Из музеја нестала златна бурма мајке краља Николе

То показује и елаборат о ревалоризацији збирке, који је у Управи за заштиту културних добара заведен под бројем 02306-2016. У изјашњењу Управи за заштиту културних добара, које су 2016. године потписале актуелна управница Музеја краља Николе Татјана Јовић и бивша управница и чланица тима за ревалоризацију Анђе Капичић, такође се потврђује мањак једног предмета из Збирке накита и медаљона, али без помена да је ријеч о бурми Стане Миркове Петровић Његош, пише Побједа.

Збирка ситног накита и разних медаљона, која се чува у Музеју краља Николе, регистрована је као културно добро током 1962. и 1963. године. Посједује историјску вриједност јер је везана за чланове владајуће династије Петровић Његош. Документује моду времена у којем су живјели, показујући луксуз и раскош у једној малој држави.

Скупоцјени поклони, који су добијани од пријатељски настројених страних државника, показују уважавање и благо наклоност политике коју су водили према Црној Гори.

"Посебно мјесто заузимају бројанице (37) и прстен, а недостаје златна бурма, који су припадали мајци краља Николе, великој војвоткињи Стани Мирковој Петровић Његош, пронађене приликом ексхумације гроба, на дворском гробљу испред Цетињског манастира. Културно добро није цјеловито, јер недостаје златна бурма", саопштио је стручни тим у елаборату.

Бивша директорица Музеја краља Николе Анђе Капичић, која је 2013. и 2014. године била у стручном тиму за ревалоризацију збирке, казала је за Побједу да се не сјећа да је икада раније, односно прије 2013. године, пријављен нестанак златне бурме мајке краља Николе.

"Ја јесам дуго била у Музеју краља Николе, али ми смо сви тамо имали своје збирке. Ја сам као историчарка умјетности дужила умјетничку збирку. Када сам постала руководилац, нормално да су те збирке биле опет под надзором кустоса. Не сјећам се да ми је икад раније пријављен мањак златне бурме мајке краља Николе. Оно што је фалило, нестајало, ми смо пријављивали милицији, односно долазила је милиција ако је неко нешто украо", рекла је Капичић.

Стручни тим је у елаборату указао да је школовање црногорских принцеза у Русији и њихово присуство на европским дворовима и забавама богатог племства, имало утицаја на њихов стил одијевања и украшавања. Ово се прије свега односило на накит, настао у познатим јувелирницама широм Европе. Направљен од најплеменитијих метала, необичних форми, софистициран, одликовао се елеганцијом и оригиналношћу. Нажалост, мањи скромнији дио њиховог накита је данас у фонду Музеја краља Николе.

По свему судећи, приликом напуштања Црне Горе, 1916. године, књагињице су са собом понијеле и своје личне предмете истиче се у елаборату. Дио збирке накита који се данас чува у Народном музеју посједује умјетничке и естетске особине, предмети су рађени од сребра и злата, украшени разнобојним каменчићима. Из литературе и доступне архивске грађе спознали смо да су и књагињице и снахе, приликом обиљежавања разних династичких догађаја, добијале на дар вриједне поклоне (бразлетне, прстене, ланчиће, медаљоне) од руских царева и турског султана истиче се у елаборату. Највреднији предмети у збирци су, према наводима у елаборату, златни џепни сатови са иницијалима и посветом, а најзанимљивији женски медаљони и наруквице, различитих материјала и форми.

Управница Музеја краља Николе Татјана Јовић није одговорила на питања Побједе, већ је у мејл поруци навела сљедеће: "Одговор на Ваша питања добићете након окончања ревизионог процеса фонда Музеја краља Николе."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.