Њујорк тајмс: Балкан је пробни терен у новом Хладном рату

Стручњаци наводе да Русија шири свој утицај и увећава етничке тензије у земљама које се надају уласку у Европску унију, због чега је Брисел оживио планове за проширење.

Истраживач при Институту за међународне односе у Прагу Марк Галеоти оцијенио је да је послије здруженог реаговања Запада на тровање бившег двоструког руског шпијуна Сергеја Скрипаља у Енглеској, "Балкан постоја још важнији".

"Русија тражи начине да узврати који би били асиметрични и који би обезбједили прилике Москви", рекао је Галеоти.

Он је у чланку за Европски савијет за спољне односе оцијенио да "Русија посматра Балкан као бојно поље за свој 'политички рат'" у настојању да скрене пажњу и створи "потенцијалне жетоне за преговарање с Европском унијом".

Чарлс Капчан, директор за Европу у Савету за националну безбједност у Бијелој кући за вријеме Барака Обаме, рекао је да "Руси користе прилику у посљедњем дијелу Западне Европе који је и даље политички дисфункционалан".

Ситуација на Балкану личи донекле на Украјину, гдје је Русија прво прихватила да се Кијев приближи ЕУ, али не и НАТО-у, а онда промијенила став, што је довело до свргавања проруског режима а онда и анексије Крима.

На Балкану, надметање с Русијом има потенцијал да посеје нову нестабилност у региону који се и даље опоравља од ратова 90-их у којима се распала Југославија, наводи Њујорк тајмс.

БиХ, која је некако спојена 1995. на крају рата, и даље је крхка конструкција подривена корупцијом, слабим вођством, етничким и националним тензијама, што је метафора за Балкан, наводи лист.

То је једна од кључних тачака које Русија настоји да искористи, рекао је Капчан, додајући да су друге Македонија, Косово и Србија.

Европска унија је понудила нову шансу земљама Западног Балкана да уђу, али нико не вјерује да су те земље спремне за ЕУ, навео је Њујорк тајмс.

Лист наводи да је с изласком Велике Британије из ЕУ и покушајима Русије да искористи пукотине у региону, ЕУ изнијела детаљан план за Балкан, при чему би Србија и Црна Гора могле да уђу у Унију до 2025. године.

У међувремену за Балкан су се заинтересовали и Американци.

Ново интересовање Вашингтона потиче из забринутости за ширење руског утицаја, навео је Рос Џонсон из Центра Вилсон, додајући да Конгрес САД тражи од Пентагона да изнесе "процијену безбједносне сарадње Западног Балкана и Русије".

Галеоти оцијењује да Русија покушава да нађе своје мјесто и у владама и у компанијама на Западном Балкану, тако да када те земље уђу у ЕУ, са собом донесу и руски утицај.

Он оцијењује да ЕУ није довољно пажљива кад је ријеч о Србији гдје Русија има кључне инвестиције у инфраструктури и посебно у енергетици.

"Политика ЕУ је генерално била да се подржи шта год држи Западни Балкан мирним. То је веома опасно и ствара савршено окружење да Москва игра своје игре", рекао је Галеоти.

Он, као и други аналитичари, каже да Брисел треба да више понуди и кад је ријеч о шаргарепи и кад је ријеч и штапу - нуђењем правих иницијатива за институционалне реформе и правих казни за њихово неиспуњавање.

Бивши амерички званичник, који је тражио да не буде именован, рекао је да је Балкан ново бојно поље Хладног рата и додао да је Брисел био сувише ригидан у начинима на које је покушавао да одржи регион на правом путу.

Он је рекао да су реформе спровођене само када су Брисел и Вашингтон заједно радили у приморавању лидера да одустану од старих навика с корупцијом, заробљеном државом, политизованим судством и руским компанијама које покушавају да преузму кључну инфраструктуру и медије.

Капшчен је донекле оптимиста. Он каже да сви знају како ће се прича завршити - интеграцијом свих бивших југословенских република у ЕУ, али да је питање једино када.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.