Čišćenje Srba (4)

Medicinske sestre iz Okučana M.D. i R.J. svjedočile su o užasavajućem događaju na putu do Gradiške, 1. i 2. maja 1995. Okučanski sveštenik, koji je zadobio više rana, kaže da su hrvatski vojnici pucali po koloni vozila

Medicinska sestra M.D. svedočila je Fondu da je 1. maja po podne, oko 16 časova, u Dom zdravlja dovezen ranjenik iz Pakraca, učenik trećeg razreda srednje škole, koji je ispričao da je hrvatska vojska naredila stanovnicima da se okupe na fudbalskom igralištu radi evakuacije, a kada su se svi okupili, zasuti su granatama. Tom prilikom taj učenik je teško ranjen. Na putu prema Novoj Varoši, udaljenoj 7 km od Okučana, kolanu zaposlenih u Domu zdravlja susreo je vojni sanitet koji im je ablendovao, dajući znak da nose ranjenike u Okučane. Sestra M.D. kaže da je svima to bio užasan trenutak: "Taj vojni sanitet sa ranjenicima išao je prema Domu zdravlja u kojem nikoga nije bilo, sem mrtvih". Kada su stigli u Novu Varoš oko 22 sata i 30 minuta, koja je bila čisto hrvatsko selo do 1991. godine, suočili su se s novom opasnošću. Na automobil sestre R.J., u kojem je bila još jedna njena koleginica, otvorena je vatra iz šume Prašnik. Okolo su se rasipale granate i na njenom vozilu su popucala stakla. O tom događaju ona kaže: Priča medicinske sestre "Strašno smo se uplašile. Zaustavila sam auto i iskočile smo van. Imale smo sreću da nas nisu pogodili. Ispred nas je bilo još puno praznih automobila, iz kojih su izleteli ljudi. Neko je ostavio upaljene farove, tako da sam na traktoru ispred nas videla mrtvog čoveka za volanom i još jednu mrtvu osobu pored njega, ali ne znam da li je to bio muškarac ili žena. Nisam ništa više videla jer je bio mrak, ali je bilo jako puno zaustavljenih automobila". Sestra R.J. nastavlja svoju užasavajuću priču: "Pobegle smo u šumu. Htele smo šumom do Stare Gradiške, ali smo zalutale. Lutale smo šumom do 2 časa, 2. maja. Tada smo sele pod jedno drvo i čekale da svane. Oko 5 časova smo čule kako padaju granate po Staroj Gradišci. U 5.30 avioni su dva puta tukli Staru Gradišku. U 9 časova smo krenule dalje kroz šumu." Lutajući, ugledale su jedno naselje, oko dvanaest časova. Bilo je to selo Gleđane, naseljeno čisto srpskim življem. Toga dana nije bilo nikoga. Potpuno pustim selom lutala je samo stoka. Sestra R.J. govori: "Primetile smo da nam neki traktor dolazi u susret. Na njemu je bilo pet starijih ljudi i vozač, svi iz tog sela. Bežali su prema Mlaci, selu na Savi, odakle su hteli da pređu u Bosnu. Nas dve smo krenule sa njima. Od njih smo saznale da je tog dana, 2. maja oko 11 časova, hrvatska vojska ušla u Okučane. U Jablanici na Savi zajedno smo prešle čamcem u Orahovu, u Bosni. Prevezla nas je krajinska vojska. Devetog maja, preko Međunarodnog krsta, saznala sam da su moj suprug Savo i neki moji prijatelji zarobljeni. Savo je bio zatvoren u Slavonskoj Požegi, kapetan Kulić u Bjelovaru, Branko Dželajlija i Feđa Krupić u Varaždinu. Vojska Krajine se predala. Savo je bio zarobljen od 4. maja do 7. maja". Ostali iz kolone medicinskog osoblja nastavili su putem kroz Novu Varoš, prema rečima sestre M.D., "obilazeći leševe i uništena vozila po cesti". Drugog maja, oko 5 časova ujutro, hrvatska avijacija je gađala most na Savi, kojim se prelazi u Bosansku Gradišku, i dve bombe su pale na kuću kod bolnice u gradu. U jednoj kući ubijeno je dvoje dece, dečak Nemanja i njegova sestra, a njihova majka Gordana Gajić zadobila je teške povrede nogu i tela. Prilikom tog bombardovanja ubijen je još jedan čovek, a ranjena su još četiri lica, među kojima je i Bogdan Popović, kome je geler odsekao levu nogu u cevanici. Svedočenje sveštenika Nakon bombardovanja mosta, 2. maja oko 9 časova, sveštenik iz Okučana vraća se u Okučane da bi proverio da li je tamo ostao episkop zapadnoslavonski. Sa njim je krenula Milka Kesić. Kada su prošli most i ušli u Novu Varoš, kod druge kuće sa desne strane, hrvatski vojnici su ih gađali iz mitraljeza. Milka je odmah pogođena. Sveštenik veli: "Milka je prvim pogotkom ubijena, a ja sam osetio udarac kugle u predelu leve lopatice, ali sam nastavio da vozim dalje dok su hrvatski vojnici pucali po automobilu. Čuo sam jasno udaranje kugli u automobil i osećao sam da me kugle pogađaju. Vozio sam sve dok me vozilo slušalo. Pred sobom sam gledao vozila u dimu i vatri, na koja su padale granate iz šume Prašnik. Kada je vozilo stalo, smogao sam snage da izađem i potrčim prema tom užasu koji je goreo i iz koga se dimilo, odakle su se čuli krici i jauci. To je bilo jedino mesto gde sam mogao da potražim spas. Video sam pobijene u vozilima i na cesti, ranjeni su jaukali. Uspeo sam da se doteturam do čela kolone, i tu sam pao. Podigli su me neki ljudi i uneli u neku kućicu. Tu mi je pružena prva pomoć, previjene su mi rane. Shvatio sam da sam zajedno sa mojim parohijanima iz Okučana i okolnih mesta, koji su pokušali da izađu prema Republici Srpskoj, ali su hrvatski vojnici presekli kolonu i pucali po njoj. Tu sam proveo više od nekoliko časova". (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.