Stefan Dodić, rukometaš Vojvodine, za “Glas Srpske”: Banjaluka idealna za oporavak

Mladog srednjeg beka Vojvodine, tek što se oporavio od teške povrede koljena zbog koje je pauzirao tri mjeseca, zadesio je problem sa mišićem.

Period rehabilitacije provodi u Banjaluci zajedno sa fizioterapeutom svog kluba Nenadom Babićem. Dodić je pauzu između terapija iskoristio da prisustvuje jednom treningu ekipe ORK BL, na kojem je svoje iskustvo podijelio sa igračima banjalučkog prvoligaša. Stefan je pronašao vremena i za “Glas Srpske” i otkrio nam otkud baš u gradu na Vrbasu, odnosno kako teče proces oporavka. Takođe, dotakli smo se još nekih detalja iz njegove karijere.

- Prijatelji koji su već bili ovde i radili ovu terapiju, koju ja radim, preporučili su mi Banjaluku. Napravio sam dobar potez, imam idealne uslove. Bitno je da smo locirali problem. Sve sam dao da oporavim koleno. Sreća je da ovo sa mišićem nije ništa ozbiljno, ovo se rešava za mesec, mesec i po dana, plus treba da ojačam kvadriceps. Nadam se da ću u što kraćem roku biti spreman za povratak na teren. Izgubio sam tonus, nisam izgubio previše mišića. Sve je to negde normalno za takvu vrstu povrede, odnosno hroničnu upalu patela - rekao je Dodić.

GLAS: Prije pet mjeseci ste postali igrač Vojvodine. Djeluje kao da su Vam “lale” bile suđene, jer ste i ranije bili na meti Novosađana.

DODIĆ: Drago mi je da sam se konačno vratio kući. Radi se o ozbiljnom projektu. Ljudi iz kluba mi veruju. Dali su mi vremena da se oporavim, imaju strpljenja za mene. Znali su da imam problem sa kolenom. Hvala im na tome. Jedva čekam da se vratim na teren i da ponovo zaigram.

GLAS: Prošle sezone ste branili boje Zagreba. Kako Vam je bilo u Hrvatskoj?

DODIĆ: U Hrvatskoj je bilo super. Iskreno, krivo mi je što nisam ostao još jednu sezonu. Nudili su mi da ostanem, imao sam sve. Ipak, mislio sam da ću se snaći u Celju, da ću dobiti minutažu kao i u Zagrebu, ispostavilo se da sam pogrešio. Na greškama se uči.

GLAS: Kakva su Vaša iskustva iz Makedonije? Igrali ste u Metalurgu, Ohridu i Vardaru.

DODIĆ: Nije mi bilo svejedno, rano sam otišao u Makedoniju. Bilo je to veliko iskustvo, jer sam kao mali naučio da živim sam, rano sam ojačao, da tako kažem. Radio sam ono što volim. Samo sam želeo da dobijem loptu i igram rukomet. Naučio sam dosta u tom periodu, da nema puno emocija u sportu. Što pre shvatite da je sve to posao od kojeg živite, biće vam lakše.

GLAS: Dosta toga ste prošli iako imate svega 21 godinu.

DODIĆ: Možda sam neke odluke doneo ishitreno, ali dobro, mlad sam bio. Mislim da sad dosta racionalnije razmišljam.

GLAS: Bili ste pravo otkrovenje Svjetskog prvenstva u Katovicama početkom prošle godine.

DODIĆ: Veliko je to iskustvo. Iskreno, jesam očekivao poziv, ali nisam očekivao da ću biti u 18 igrača koji putuju na Svetsko prvenstvo. Kad sam video da ću ići, rekao sam sebi: “O. K, verovatno ću biti na tribinama i neću imati neku ulogu”. Međutim, prvu utakmicu sam odmah bio u sastavu i poklopile su se kockice da odigram sve utakmice dobro. Tadašnji selektor Toni Đerona mi je stvarno dosta verovao i od prvog dana kada je došao, dao mi je da igram u kvalifikacijama protiv Francuza. Tada sam debitovao sa 17 godina.

GLAS: Kako sada gledate na bronzu osvojenu na Evropskom prvenstvu u Portugaliji sa juniorskom reprezentacijom? Tamo ste proglašeni za najboljeg igrača.

DODIĆ: Često pogledam utakmice koje smo igrali na tom prvenstvu. To je jedna fantastična ekipa iz koje će većina igrača izrasti u nosioce seniorske selekcije. Tamo smo imali jednu neverovatnu hemiju, kao malo koja ekipa. Borili smo se jedan za drugog i to se na kraju isplatilo. MVP nagrada koju sam osvojio je proizvod igre cele ekipe. Bez saigrača ništa ne bih mogao. Više mi je značila bronza od individualnog priznanja.

GLAS: Ostaje žal što niste mogli učestvovati na Svjetskom prvenstvu u Grčkoj i Njemačkoj godinu dana kasnije. Bez Vas su  momci bili četvrti na kraju.

DODIĆ: Nisam mogao biti s njima zbog povrede kolena koju sam zaradio u Zagrebu. Fizioterapeut i doktor su mi rekli da je najpametnije da odmorim koleno, da sam preforsiran. Gledao sam ih i ponosan sam na moje drugove.

Rojević i Vujin

GLAS: Kako gledate na činjenicu da je tandem iz Vašeg kluba na čelu rukometne reprezentacije Srbije, Boris Rojević je selektor, a Marko Vujin sportski direktor nacionalnog tima.

DODIĆ: Mislim da to što njih dvojica rade u Vojvodini mogu da prenesu i u reprezentaciju Srbije. Obojica rade sjajan posao, a o tome svedoče rezultati. Oni su 24 časa u rukometu, sve će uraditi da vrate srpski rukomet tamo gde pripada. Potrebno je, naravno, vreme jer u selekciji ima igrača koji nisu pre igrali za reprezentaciju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.