Није вријеме за пензију
ПРЊAВОР - Иако је у септембру прошле године закорачио у пету деценију живота, Драгиша Петровић и даље, у улози капитена, предводи кошаркаше Младости.
О повлачењу не размишља, а огромно искуство преноси на млађе снаге и као актуелни помоћник тренеру Aлександру Тривичевићу.
- Кошарци сам се посветио још као основац. Из пријератног времена посебно памтим финални турнир јуниорског првенства БиХ, одигран у Жепчу 1990. године. У конкуренцији вршњака тузланске Слободе, сарајевске Босне и домаћина, освојили смо треће мјесто, што је за 35 година постојања нашег клуба једно од највећих остварења. Претходно смо били успјешнији од јуниора бањалучког Борца. Предводио нас је тренер Елвир Делимехић, велико име у пријератној историји Младости - присјећа се Петровић.
У спортском картону овог играча је шест прволигашких сезона, двије године проведене у добојском клубу и једна сезона одрађена у аустријском Блуденцу. Одлазио је из Прњавора, али се и брзо враћао, јер му је овдје, како каже, најкомотније.
- Сплетом околности рођен сам у објекту Музичке школе у Прњавору, али умјесто неког од музичких инструмената посветио сам се кошевима и никада се нисам покајао. Срећан сам што мојим стопама иде и 16-годишњи син Aлександар - нагласио је Петровић, који је изузетно цијењен у родном граду.
Младим генерацијама је постао узор, како својим спортским, тако и људским вриједностима.
- Велика ми је жеља да Прњавор добије поново стабилног прволигаша. Тренутно, постоје два клуба, што није најрационалније рјешење. Надлежни би морали да иницирају фузију са ОКК Прњавор, чиме би се одстранило и понекад нездраво ривалство. Граду наше величине довољан је један колектив - рекао је капитен Младости.
Још не размишља о крају каријере.
- Рано је за пензију, јер се добро осјећам и сматрам да могу још бити од користи Младости. A када дође тај тренутак, остаћу у овом спорту, у улози тренера - додао је Петровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
