Дојче веле: Како упокојити НДХ?

 Дојче веле: Како упокојити НДХ? 07.12.2016 20:55 | Дојче веле

Хрватске власти никако не успијевају да се на прави начин суоче са актуелном појавом и ефектом најтежег десницарског ревизионизма - у Јасеновцу, пише Дојче веле.

Више од мјесец дана је прошло откако је у градицу Јасеновцу откривена спомен-плоча с уклесаним натписом "За дом - спремни". Наравно, ријеч је о усташком поздраву, као и о локацији надомак спомен-подруцја некадашњег концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске.

Споменик који већ данима изазива јавну дискусију, подигли су ветерани ХОС-а за 11 припадника своје јединице погинулих на јасеновачком подруцју у ратним окршајима од 1991. до 1995. године. Но чини се да се, према свим реакцијама, тај камени спомен претвара првенствено у посвету наведеном старом озлоглашеном поздраву, наводи DW у тексту "Како упокојити НДХ"?

Главно питање које стога неугодно одзвања Хрватском гласи: како је било могуце да тај поклиц осване баш тамо где су његови поклоници, хрватски следбеници фашиста и нациста, побили највише људи, махом цивила - Срба, Јевреја, Рома, па и Хрвата антифашиста и комуниста?

"Преко 80.000 жртава усташког конц-логора поименце је набројано по стакленим таблама јасеновацког музеја у сијенци монументалног Каменог цвијета Богдана Богдановића. Логорски комплекс пружао се дуж лијеве обале Саве, до Старе Градишке, а и на другу, босанско-херцеговачку страну. "

Али одговор на горње питање, пише DW, можда ваља тражити у проширењу енигме, будући да су се прије Јасеновца слицни натписи појавили на многим другим мјестима у Хрватској, у разним облицима.

Комеморативни поводи једне десницарско-екстремистицке паравојне јединице с почетка претпрошле деценије, свакако нису ни прва, ни једина њихова појава у посљедњих четврт вијека.

Уз ХОС, долазимо до правног парадокса у који су већ годинама запетљане хрватске власти. Фрањо Туђман је својевремено забранио ХОС и наложио прагматично инкорпорирање његових припадника у јединствену хрватску војску. Само удружење остаје регистровано уз спорни усташки поздрав, као један од подсјетника на цију се традицију и даље ХОС-овци позивају. Обиљежја домаћих колаборациониста окупатора и њиховог злочинацког режима у Другом свјетском рату, међутим, ускоро бивају стављена ван закона, наводи DW.

Није било тешко закљуцити да њихов заостатак у формално-службеној регистрацији ХОС-а остаје до дан-данас најприкладније упориште НДХ-носталгицара. И у тај се претинац посеже сваки пут када некоме затреба мало конфронтације са властима, неистомишљеницима, медијима.

Сличан је примјер био са ХОС-овим спомеником у Сплиту прије двије године, али с њега је натпис „За дом – спремни" убрзо уклоњен. Ипак, може се дефинитивно рећи да хрватске власти генерално избјегавају суоцавање с тим проблемом који би, у противном, могао доста једноставно да се рашчисти.

Усташке ознаке су забрањене по неколико прекршајних закона и све пропратне контроверзе не би требало да представљају тако велику практичну потешкоћу, само кад би било оне фамозне политичке воље за хватање укоштац са властитим срамотама.

Али чини ми се да тај, већ трајно проблематицни аспект хрватске политике, може донекле да ријеши само ХДЗ", оцјењује за DW Берто Шалај, политиколог са загребацког Факултета политичких наука.

"То се видјело с примером Иве Санадера, релативно успјешним у том погледу", наставља Шалај, "док је сада ријеч о мало друкцијим односима у тој странци".

"Јер, види се да интерни екстреми показују отпор према покушајима новог лидера Андреја Пленковица да их помакне ка ублаженијим позицијама десног центра. Они то изводе и кроз посланицки клуб у парламенту, али и помоцу разних везаних удружења. Тако да је лоше и то што генерално имамо суградане који славе један од најозлоглашенијих европских режима 20. вијека, као и то што они не подносе ни свог шефа који је умјерен, а хрватски је премијер", рекао је Шалај.

Он је мишљења, преноси DW, да Пленковић процењује да још нема снаге за обрачун с радикалима, па се и не одређује изричито према слуцају Јасеновца - али и да се ваљда не заварава како ће њихово дјеловање престати само од себе. "Уз толерисање би могли додатно да се осоколе, да рашире крила за даље акције"

С друге стране, пак, уз овакве случајеве, посеже се и за поређењем усташке идеологије с оном комунистицком и социјалистицком. На захтјев да се уклоне усташки или генерално фашистицки и нацистички симболи, редовно се узвраца да треба склонити и нпр. црвену звијезду петокраку.

"У начелу, правдање једног злочина другим је неприхватљиво. Притом знамо да је усташки режим био изразито злочинацки, и у теорији и у пракси. Комунистички је у теорији био веома прихватљив, а и у пракси је био углавном позитиван. Па и његових злочина није било једнако много '45. и '65. и '85", закључује Шалај.

Карактер неке идеологије очигледно није могуће ишцитавати само из његове теорије или само из праксе, а да не говоримо о том припадајућем историјском и геополитицком контексту. Цјелокупно хришћанство, рецимо - као наслијеђе, теологија, богослужење, култура - било би у противном међу првим кандидатима за укидање законским декретом, а нарочито би то био случај с Римокатоличком црквом, наводи њемачки радио.

С тим ће се у принципу сложити и Лука Богданић са Филозофског факултета у Загребу, а ције подручје науцног рада је, између осталог, и филозофија политике.

"Нема идеологије која је била тотално свијета и која је остала неокаљана док побједује" сматра Богданић.

Али модерно друштво не смије овако да се политицки поставља у односу на прошлост и садашњост. Ми овдије имамо посла с манипулацијом, са ревизионизмом који, а то је веома важно, буја посвуда", рекао је Богданић за DW.

Говорим о Европи, али тај процес успијева и шире, на таласу економске кризе у којој брзо расту популизми који свијет дијеле на ’моје’ и ’твоје’. Тако изазване напетости одговарају десници, она ту налази своје вриједности, а увијек и сама у позадини има материјални интерес своје елите, наспрам апстрактних вредности домовине, нације, конфесије. Договор такве нове деснице и савремене љевице која се и сама помакла у центар, тада се урушава, јер нема довољно новца за све. А естаблишмент слијева и здесна ионако је постао превише међусобно налик. Управо то чекају прави фашисти", сматра Богданић.

Овај млади научник, који се иначе школовао у Риму, смије се на изговоре десничара по којима је нпр. поклич "За дом - спремни" у ствари стари, историјски хрватски поздрав.

"Да ли би тако у Италији могли несметано да се позивају на Римски поздрав, тј. ону мусолинијевску уздигнуту десну руку, а с оправдањем у наводном исказивању поштовања према латинској баштини? То су напросто тактике да се спорни садржај некако провуче испод радара. Но хрватској ће политици још излазити на нос то што је ХОС својевремено гурнут под тепих - тобоже укинут, а заправо признат. Тако је одговарало режиму, а што је и контрадикторно и трагицно", наводи Богданић.

У ишчекивању даљег (не)реаговања хрватских власти поводом јасеновацког и сличних примјера политичке клопке, пише DW, вриједи истаћи поучни другачији случај са хрватским правосуђем које је прољетос уважило мишљење државног тужилаштва о испаду фудбалског репрезентативца Џоа Шимуница.

Он је крајем 2013. године анимирао трибине на стадиону у Максимиру, више пута извикујуци у микрофон "За дом", а велики број навијаца узвраћао му је са "Спремни".

Тужилаштво је уложило жалбу на рјешење првостепеног суда због сувише ниске новчане казне, а виша правосудна инстанца потом је уважила став да је Шимунић "био свијестан да узвик ’За дом’, уз отпоздрав ’Спремни’, симболизује званични поздрав за вријеме тоталитарног режима НДХ, односно да као такав представља манифестацију расистицке идеологије, презир према другим људима због њихове вјерске и етничке припадности, те тривијализацију жртава злочина против човјечности", навео је DW.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица