Vladimir-Vanja Grbić Radujem se svakom dolasku u Banjaluku

Uvek se jako obradujem svakom dolasku u Banjaluku i Republiku Srpsku, a kako bih se i osećao kada dolazim među prijatelje, braću, svoj narod.

Ovo je istakao legendarni srpski odbojkaš Vladimir-Vanja Grbić, koji je izabran za potpredsjednika Organizacionog odbora Izbora deset najboljih sportista Republike Srpske u organizaciji "Glasa Srpske". On je potvrdio svoj dolazak na završnu manifestaciju 21. decembra u Banskom dvoru u Banjaluci.

- Izuzetna mi je čast što sam opet u prilici da dođem u Banjaluku na manifestaciju koja ima takvu tradiciju i da učestvujem u njoj, odnosno da budem deo svečanosti sporta Republike Srpske. Počašćen sam pozivom iz Banjaluke i činjenicom da ću učestvovati u tradicionalnom izboru koji organizuje "Glas Srpske" - rekao je Grbić.

* GLAS: Ovom prilikom želimo da Vam čestitamo ulazak u "Kuću slavnih", u kojoj su najveća imena svjetske odbojke. Šta za Vas znači to priznanje?

GRBIĆ: U principu, ako bih rekao da je to priznanje u rangu Nobelove nagrade, ne bih pogrešio, jer zaista to i jeste. To je kruna mog dosadašnjeg odbojkaškog rada, ali i svih odbojkaša moje generacije koji su obeležili jedno vreme, jednu eru, sproveli ideju. To je fenomenalan cilj priče.

* GLAS: Srpska odbojka zaista ima čime da se pohvali. Kakve su Vaše ocjene posljednjih uspjeha muškaraca i djevojaka na velikim takmičenjima?

GRBIĆ: Posebno me raduje činjenica da je na evropskim prvenstvima u obje konkurencije viđena prevelika želja kod naših igrača i igračica koju sam oduvek želeo da prenesem na njih i to je najveći dobitak u svemu ovome, naravno, osim osvojenih titula. To je čak i bitnija činjenica.

* GLAS: Na prvenstvima u Austriji, odnosno Srbiji i Italiji, bio je primjetan veliki patriotizam u oba nacionalna tima. Kako Vi gledate na to?

GRBIĆ: Apsolutno sam ubeđen da naši reprezentativci i reprezentativke svojim radom, ponašanjem i profesionalizmom osećaju nacionalni tim kao mesto gde mogu da iskažu pripadnost svojoj zemlji bez presedana. Tako je bilo i u naše vreme, kada smo mi često bili na pobedničkim postoljima.

* GLAS: Možete li da uporedite Vaše i sadašnje vrijeme, da li je isto?

GRBIĆ: Mnogo je sada drugačije. I mislim dobro je da je tako. Ne bi valjalo da je drugačije, ne bi bilo dobro iz prostog razloga što smo mi imali nešto svoje, a sadašnje generacije imaju svoje posebnosti. Kada sam ulazio u reprezentaciju, došao sam među formirane reprezentativce Dejana Brđovića, Žarka Petrovića, Željka Tanaskovića... Oni su bili lideri, kalio sam se uz njih i cela naša generacija. Tada sam osetio želju da sami iskažemo svoje nešto posebno i napravili smo to što smo napravili.

* GLAS: To ste uspješno prenijeli i na generaciju poslije Vas?

GRBIĆ: Nadam se da smo uspeli u tome. Na sadašnju generaciju smo preneli nešto od prethodne i to je bila ona želja koju smo želeli da sprovedemo u delo, trudili smo se i postigli rezultat. Ipak, današnja odbojka je za razliku od one koju smo mi igrali puno više tehničko-taktički sport u kojem do izražaja dolazi snaga.

Srbija zemlja odbojke

* GLAS: Jednom je za Srbiju važila "deviza" da je zemlja šampiona, a sada komotno može da se kaže "Srbija zemlja odbojke". Jeste li ponosni na to?

GRBIĆ: Apsolutno. To je činjenica. Srpska odbojka je u velikoj ekspanziji. Nadam se da će i devojke i muškarci izboriti plasman na Olimpijske igre u Londonu i tamo nam pokloniti nove radosti i medalje.

Portret

Vladimir-Vanja Grbić rođen je 14. decembra 1970. godine u Kleku, Zrenjanin, i jedan je od najboljih srpskih odbojkaša svih vremena.

Igrao je na poziciji primača servisa, a s reprezentacijom je učestvovao na nekoliko svjetskih i evropskih šampionata i Olimpijskih igara. Najveći uspjeh je postigao na OI u Sidneju 2000, na kojima je nosio zastavu SR Jugoslavije na ceremoniji otvaranja i kada je bio jedan od najboljih odbojkaša selekcije koja je osvojila zlatnu medalju.

Godinu kasnije bio je član tima koji je osvojio Evropsko prvenstvo, a, između ostalih, ima i olimpijsku bronzu i srebro sa Svjetskog prvenstva. Bio je najbolji sportista Jugoslavije 1996. i 2000. godine.

Njegov otac Miloš je takođe bio reprezentativac, član selekcije koja je na EP u Beogradu 1975. godine osvojila bronzu, dok je brat Nikola dugo bio kapiten reprezentacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.