Амнести интернешнел: Срби и Роми и даље дискриминисани у Хрватској
Загреб - У Хрватској и даље траје дискриминација Срба и Рома, а прослава војно-полицијске акције "Олуја", у којој је 200.000 Срба 1995. године протјерано, појачала је напетост између српских и хрватских националиста, наводи "Амнести интернешнел".
Организација за заштиту људских права у годишњем извјештају наводи да се Хрватска прошле године борила са проблемом великог броја избјеглица и миграната, али и властима ове земље замјера што нису поклониле довољну пажњу рањивим особама.
Локална власт у Вуковару донијела је одлуку о уклањању ћириличних табли, те су уведена посебна плаћања за документе на ћирилици, упркос томе што су 34 одсто становништва Срби, преносе хрватски медији.
"Амнести интернешнел" истиче да је дискриминација Срба у Хрватској настављена у јавном сектору приликом запошљавања и враћања станарских права.
Искључивање Рома из друштва и даље је раширено, а посебно је видљиво при запошљавању и обезбјеђењу одговарајућег стамбеног простора.
"Амнести интернешнел" у извјештају издваја и неколико појединачних случајева кршења људских права, наводећи примјер да је Општински суд у Сплиту ослободио одговорности тројицу мушкараца за хомофобни напад на шест жена 2012. године.
Жртве су рекле да им је полиција пријетила када су подносиле пријаву и да осумњичени нису ухапшени, нити је случај истражен на задовољавајући начин.
Осјечки Окружни суд потврдио је у јуну одлуку загребачког Општинског суда да је удружење "Загреб прајд" повриједило част и достојанство бивше раднице Хрватске радио-телевизије, тиме што ју је ставило на попис хомофоба 2013. године.
Као позитиван примјер, "Амнести интернешнел" наводи да је Сабор у мају усвојио закон који омогућава одштету жртвама сексуалног насиља у рату, али напомиње да Хрватска још није донијела свеобухватни законски оквир који би регулисао статус свих цивилних жртава рата и њихово право на одштету.
Хрватска није ратификовала конвенцију против присилних нестанака и није донијела закон о несталим, те због тога породице 1.600 несталих немају право на одштете.
"Амнести интернешнел" истиче да је прошле године кроз Хрватску прошло више од 550.000 избјеглица и миграната према другим земљама ЕУ, од којих је свега неколико стотина поднијело захтјев за азил.
Хрватским властима замјерено је и да нису издвојиле посебно рањиве појединце међу којима су малољетници без пратње одраслих и жртве кријумчара људима, пише у извјештају "Амнести интернешнела".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
