Кош: Музејска поставка у Јасеновцу не приказује причу о усташком злочину

Агенције
Кош: Музејска поставка у Јасеновцу не приказује причу о усташком злочину

Загреб - Бивши члан Управног одбора Спомен-подручја Јасеновац Јулија Кош упутила је писмо амбасадорима у Хрватској у коме их обавјештава да стална музејска поставка у Спомен-подручју приказује лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не приказује причу о злочину, преносе агенције.

- Основни проблем музејске поставке је у томе што су информације о историјској истини о злочину почињеном у Јасеновцу приказане замагљено, уз систематско избјегавање јасног приказивања иједне битне информације.Ова поставка не приказује причу о злочину - наводи се у писму.

Јулија Кош каже да музејска поставка посјетиоцима не нуди одговоре на најважнија питања: ко је починио злочин /усташе у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945./, над киме /над Србима, Јеврејима и Ромима, али и заробљеним партизанима/, те зашто и на који начин је почињен злочин /систематским окрутним масовним убијањем, заснованом на усташким расним законима и њиховој општој политичкој идеологији/.

- Већ више од седам година упорно пледирам на високе државне функционере да нешто учине на исправљању овог проблема. Али, они су, активно или пасивно, одбили утицати на мијењање ове сталне музејске поставке - каже она.

Јулија Кош наглашава да је једини могући закључак да и даље нема никаквог интереса за укидање те срамотне сталне поставке, па чак ни да се у сарадњи са независним стручњацима барем исправе најтежи пропусти.
- Ваше екселенције, молим вас да употријебите свој високи утицај, те позовете хрватску Владу и Министарство културе да одмах предузму активности у томе правцу - наводи се у писму амбасадорима у Хрватској.
Сутра ће пред музејом у Спомен-подручју Јасеновац бити одржана годишња званична државна комеморација.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, у којем је између 1941. и 1945. године убијено 700.000 мушкараца, жена и дјеце, углавном Срба, Јевреја, Рома и антифашиста без обзира на вјеру и нацију.

Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, који је формиран у августу 1941. године, непосредно послије проглашења Независне Државе Хрватске.

Од укупног броја страдалих, у Доњој Градини је убијено 366.000.

Усташко-фашистичке снаге Анте Павелића у концентрационом логору Јасеновац и највећем стратишту у Доњој Градини проводили су геноцид над Србима Јеврејима и Ромима, ради стварања етнички чисте НДХ.
Јасеновачка страва трајала је од августа 1941. године, па све до 22. априла 1945. године.

На дан пробоја логораша 22. априла 1945. године у логору Јасеновац била су затворена 1.073 логораша. У пробој је кренуло њих 600, а преживио је 91 логораш.

Иако су након Другог свјетског рата у свим земљама фашистичке коалиције концентрациони логори претворени у меморијале, као опомена човјечанству, у Јасеновцу су сви објекти срушени и обрисани су трагови усташког злочина.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана