Pesnik o pesniku: Tako stoje reči

Ima pesma i o bubamari. Pa sve ove dečje pesme su srećne bubamare. Ili pesma o detliću, šumskom majstoru koji pravi oči lepom drveću. Listooko stablo, oko vido-glasno.

NOVI dečji pesnik, novo dete stihovane igre! Već ste i čuli za Čulića, objavio je prvu zbirku "Miran kao prepariran". Ovo mu je knjiga druga, "Tako stoje stvari". Ova poezija je pripovedna, da je svaka strofa zasebna priča. A ko priča kada peva ima se šta i čuti. A sve ono što se čuje - to i odjekuje - glasom u tišini duše. Tematski sadržajna i opevano bajna. Čitajući pesmu "Ispod lipe" napisao sam ovo pesniku: Pesma mu miriše i mirisom diše, mirisom peva. Pesnik u ovoj pesmi peva i o pčeli. U ovoj poeziji ima slad meda reči. Pesniku "Leptiri mašu", a pesnik maše leptirima stihovima krila. "Prolećna krila" - to su cvetala krila ovog mladog slavuja na početku pevanja. Ima ritma dečje poezije majstora poezije Rajka Petrova Noga. Odnekud od nečeg i od nekog do nečeg se mora krenuti od sebe u sebe. U pesnikovom dečjem cvetnom vrtu ljubičica i ruža. Deca razmišljaju, deca su puna mašte... I kad dete nešto pitate - ono ćuti - ono čuje, jer razmišlja. I dečje razmišljanje je igra dečje duše. "Eh da sam tata / svoj deci na svetu", kaže pesnik Jovo Čulić. Zbog ovog stiha distiha reče mu ova moja reč: Pa, dobri pesnici su tate svoj deci na svetu. Pesnik peva i o vetru povetarcu, o vetru lahoru... A vazduh možete videti samo u poeziji. Samo u poeziji se sve vidi, sve vidi očima duše. U pesmi "Šuma se budi": bude se reči u stvari. A sve što se u živo probudi i u životu budi - to je živo životom i probuđeno mirisom. Ima pesma i o bubamari. Pa sve ove dečje pesme su srećne bubamare. Ili pesma o detliću, šumskom majstoru koji pravi oči lepom drveću. Listooko stablo, oko vido-glasno. Pesnik ovo nije rekao baš ovako, ali čitajući ovu pesmu zapisao sam je ovako: kao oko metafore. Pesniku "Leptiri mašu". A pesnik maše leptirima stihovima krila. "Prolećna krila" to su cvetovi krila. Let pesme i ptice. Pesnik ima pesmu o suncu "Sunčan dan". Pa, deca su sunce! Deca su sunce toplije od sunca. Sunčeva deca. Sama poezija je sunce. A ko želi sunca i noću, neka čita poeziju. Poezija je svanuće - sunce bez zalaska. I ovaj pesnik je sišao sa nebeskih bregova. I rođen počeo da se rađa. Ka gore u plave visine poezije. Pesme su ptice - nebeska krila jezika. Tako kažu reči koje stoje. Đuro DAMJANOVIĆ

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.