Dvanaest godina od Dejtona - mir bez pomirenja (8)

Primjera o prividnom "suživotu" ima širom Bosne i Hercegovine, ali je sarajevski, toliko hvaljen zbog svoje "otvorenosti i tradicionalne tolerantnosti", izrazitiji od ostalih. Taj predtonički grad BiH živi je dokaz utopijskog projekta multietničnosti, koji se želi prenijeti na državu, dok je on istovremeno pod političkim nadzorom jedne nacionalne zajednice. Vide to i oni koji u njemu ne žive

Tokom poslednjih desetak godina, nametnuti američki mir je uticao da se u BiH delimično poprave odnosi u javnom opštenju i u medijima, gde je primetan napor da se poštuju pravila, makar i prividne, tolerancije. Ali, on nije mogao da stvori i neophodne uslove za ono što je trebalo da bude njegov prioritet - istinsko izmirenje triju bosanskohercegovačka naroda. Ako je i tačno da je retorika mržnje uglavnom nestala iz javne komunikacije i iz medija, da je ustupila mesto umerenijoj i tolerantnijoj reči, predstavnici triju naroda BiH, danas trojezične zemlje, privatno i dalje govore različitim, ostrašćenim jezikom, nespremni da iskreno i bez primisli prihvate ili ponude oproštaj, i još manje da grade, sa poverenjem i uvažavanjem drugog, zajedničku budućnost koja bi bila zasnovana na zajedničkim, jedinstvenim interesima. Daleko od pomirenja Da je još daleko od pravog, iskrenog pomirenja, autor ovih redova se, ne bez osećanja gorčine, i lično uverio prilikom svojih nedavnih putovanja po Bosni i Hercegovini. Tako je, na primer, prilikom boravka u Glamoču jula 2005. godine, bio svedok jednog događaja koji ga je šokirao utoliko pre što je verovao da takvo nešto nije moguće u jednoj zemlji pod nadzorom Evropske unije. Naime, na godišnjicu etničkog čišćenja koje su hrvatske trupe izvršile u tome gradu 1995, na isti dan kada su srpske porodice izašle na groblja da se poklone senima svojih najbližih ubijenih prilikom pada ovoga grada, hrvatsko stanovništvo je organizovalo "proslavu" posvećenu "desetoj obljetnici oslobođenja Glamoča"! Umesto čina međusobnog praštanja u ime boljeg zajedničkog života u budućnosti, organizuje se proslava "oslobođenja", da bi se još više ponizili sugrađani, komšije. Ovaj sramni događaj ne predstavlja, nažalost, "izolovani incident". Za vreme svog prethodnog boravka u Bosni, primetio sam još mnoštvo drugih "detalja" koji svedoče o dubokim podelama, nepoverenju i animozitetu između tri naroda BiH. Evo, uostalom, nekoliko primera - tužnih utisaka koje sam zapisao tokom svojih putovanja. U maju 2005. godine posetio sam najpre Banju Luku, glavni grad Republike Srpske, između ostalog i za to da vidim kakva je atmosfera ovde posle povratka znatnog broja muslimanskih i hrvatskih izbeglica. Razočarao sam se kada sam na fasadi jedne obnovljene džamije video jedan šokantan grafit, ispisan svežim bojama, ćirilicom, s pretećom porukom: " Smrt svim muslimanima!" Mislio sam - "izolovani incident". Ne, evo dokaza. Već sutradan, prelistavajući novine, naleteo sam, slučajno, na novo neprijatno iznenađenje, članak koji je izveštavao o incidentu prethodne noći u istočnom delu Sarajeva. Ukratko, grupa obesnih mladića, Bošnjaka, izazvala je opštu paniku kod Srba iz tog kvarta, pozivajući ih da izađu na ulicu. Zašto ? Da se obračunaju s njima. Ova dva šokantna incidenta, koji su se desili istog dana, ali bez uzročne povezanosti, ne mogu biti tek puka koincidencija, igra slučajnosti. Oni su, zapravo, živa ilustracija tekućeg života u Bosni, koji nije pravi život - ni rat, ni mir. Nekoliko dana kasnije, put me je naveo u Hercegovinu, u Mostar, grad-martir koji je nekada predstavljao uzor uspešnog suživota triju bosanskih naroda. I opet sam osetio istu gorčinu kada sam se, ne bez nostalgije, našao na "Starom mostu", odnosno njegovoj kopiji, pitajući se da li je to stvarno most - most ili zid!? Ako je međunarodna zajednica i uspela da, na mestu stare otomanske građevine, podigne njenu vernu kopiju ‡ "još ljepši i još stariji most", kako kažu cinici ‡ sa namerom da poveže dva posvađana dela grada, hrvatski i muslimanski, njeni napori da se "premoste" podele koje i dalje razdvajaju bivše ratne neprijatelje ostali su bez rezultata. I umesto da bude to što jeste ‡ ćuprija na Neretvi ‡ novi "Stari most", u Mostaru je, zapravo, postao, u glavama njegovih nepoverljivih stanovnika, novi Berlinski zid! Projekat utopija Nepremostiv u izgradnji multietničke države ‡ projekat po sebi plemenit, ali, izgleda, utopijski, koji je bio i krucijalni argument zagovornika nezavisne Bosne i Hercegovine ‡ neostvarljiv je, nažalost, naročito u Sarajevu, još jednom gradu-martiru, koji su mediji iz celog sveta uzdigli u živi simbol. Ovaj grad, toliko hvaljen zbog svoje otvorenosti, svoje tradicionalne tolerantnosti, svoga velikog kosmopolitskog duha ‡ koji se predstavlja kao glavni grad cele BiH ‡ danas je skoro potpuno pod političkom kontrolom jedne nacionalne zajednice! Tu činjenicu koja govori mnogo, čak suviše, o ovom gradu-simbolu, prokomentarisao je jedan Sarajlija na svoj način, u duhu čuvenih sarajevskih zajedljivih šala koje pogađaju direktno u "Ahilovu petu". U vlasti koja upravlja našim gradom, veli ovaj dosetljivi šaljivdžija, "pored sve samih Bošnjaka, nađe se i poneki Musliman"! (Članak Nenada Kecmanovića: "Hajde da se ne lažemo! Suljo! Pedi!", NIN, 5. maj 2005). (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.