Nebojša Čonkić - Pekinška Patka: Pank je življi nego ikad

Poslije dvadeset pet godina pauze grupa "Pekinška patka" nastupila je na "Egzit" festivalu u Novom Sadu. Da nisu zaboravljeni i da imaju svoje fanove, najbolje govori podatak da je na njihovom koncertu bilo više od 20 hiljada ljudi.

Koncertom u Novom Sadu "Pekinška patka" je proslavila i tridesetogodišnjicu svog postojanja.

U razgovoru za "Glas Srpske" pjevač i vođa grupe Nebojša Čonkić Čonta o tome šta sada rade, daljim planovima, panku...

*  Otkud ideja da se okupite poslije gotovo 25 godina?

ČONTA: Pa pankerski je ne okupiti se ponovo, činjenica da je ove godine tridesetogodišnjica od našeg okupljanja, da smo znali da delimo binu sa veličinama kao što su "Sedž Pistols", pa donekle i "Minisrty" i "The Hives" i da je bila nedelja uveče, uticala je na naše ponovno okupljanje. Sve je to imalo određenu specifičnu težinu.

Kada su me nazvali u Toronto, gde sada živim, i rekli da ima šanse da sviramo na "Egzitu", rekao sam da je to moguće samo ukoliko dobijemo udarni termin na glavnoj bini. To je obezbeđeno i tada smo krenuli u reinkarnaciju "Patke". Ovo je jedno istorijsko okupljanje, jer nismo svirali 25 godina i vežbali smo kao na početku.

Insistirao sam da sviramo u originalnoj postavi i posle raznih peripetija sa nekim članovima benda nastupili smo u originalnom sastavu.

 * Da li ćete raditi na novom albumu i nastaviti sa koncertnim aktivnostima?

ČONTA: Pa mi želimo da nastavimo, samo mora postojati jako dobra ponuda. Ovo na "Egzitu" je jedan dobar nivo i ne može se ići ispod toga. Na primer, imaš žensku osobu u koju si zaljubljen i koja izgleda sjajno, pametna je i obožava te. E sad, nećeš dok si sa takvom devojkom zaljubiti se u neku koja je ružna i ne voli te. Prema tome mora biti dobra ponuda. Možda ćemo svirati par svirki za našu dušu i za našu publiku, koje vidim da ima, ali za velike svirke mora da se poklopi mnogo stvari.

Za priču o albumu još je prerano, a eks-ju turneja je, kao što sam već rekao, moguća. Ipak, publika ne treba očekivati da ćemo svake ili svake druge večeri svirati u drugom gradu, jer iako izgledamo mladoliko, ipak smo mi ljudi u godinama i ne možemo izdržati da sviramo dvočasovne svirke tim tempom na turneji.

*  Da li ste posjećivali "Egzit" prethodnih godina i kakvo je Vaše mišljenje o jednom ovakvom festivalu?

ČONTA: Bio sam do sada na "Egzitu" nekoliko puta i posećivao neke meni značajne koncerte, kao što je nastup "Franz Ferdinanda". Međutim, nisam dolazio svake večeri, jer mi je pomalo naporno, a i spisak izvođača mi nije bio zanimljiv. "Egzit" je sjajan događaj za Srbiju i moj rodni grad, Novi Sad. Ipak "Egzit" sjajno funkcioniše već punih devet godina, a "Patka" je svojim nastupom dala sve od sebe da bi još više doprinela njegovom kvalitetu.

* Da li ste upoznati sa današnjom domaćom muzičkom scenom?

ČONTA: Pa nisam, jer već duže vreme ne živim u Srbiji, tako da mnogo više znam o tome šta se dešava na američkoj ili engleskoj sceni. Ipak, svi moji prijatelji koji su ostali u Srbiji kažu da je srpska rok scena posrnula i da je u konstantnom padu. Međutim, to nije ni čudno, s obzirom na to šta se na televiziji pušta, nekakvi grozni performatori.

Mladi ljudi koji imaju 13 ili 14 godina nemaju izgrađen ukus i određene filtere. Oni gledaju to što im se servira. Ako im se servira kič, oni će gledati kič i tako mi dolazimo u situaciju da sve manji broj mladih ljudi pravi rok bendove od kojih bi jednog dana trebalo da nastane nešto što bi predstavljalo scenu.

Srpska nacionalna televizija treba da se okrene rokenrolu, pa da na osnovu toga i rok izvođači počnu da žive od svoga rada i samim tim vaskrsnu scenu.

* Da li imate nekakav bend u Torontu i čime se tamo bavite?

ČONTA: Naravno da nemam bend, jer je "Patka" jedini bend u kojem mogu da funkcionišem. U Torontu radim kao profesor i predajem na jednom državnom koledžu, na odsjeku za baze podataka. U budućnosti ću se verovatno baviti tim istim, sve do penzije.

 * Je li se nešto promijenilo kada je "Pekinška patka" u pitanju?

ČONTA: Imamo više kilograma. Muzika je ostala ista. Međutim, ono što se nije promenilo je Sretina gitara i moj glas. Ljudi koji ne pevaju po 25 godina ne mogu da se sastave, da ubodu ton, a ja još imam glas kao pre. Sreta je za ovu priliku kupio istu gitaru kakvu je imao ranije. Dakle, fizički se jesmo promenili, ali to se neodražava na našu svirku.

 * Ako budete snimali novi album, kakve će biti poruke?

ČONTA: Pa još uvek ne znam da li ćemo uopšte išta da snimamo, pa samim tim ne mogu da kažem ni kakve će biti poruke. Kada se to desi, znaćemo. Planiramo da izdamo DVD izdanje, gde će biti i snimci sa našeg nastupa na "Egzitu", jer želimo da iza nas ostane nešto kvalitetno. Ono što stalno ponavljam je da nemamo nijedan "živi" snimak sa nastupa sa kraja sedamdesetih kada smo počinjali i to je tragedija, ali tako je. Stoga, želimo da napravimo kvalitetno video-izdanje koje će predstavljati neku vrstu istorijskog traga "Patke" u domaćoj muzici.

*  Rekli ste da je "pank življi nego ikad". Šta to znači?

ČONTA: Pa dobro zvuči. U panku su se stalno koristili dobri i zvučni izrazi, a meni je izraz "Punk is live more than ever", super zvučan izraz. Na nastupu se videlo koliko je pank živ, a mi ne izgledamo kao mrtvi već smo prilično živahni, zar ne? Imamo odličnu postavu. Pa mi smo perjanice panka. Nije samo "Green day" pank. Pank prelazi u "mainstream" i mladi ljudi su zasićeni MTV-jem, hip-hopom i komercijalnom muzikom. Nadam se da će ova reinkarnacija "Patke" uticati da novi mladi ljudi krenu da sviraju pank ili post-pank, što bi bilo divno za sve nas.

Prisnost sa publikom

*  Kakav je osjećaj pjevati na "Main" stejdžu?

 ČONTA: Pa sve mi se to činilo preveliko, a ja volim prisnost sa publikom i da dođem do njih, da se umešam u masu i pevam sa njima. Pa nisam Igi Pop da sa onolike bine skočim u njih. Sećam se one čuvene emisije "Leto na Adi". To je bilo avgusta '79, kada smo pevali "Poderimo rok", a naši obožavaoci koji su autobusima došli iz Novog Sada uleteli su na splav na kojem se snimalo i nastao je opšti haos, što je izazvalo sjajan medijski efekat.

Ovde je to bilo nemoguće izvesti, ali snašli smo se. Veliki bend, velika bina. Tako to ide.

Na nastupu se videlo koliko je pank živ, a mi ne izgledamo kao mrtvi, već smo prilično živahni, zar ne?

Ljudi koji ne pevaju po 25 godina ne mogu da se sastave, da ubodu ton, a ja još imam glas kao pre

Nemamo nijedan "živi" snimak sa nastupa sa kraja sedamdesetih, kada smo počinjali i to je tragedija

Želimo da napravimo kvalitetno video-izdanje, koje će predstavljati neku vrstu istorijskog traga "Patke" u domaćoj muzici

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.