Опијум за народ испарио, Хрватска се вратила на старо

Опијум за народ испарио, Хрватска се вратила на старо 18.07.2018 17:32 | Агенције

Загреб - Фудбалска еуфорија у Хрватској која је креирала заједништво и оптимизам распршила се око Томпсона.

"Буђење је било болно и опет смо се вратили на старе подjеле, свађе, сукобе, чак и бруталне пријетње 'лошим домољубима'", пише загребачки портал 24сата.

Уз констатацију да је фудбал посљедњих мјесец дана био "опијум за народ", захваљујући фудбалу заборављали су се свакодневни проблеми на плате и пензије, на сукобе, свађе подјеле.

Грађани су се, додаје се у тексту Томислава Клаушког, фарбали и украшавали, грлили се и лудовали.

"Није нам (толико) сметао ни (некадашњи премијер) Иво Санадер на трибинама у Русији. Предсједница државе оправдавала се након својих преемотивних испада да је била опијена ногометом и да се напросто није могла контролисати. А чак су и премијер и министри опијени успјесима навукли навијачке дресове како би прикрили чињеницу да су они сами прилично неуспјешни", наводи портал.

Тако је Хрватима, додаје се, мало требало да заборавимо на грубу стварност. На мржњу, на подјеле, на лажно домољубље, на оптуженике и осуђенике, на лицемјере и парадере, на манипулаторе и провокаторе.

"И тако нам мало треба да се вратимо на старо. Дјеловање опијума је попустило. Буђење је било брутално. Отрежњење и окидач Улазак Марка Перковића Томпсона у играчки аутобус послужио је као отрежњење, али и као окидач за оне старе подијеле и сукобе, као подсетник на увијек фришку мржњу и подгријане увреде", анализира портал 24сата.

Довољно је ових дана било боравити на друштвеним мрежама и усудити се па подијелити јавно мишљење о Томпсону, о његовим позирањима с Луком Модрићем и Иваном Ракитићем, или недајбоже о Златку Далићу. Скупило би се, кажу, у свему томе довољно материјала за једну добру психоанализу патолошког стања у којем се налази хрватско друштво.

"Одједном, људи схватају стару истину да је Томпсон одувијек, и прије Русије и у Русији и сада након Русије, био маскота хрватског фудбала, уз бок са Здравком Мамићем и фамозним Јосипом Шимунићем. Не само његове пјесме, које Далић назива 'химном репрезентације', већ и његова политичко-националистичка појава у друштву. Бујанец и Чехок Одједном, примјећујемо да Далић позира с Велимиром Бујанцем, али и да заједно с Томпсоном позира у друштву вараждинског градоначелника Ивана Чехока, бившег либерала, професора етике и оптуженика за корупцију", пише портал.

Одједном се, наводе даље, присјећамо да је и Лука Модрић, најбољи играч Свјетског првенства, под оптужницом Државног тужилаштва. Одједном избија расизам из постова познатих спортиста на друштвеним мрежама који стављају афричке заставе на постове о француској репрезентацији, истиче се и додаје: " И опет пуцамо по шавовима. То је друштво у каквом живимо. Не оно друштво које смо сањали под дјеловањем навијачког опијума. Маре и Кате и Гени камени Неко се ових дана поново сјетио 1998. године, само три године након Олује, када су фудбалери по повратку из Француске пјевали "Маре и Кате" и када Томпсона није било ни близу, а данас пјевају Томпсона којем су, успут буди речено, организатори дочека забранили наступ и угасили разглас на другој пјесми".

Уз питање како је Хрватска дошла до тога, подсјећа се да је те 1998. селектор фудбалске репрезентације Ћиро Блажевић долазио из приватног салона Фрање Туђмана, а данас Златко Далић ходочасти около с Томпсоном, њиховим гуруом. "Је ли то напредак", још је само једно од питања.

Прије два дана у невиђеној еуфорији пола милиона људи дочекивало је своје хероје из Русије, а данас се на Твитеру пласира теза да је гурање Томпсона на позорницу био "меки државни удар", за који је онда савјетник премијера Крешимир Мацан спремно одговарао да "није успио".

"Мало нам је требало да се вратимо на старо. Која је права Хрватска? И готово нам дође да се запитамо која је права Хрватска: она која је била опијена фудбалском еуфоријом или она која се опоравља од те еуфорије? Или заправо постоје две Хрватске? Односно, зар нам само улазак у финале Свјетског првенства може помоћи да се осјећамо као свјетска, модерна, умјерена, грађанска, позитивно домољубна држава? Како је опијум попустио, Хрватска се опет расцијепила по старим шавовима: политичким, домољубним, свјетоназорским, идеолошким...", пише 24сата у својој анализи.

Опет, кажу, искре претње и увреде свима који се усуде да питају Томпсона и репрезентацију, како се друштвеним мрежама до јуче муњевито ширила добра вибрација око фудбала, сада се још брже шире пријетње.

"Фудбаска доза опијума показала нам је како бисмо могли живјети и развијати се као друштво. Али за дуже дјеловање тог учинка треба нам већа доза. Или још боље, нека дубинска терапија како наше самопоштовање не би зависило од фудбалера, а изражавање мишљења од Томпсона и друговима не би се квалификовала као национална издаја и недомољубни чин. Повратак у стварност обично је буран и правилу болан", закључио је портал 24сата.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица