликавање ватром".

- Још као дијете сам имала креативне склоности. Ни слутила нисам да посједујем дар за сликање пирографијом, док прије седам година нисам отишла на курс, који је организовало наше удружење - испричала је Митрићева, коју смо затекли како осликава лик чаробњака из "Лед Цепелина".

Талентована Митрићева, иако од своје седме године болује од мишићне дистрофије, до сада је израдила много икона. Каже да их је неколико продала, али да их је највише поклонила драгим људима.

- Лаганим потезима пирографа, прецизним сагоријевањем дрвета стварају се линије, а лик свеца трајно се преноси на дрво - објаснила је Митрићева, додајући да по завршетку цртања помоћу пирографа, икона се лакира специјалним лаком, који јој даје коначан изглед.

За пирографију највише користи свијетло дрво као што је липа, јер има ненаметљиву текстуру па даје добре контрасте. Међутим, за овај хоби користе се и друге врсте дрвета.

- Захваљујући породици из Шипова, липе за израду икона ми не мањка. Прва и најдража икона ми је икона светог Георгија - рекла је Митрићева.

Она је додала да јој за израду иконе треба око 30 часова активног рада.

Иако је вријеме празника, каже да скоро нема заинтересованих за куповину икона, највише због беспарице.

Поред пирографије, ова млада Шиповљанка се бави, додуше нешто мање, и сликањем на стаклу, а и ову технику је научила захваљујући курсу који је организовало Удружење дистрофичара.

- Овај хоби је много скуп. Само једна боја од десет милилитара кошта од осам до 12 марака, а за почетно сликање ми треба најмање десет таквих - додала је.

Слободан Бобо Новаковић, многима познат као таленат из подгрмечког села Крњеуша код Босанског Петровца, прије више од три деценије почео је као самоук сликар, а и данас живи од свога рада.

- Почео сам да се бавим сликарством прије 35 година и то је на почетку био хоби, који је с временом прерастао у стварно занимање и животни позив - прича Новаковић.

Велики дио дјетињства и младости провео је у Сарајеву, Мостару и Требињу. Основну школу за глувонијеме завршио је у Земуну, а средњу школу у Крагујевцу гдје је стекао диплому машин-бравара.

- По повратку из школе почео сам са сликањем у мом родном селу Рисовац. Радио сам разним техникама, темперама, воденим бојама, тушем, али када сам добио прилику да радим у дрвету, знао сам да је то моје будуће занимање - присјетио се Новаковић.

Данас, искључиво ради техником пирографије - паљењем на дрвету. Мотиви су разнолики, а посебну пажњу придаје изради икона и иконостаса.

- Радио сам иконостасе у шест цркава, а један такав је и у православној цркви у овдје код нас, у Крњеуши. Иконостаси су сами по себи уникатни, јер осим тих шест, не постоје такви у свијету рађени техником пирографије - казао је Новаковић. Са погледом на цркву, која му је како каже највећа инспирација, из породичне куће Новаковића настала су велика дјела, попут икона "Рођење Христово" посвећено Божићу, и "Богородица Тројеручица" која краси иконостас. Поред тога ту су и слике "Косовка дјевојка", "Сеоба Срба" и многе друге. Дјела овог умјетника нашла су се и у приватним колекцијама владике Хризостома, предсједника Републике Српске Милорада Додика, Биљане Плавшић и Емира Кустурице. Међу ликовима познатих који красе Бобине слике нашао се и Новак Ђоковић.

Иако су дјела посебна, продаја слабо иде.

- Мало ко данас мари за умјетност, међу људима влада беспарица па ријетко издвајају новац за умјетнине. За израду једне слике треба ми у просјеку десет дана, првокласно дрво и квалитетне боје, па је стога све скупа тешко, али љубав према овом послу је још јача од свих животних препрека – казао је Новаковић.

Изложбе

Новаковићева дјела "Сарајево", "Мостар", "Његош" и "Хиландар" нашла су се на манифестацији "Викенд истих способности" у Сарајеву, затим у галерији "Препород", а како и сам каже излагао је своја дјела широм бивше Југославије, од Бихаћа до Београда и добио низ признања.

Амбасадор добре воље

Велики број својих дјела Новаковић је поклонио странцима који су показали добру вољу у рјешавању проблема избјеглих и расељених лица, па су га многи прозвали амбасадором добре воље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.