Čišćenje Srba (3)

Granatiranjem okučanskih sela izazvan je veliki strah. Od eksplozija projektila gorjele su kuće i nebo se crnilo od dima. Do masovnog pokreta stanovništva došlo je u popodnevnim časovima 1. maja

Protjerani Srbi, preživjeli hrvatsku vojnu operaciju "Bljesak" početkom maja 1995, svjedoče o nemilosrdnoj agresiji, u kojoj su korišćena sva sredstva, od pješadijskog naoružanja do artiljerije i avijacije. Žrtve tog krvavog progona dale su izjave Fondu za humanitarno pravo u junu i julu iste godine: Medicinska sestra u Okučanima M. D. očekivala je mirno rešenje. U izjavi FUP-u ona kaže: "Bila sam uverena da će Zapadna Slavonija ponovo biti deo Hrvatske, ali da će Krajina imati neku autonomiju. Kada je otvoren autoput, 21. decembra 1994. godine, nadala sam se da će se sve nekako srediti, da će se rešiti pregovorima. Martić je u Pakracu 25. aprila 1995. godine rekao da je sve u redu, "da mi čvrsto držimo našu teritoriju". Pripadnik Trećeg bataljona prve brigade 18. korpusa. A.S. iz Pakraca prvi put je izbegao u Srbiju 16. avgusta 1991. godine. Vratio se u Slavoniju u februaru 1992. godine. Tada je tamo već funkcionisala Republika Srpska Krajina.Otišao je kod rođaka u Šeovicu, predgrađe Pakraca. Tamo su bile razmeštene snage UNPROFOR-a. Mobilisan je u srpsku vojsku, ali on kaže da je do početka maja 1995. godine bilo samo manjih borbi: "Mi nismo nešto ratovali, više sam imao obavezu da idem na stražu. Niti su oni napadali, niti smo mi bili neka vojska. Iščekivao sam da se sve smiri i da se vratim u Pakrac": Prerušeni u umproforce "Sve poljoprivredne površine bile su zasejane i stoka se umnožavala. Stanovništvo je živelo mirno i bez straha da bi moglo doći ponovo do rata, kao 1991. godine". Tim rečima sveštenik iz Okučana opisuje život u zapadnoj Slavoniji uoči napada hrvatske vojske, 1. maja 1995. godine. Za napad je čuo preko Radija Okučani, oko 6 časova, koji je obaveštavao stanovništvo da ode u najbliža skloništa i da odatle ne izlaze bez uputstva opštine i komande 18. korpusa. Vojnicima je rečeno da treba da izdrže prva 3 sata napada, jer će u međuvremenu stići pomoć i teško naoružanje iz Republike Srpske. Sveštenik iz Okučana ceni da SVK nije imala više od 3.500 vojnika, a da je u ofanzivi "Bljesak" učestvovalo preko 17.000 pripadnika hrvatske vojske i policije. Pripadnici UNPROFOR-a su napustili svoje položaje, što je izazvalo paniku među civilima. Tokom prvog dana među Srbima se čulo da na nekim mestima hrvatski vojnici napadaju srpske položaje u uniformama, sa vozilima i oružjem UNPROFOR-a. Mladić, ranjen u Jasenovcu prilikom granatiranja 1. maja u 5.30 časova, koga je sveštenik sreo u bolnici u Banjoj Luci, ispričao mu je da su prerušeni hrvatski vojnici ušli u njegovo selo nakon granatiranja. Crno nebo od dima Do masovnog pokreta stanovništva došlo je u popodnevnim časovima, 1. maja. Sveštenik kaže da je "zavladao strah među ljudima od neba koje se crnilo od projektila i dima iz zapaljenih kuća granatama". Počinje, veli, evakuacija civila svim mogućim prevoznim sredstvima i iz svih sela okučanske opštine. Kolone izbjeglica kretale su se prema Okučanima, Dubovcu, Novoj Varoši, "Staroj Gradišci, mostu na reci Savi da bi prešli u Republiku Srpsku. To je bio jedini put kojim se moglo izaći. Sve što se kretalo tim putem neprestano je zasipano ubojitim sredstvima i nije bilo mesta gde nije bilo ranjenih. Izvlačili smo ranjene, a neki su prenosili svoje mrtve". Sveštenik je išao po skloništima i obaveštavao ljude da je evakuacija u toku i da svi krenu prema Bosanskoj Gradiški. Tokom dana, 1. maja, Okučani su nekoliko puta granatirani i jednom je hrvatska avijacija bombardovala grad. Sveštenik je napustio Okučane oko 21 čas, sa suprugom i još nekim ženama i decom. Išli su se nekoliko automobila cestom, ali nije bilo formirane kolone. Vozilo je svako za sebe. Putem od Okučana do mosta na Savi video je mnogo uništenih vozila i leševe na cesti i pored ceste. Dok su vozili, oko njih su padale granate i čule su se eksplozije. Ispred samog mosta na Savi naišli su na kratere od avionskih bombi. Na most su ušli kroz uzak prolaz između dva kratera. Most je bio znatno oštećen. U podnevnim časovima 1. maja u selu Bijela Stijena hrvatske snage presekle su prolaz izbeglicama iz Pakraca, koji su bežali prema Bosni. Gađale su zoljama autobuse i tom prilikom stradale su mnoge žene i deca, koji su se nalazili u autobusima. Izbeglice koje su kasnije prošle tim putem videle su cisterne sa vodom i hrvatske vojnike kako peru put od krvi. Zaposleni u Domu zdravlja poslednji su napustili Okučane. Kada su oko 18 časova otišli u opštinu da pitaju šta da rade, naišli su na praznu zgradu. Funkcioneri su već bili otišli. Oko 40 zaposlenih, među kojima sedam lekara i šest sestara, napustili su Dom zdravlja oko 22 časa i ličnim vozilima jednim sanitetskim kolima i jednim kombijem krenuli prema Bosni. Opisuju kako je bilo u domu pre napuštanja Okučana. Do podne su dovoženi samo ranjeni i mrtvi vojnici. Kasnije su stizali i civili. Mrtve su stavljali u jednu posebnu prostoriju. Tela sedmorice poginulih vojnika ostala su u Domu zdravlja, kada je medicinsko osoblje, 1. maja uveče, moralo otići iz Okučana. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.