"Ju­go ta­ksi" bes­pla­tno vo­zi gas­tar­baj­te­re u Ci­ri­hu

Vožnja "Ju­go ta­ksi­jem" tra­je oko po­la sa­ta, a ko ne nađe mjes­to, može da dođe pra­vo na želje­no odre­di­šte.

Crve­ni "sto­ja­din" pri­vlači pažnju. Pro­la­zni­ci se smje­ška­ju, mo­to­ci­klis­ti u pro­la­zu po­dižu pa­lac.

"Za one ko­ji ga zna­ju, auto­mo­bil dje­lu­je kao vre­me­plov", kaže sce­no­graf­ki­nja Iza­bel Kaj­zer, ko­ja je osmi­sli­la pro­je­kat u sa­ra­dnji s dra­ma­tur­gom Pe­te­rom Ši­com.

To je sim­bol vre­me­na ka­da je Ju­go­sla­vi­ja eko­nom­ski počela da pro­pa­da. Rat je mno­ge na­tje­rao da se iden­ti­fi­ku­ju kao Srbi, Bo­san­ci ili Hrva­ti, ali "ju­go" ih sve po­ve­zu­je.

"Kao lo­gor­ska va­tra oko ko­je se svi oku­plja­ju i pričaju priče", kaže Kaj­zer.

Iako su je u dje­tinj­stvu po­grdno zva­li "Ju­go", ni­je ga­ji­la ni­ka­kav odnos pre­ma ze­mlji, s ko­jom se ta ri­ječ do­vo­di u ve­zu, ot­kri­va ona. Otac joj je Švaj­ca­rac, maj­ka iz Sa­ra­je­va. Ro­di­te­lji su se upo­zna­li u Li­bi­ji, a ona se ro­di­la u Švaj­car­skoj. Činje­ni­ca da is­ti na­ziv u slučaju auto­mo­bi­la ima po­zi­ti­vnu ko­no­ta­ci­ju, za nju je bi­la po­vod za po­kre­ta­nje pro­je­kta.

Njen par­tner Pe­ter Šic zna za auto­mo­bil iz priče. Ot­kri­va da ga nje­gov mi­ris pod­sjeća na "tra­bant", ko­ji je nje­go­va po­ro­di­ca ima­la. Za njih u ta­daš­njoj Nje­mačkoj De­mo­krat­skoj Re­pu­bli­ci Ju­go­sla­vi­ja je ta­da bi­la "ze­mlja sno­va".

"I ta­mo je vla­dao so­ci­ja­li­zam, ali su mo­gli da pu­tu­ju na Za­pad i pi­ju ko­ka-ko­lu", priča Šic.

Emir (36) je je­dan od pu­tni­ka na pro­bnoj vožnji u Vi­di­ko­nu. Na šta po­mi­sli ka­da vi­di "zas­ta­vu"?

"Na lje­tnji ra­spust", kaže on i priča ka­ko su ro­di­te­lji vo­zi­li dje­cu kod ba­be i dje­de, ili ka­ko su ušes­to­ro pu­to­va­li na mo­re.

"Zbi­je­ni je­dni uz dru­ge, s lu­be­ni­com u kri­lu", kaže uz osmi­jeh.

Je­dan od ci­lje­va pro­je­kta "Ju­go ta­ksi" jes­te da ra­spad Ju­go­sla­vi­je pres­ta­ne da bu­de je­di­na aso­ci­ja­ci­ja pri po­mi­sli na Bal­kan. Emir i nje­gov 15 go­di­na mlađi po­slo­vni par­tner Da­vid or­ga­ni­zo­va­li su ser­vis za dos­ta­vu hra­ne "Vo­lim­ bu­rek". Od sre­di­ne ju­na raz­vlače ko­re za bu­rek, ona­ko ka­ko su to ra­di­le nji­ho­ve maj­ke i ba­be, a za­tim ih fi­lu­ju si­rom, me­som, krom­pi­rom ili spa­naćem. Mjes­to proi­zvo­dnje je Pe­ka­ra "Bu­hman" u Bin­cu, ko­ju Emir i Da­vid ko­ris­te na smje­nu s blo­ge­ri­ma is­hra­ne, ka­fedžija­ma i kon­di­to­ri­ma.

Ate­lje i ra­di­oni­ca Mi­ki­ja Ele­te na­la­ze se u Fri­zen­ber­gu. To je slje­deće odre­di­šte "Ju­go ta­ksi­ja". On je prvi put do­šao u Švaj­car­sku 1973. da bi za­ra­dio za fla­men­ko gi­ta­ru. Re­kli su mu da prvo nauči nje­mački, što je ta­da 23-go­diš­nji mla­dić ozbi­ljno shva­tio da bi se vra­tio po­la go­di­ne ka­sni­je. Ta­daš­nji stu­dent so­ci­olo­gi­je na­šao je po­sao bol­ničara na Uni­ver­zi­te­tu u Ci­ri­hu. "Mi­li­on­ska pla­ta" (pre­računa­ta u di­na­re) tra­ja­la je sa­mo do kra­ja mje­se­ca, što je za nje­ga bi­lo gor­ko otrežnje­nje, ali je ipak os­tao. Za­lju­bio se u me­di­cin­sku ses­tru, ta­daš­nju še­fi­cu, i za­sno­vao po­ro­di­cu s njom.

Po­sli­je to­ga je ra­dio kao fu­dbal­ski tre­ner, ra­dnik na ben­zin­skoj pum­pi, res­ta­ura­tor na­mje­šta­ja i bio "do­maćica". Pri­tom je ma­štao da bu­de bra­var ili mu­zičar, priča da­nas 69-go­diš­nji Ele­ta. Za­div­ljen te­hni­kom i in­spi­ri­san švaj­car­skim skul­pto­rom Žanom Ten­gli­jem, počeo je da se ba­vi ki­ne­tičkom umje­tnošću.

Ka­da su ga kri­ti­ko­va­li da je ne­pre­ci­zan, to je shva­tio kao iza­zov i obećao je da će za go­di­nu da­na kon­stru­isa­ti sat, bez ika­kvog pred­zna­nja. Da­nas nje­go­ve fi­li­gran­ske, ma­što­vi­te kre­aci­je kra­se kra­ljev­ske kuće na Blis­kom is­to­ku, ili se izlažu u mu­ze­ji­ma.

"In­dus­trij­ski po­jas"

Put "Ju­go ta­ksi­ja" pre­ko Evrop­skog mos­ta vo­di do Vul­kan­pla­ca u Al­tšte­te­nu. Oda­tle pa sve do Vin­ter­tu­ra i Ba­de­na pružao se "in­dus­trij­ski po­jas", ka­ko ga na­zi­va To­mi­sla­va A. Ko­sić. Is­to­ričar­ka pi­še di­ser­ta­ci­ju o is­to­ri­ji gas­tar­baj­te­ra iz so­ci­ja­lis­tičke Ju­go­sla­vi­je, ko­ji su od 1960. do 1980. do­šli u Švaj­car­sku. Re­gru­to­va­le su ih fa­bri­ke ma­ši­na, še­di­ci­je, građevin­ske fir­me i po­ljo­pri­vre­dne za­dru­ge. U tu svrhu je raz­go­va­ra­la i sa svje­do­ci­ma tog vre­me­na.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.