Нема референдума о ћирилици

Одлука је објављена на сајту суда.

Хрватски сабор упутио је референдумско питање о двојезичности на оцјену уставности, а захтјев за расписивање референдума поднијела је грађанска иницијатива Штаб за одбрану хрватског Вуковара.

Тај Штаб, који окупља углавном удружења бранитеља, предао је Сабору крајем прошле године око 600.000 потписа за расписивање референдума о измјенама Закона о правима националних мањина, по којима би национална мањина имала право на службену употребу језика и писма само ако чини најмање половину становништва у некој средини.

Сада је то право омогућено припадницима мањина када чине више од трећине становништва, какав је случај са Србима у Вуковару. Управо је постављање двојезичних табли у Вуковару у септембру прошле године било повод за прикупљање потписа за референдум.

Из хрватске владе, коју води коалиција лијевог центра на челу са СДП-ом Зорана Милановића, више пута је поручено да је неприхватљиво смањивање мањинских права и да референдума о ћирилици неће бити без обзира на то колико је потписа прикупљено.

Данас је саопштено и да су против 22 ратна ветерана подигнути оптужни предлози због насилног скидања двојезичних плоча с ћириличним натписима с државних институција у Вуковару.

Мора се поштовати одлука

Политичке странке у Хрватској поручиле су данас да се мора поштовати одлука Уставног суда, према којој референдумско питање о ћирилици није у складу с Уставом.

"Одлука Уставног суда за нас је очекивана јер произлази из Устава и Уставног закона као и међународно преузетих обавеза Хрватске", казао је Милорад Пуповац из Самосталне демократске српске странке.

Он је рекао да је штета што та одлука није дошла и раније јер би Хрватска била поштеђена драматичних политичких кампања које су вођене током протеклих више од годину дана и које су уназадиле политичке и међуетничке односе не само у Вуковару, него и у цијелој Хрватској.

Пуповац се нада да ће одлука Уставног суда бити јасна порука свима који су одговорни за то што је та кампања до сада вођена и да ће бити довољно јасна онима који нису свјесни посљедица које је имала за хрватске политичке и међуетничке односе.

"Уставни суд је Уставни суд и њихове се одлуке морају поштовати", рекла је за агенцију Хина Ружа Томашић, предсједница Хрватске странке права Анте Старчевић.

Мишљења је, међутим, да Штаб за одбрану хрватског Вуковара, који је тражио референдум о подизању цензуса за употребу ћирилице, можда иније најспретније формулисао референдумско питање.

Питање је, према њеном мишљењу, можда требало да гласи "Јесте ли за то да се у Вуковар не уводи ћирилица док се не ријеше сви проблеми везани за нестале и повратак имовине" или пак "Јесте ли за то да се Вуковар прогласи мјестом посебног пијетета"?

Предсједница Хрватских лабуриста Нанси Тирели сматра да се овом одлуком само наставља агонија.

"Плашим се да ће ова одлука Уставног суда донијети још већи немир него да се одржао референдум, јер ће неки протумачити да се опструира одржавање референдума. Ипак се за одржавање референдума изјаснило 530.000 људи, који ће сада бити разочарани", сматра Тирели.

За Драгана Зелића из невладине организације ГОНГ, одлука Уставног суда је и добра и очекивана. "Сматрали смо, као и неки други, да референдумско питање није у складу с Уставом, да ограничава право припадника националних мањина и да се коси с основним вриједнстима и нарушава националну равноправност", казао је Зелић.

Из одлуке се, рекао је он, види и одређени компромисни тон који је Уставни суд дао по питању спровођења употребе ћирилице, мањинског писма на подручју града Вуковара.

Данас је саопштено да референдума о ћирилици у Хрватској неће бити, јер је Уставни суд оцијенио да је предложено референдумско питање противуставно.

Уставни суд такву одлуку донио је на јучерашњој сједници, а оцијену уставности референдумског питања тражио је Сабор.

Истовремено, Закон о употреби језика и писма националних мањина неће се спроводити "на силу" у Вуковару док влада Хрватске, у року од годину дана, не усвоји одговарајуће измјене које ће омогућити његову примјену прикладним правним механизмом, наводи се у одлуци Суда.

Уставни суд наложио је Градском већу Града Вуковара да у року од годину дана у Статуту Града пропише и уреди индивидуална права припадника националних мањина на службену употребу свог језика и писма.

Уставни суд задужио је Владу Хрватске да у року од једне године упути у парламентарну процедуру измјене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма националних мањина у којима ће уредити прикладан правни механизам за случајеве кад представничка тијела јединица локалне самоуправе не спроводе обавезе из Закона о службеној употреби језика и писма националних мањина, односно опструишу његово спровођење.

До доношења тих измјена надлежна државна тијела неће спроводити овај Закон на подручју Вуковара употребом присилних јмера, одредио је Уставни суд.

Како подсјећају хрватски медији, грађанска иницијатива која себе назива Штаб за одбрану хрватског Вуковара, прикупила је око 650.000 потписа за референдум којим су из Вуковара и других градова намеравали да избаце двојезичне табле са зграда државних институција.

Ова иницијатива је предлагала да мањине право на равноправну службену употребу свог језика остварују само у срединама у којима чине више од 50 одсто становника.

Према садашњим одредбама закона, двојезичност се примјењује у срединама у којима национална мањина чини трећину становништва.

Штаб је био и организатор протеста на којима су скидане и уништаване двојезичне табле.

На вуковарском Општинском суду против 22 ратна ветерана подигнути су оптужни предлози због учествовања у насилном скидању двојезичних плоча са ћириличним натписима, прошле јесени са државних институција у Вуковару, саопштено је данас.

Вуковар је недавно добио и новог градоначелника, на превременим изборима, кандидата ХДЗ Ивана Пенаву, који је одмах изјавио да су двојезичне табле у Вуковару постављене противзаконито и на силу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.