Nenad Lalatović, trener Vojvodine za “Glas Srpske”: Partizan i “grobare” stigla božja kazna

NIŠ - Vječiti buntovnik srpskog fudbala, Nenad Lalatović uspio je da kao trener dođe do prvog trofeja, pošto je dramatičnom finalu njegova Vojvodina savladala Partizan poslije boljeg izvođenja penala sa 6:4 (2:2).

Kao i uvijek bez dlake na jeziku popularni Lalat je u razgovoru za “Glas Srpske” naglasio da sve kad-tad dođe na naplatu, pa i sve ono što je trpio u svakoj utakmici sa “crno-bijelima”.

- Partizan i “grobare” jednostavno je stigla božja kazna. Ovo je pobeda, koja se morala desiti zbog svega što su učinili mojoj porodice i meni u poslednje vreme. I na “Čairu” nisu mogli da nas poštede. Uporno su psovali moju kćerku koja ima 11 godina, ali i moju bivšu suprugu sa kojom imam troje dece. Ne znam dokle će ovo da ide, ali svima mogu da poručim - sve uvrede ću oprostiti, ali nikada neću zaboraviti - rekao je Lalatović, koji je do prvog trofeja u karijeri stigao tačno godinu nakon što je zasjeo na klupu Novosađana.

“Lale” su sjajno ušle u utakmicu, vodili su sa 2:0, ali su u finišu susreta malo posustali i Partizan je stigao do izjednačenja i ušlo se u produžetke.

- Pred utakmicu sam govorio igračima da rival ništa nije bolji od nas, pod uslovom da zapnu do maksimuma, a stvarno su zapeli. Kada je odsviran kraj regularnog toka utakmice malo su psihički pali, ali sam i tada bi optimista i verovao sam u srećan kraj. Rekao sam im da imaju više snage od rivala i da će ih naknadnih 30 minuta nadtrčati na terenu. Pričao sam im “Već ste zaslužili trofej, nemojte sad da padnete, nemojte da dozvolite navijačima Partizana da se raduju, nego ih naterajte da zaplaču posle utakmice”. Svako ko je gledao susret mogao je da vidi da je tako i bilo. Penali su uvek lutrija, a nama se posrećilo i zasluženo smo stigli do trijumfa i trofeja, koji posvećujem svom sinu i dvema kćerkama - nastavio je Lalatović.

Ovaj 43-godišnji stručnjak posebno je burno reagovao poslije izjednačujućeg gola rivala, koji je postignut u šestom minutu sudijske nadoknade.

- Oba gola koja smo primili bili su regularni i nije to bio razlog zašto sam se onako burno stuštio prema sudiji Danilu Grujiću, kome sam samo rekao: “Da li je moguće da si drugo poluvreme produžio za šest minuta. Da je vodio Partizan možda ni ne bi bilo nadoknade”. U tom trenutku mi je prišao golman Partizana Vladimir Stojković, zagrlili smo se i rekao mi je ne nasedam na provokacije sa tribina i da se smirim - istakao je Lalatović.

Odmah po završetku ove dramatične utakmice počele su da mu stiži brojne čestitke.

- Dobio sam više od 160 poruka i mnogima nisam stigao da zahvalim, ali sigurno je da ću sve njih pročitati i odgovoriti u narednim danima. Prvi su mi čestitali nekadašnji saigrači iz Crvene zvezde, moj kum Nemanja Vidić i Mihajlo Pjanović. Hvala svima od srca  - rekao je strateg Novosađana.

U trenerskim vodama je već skoro deceniju i uvijek se trudio da što više šansu daje mladim igračima. Tako je i u Vojvodini, koja je na “Čairu” ponovila uspjeh od prije šest godina kada je prvi put i istoriji stigla do pehara pobjednika Kupa.

- To bi trebalo da bude ideja vodilja svakog trenera, jer su mladi budućnost svake zajednice, svakog kolektiva. Svojih planova neću se nigde odreći dok sam trener. Zar nije lepo bilo videti na terenu u dresu Vojvodine Aranđela Stojanovića, Mladena Devetka, Dejana Zukića. Šteta što nije bilo Mirka Topića, koji je povrijeđen - nastavio je Lalatović.

Prije godinu dana u razgovoru za “Glas Srpske” sa Zlatibora, Lalatović je rekao da će učiniti sve da sa Vošom osvoji prvi trofej u karijeri i dodao da je to praktično nemoguće u konkurenciji Crvene zvezde i Partizana. Želja svih pristalica Vojvodine je da se u narednoj sezoni možda napravi i iskorak više, ali njihov trener spušta loptu na zemlju.

- Sve je moguće, ali da budemo realni i nemoguće. Iza ova dva kluba stoji ogroman novac i siguran sam da bi Vojvodina bila šampion kada bi imala bar pola njihovog budžeta. Pokušaćemo sve, borićemo se do kraja. Svi znaju kakav sam borac, ali smatram da je to još uvek nemoguća misija - izjavio je Lalatović.

Ponosni Krajišnik

Svih 120 minuta u finalnom okršaju u dresu Vojvodine odigrao je i nekadašnji fudbaler Rudar Prijedora i Borca Siniša Saničanin.

- Ne bih ga menjao ni zašto, on je naš stub. Pravi Krajišnik. Veoma drag momak, veoma zahvalan igrač. Najbolja nagrada za njega je poziv za reprezentaciju BiH. Saničanin je takav tip igrača, koga treneri vole. U Republici Srpskoj morate biti ponosni na njega - naglasio je Lalatović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.