Aleksandar Đurić nacionalni heroj Singapura

Predstavnik BiH u kanuu (!) na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. postao velika zvijezda singapurskog fudbala. Ove sezone na 37 mečeva postigao čak 31 pogodak

TRIDESETSEDMOGODIŠNjI fudbaler, porijeklom iz Doboja, debitovao je za nacionalni tim Singapura postigavši oba gola u susretu sa Tadžikistanom (2:1), čime je ostavio ekipu u igri za plasman na Svjetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine. Predstavnik BiH u kanuu (!) na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992, postao je velika zvijezda singapurskog fudbala, pošto je ove sezone na 37 mečeva postigao čak 31 pogodak. Biografija srpskog sportiste, vjerovatno je jedna od najnevjerovatnijih u istoriji sporta uopšte. Na Igre u Barselonu stigao je auto-stopom. Bio je reprezentativac BiH u kanuu, iako je bio neplivač. Sudbina je htjela da ostavi veslo i postane golgeter broj jedan u dalekoj Australiji i Singapuru. - Trenirao sam sve i svašta: karate, rukomet, fudbal. Čak sam bio perspektivan golman u nekim mlađim kategorijama Sloge iz Doboja. Međutim, jednog dana komšije me pozovu da pođem sa njima na trening u kajak i kanu klub "Val". Rekli su da poklanjaju "Adidas" opremu za nove članove, pa se tome nikako nije moglo odoljeti - počeo je priču Đurić. Na početku kanu karijere posebno mu je smetala činjenica da nije znao da pliva, ali je ipak marljivo trenirao, nakon čega je u paru sa Damirom Vošanovićem 1986. godine postao šampion Jugoslavije u kanuu dvokleku. U periodu od 1989. do 1991. osvajao je i titule šampiona SFRJ u kanuu na 10.000 metara. - Bio sam na spisku "plavih" za OI u Barseloni. U februaru 1992. godine dobio sam poziv da odem na pripreme u Beograd. Spakovao sam jednu sportsku torbu i moje veslo, ne znajući da je to moj oproštaj sa Dobojem. Rat me zatekao u Pančevu, napustio sam pripreme i veslanje i otišao u svijet, prvo u Mađarsku, a odatle u Švedsku. Zbog problema sa papirima u Švedskoj, Đurić se vratio u Segedin, gdje je i počela njegova fudbalska priča. - U Segedinu me prihvatio Jusuf Makarević, koji je meni i mnogim drugim Dobojlijama jako pomogao. Da bih preživio, preprodavao sam devize na ulici, sve dok mi nije palo na pamet da opet počnem da se bavim sportom. Otišao sam na probu u njihov drugoligaški klub i postao fudbaler! Klub se takmičio u prilično jakoj ligi i tako sam potpisao prvi profesionalni ugovor - otkriva Đurić. Onda je ponovo uslijedila epizoda sa kajakom. - Olimpijski komitet BiH me tražio da budem član tima u Barseloni i ja sam pristao. Stopirajući iz Mađarske, nekako sam stigao u Kataloniju i priključio se ekipi. Takmičio sam se u pozajmljenom čamcu i bez treninga sam uspio da prođem prve kvalifikacije - rekao je Đurić. Poslije toga, majka mu je poginula od granate u Doboju, pa se Đurić, razočaran građanskim ratom u BiH, vratio u Segedin i nastavio fudbalsku karijeru. - Dobio sam dobar ugovor i stalni boravak u Mađarskoj, međutim, odlučio sam da se odselim u Australiju. Kao sportista dobijam useljeničku vizu i od septembra 1995. živim u Melburnu. Tri godine kasnije postao sam i australijski državljanin, zahvaljujući igrama za Melburn Palas, ali me život 1999. odveo u Singapur, gdje sam i danas - istakao je Đurić. Dobojlija je od dolaska u tu zemlju promijenio četiri kluba. - Sada igram za ekipu singapurskih oružanih snaga. Publika nas zove "ratnici". Dosad sam postigao 31 gol na 37 utakmica. Najbolji sam strijelac lige, zbog čega mi je ponuđeno da uzmem njihovo državljanstvo i zaigram za reprezentaciju. San mi je da izborimo nastup na Svjetskom prvenstvu. To bi bila kruna moje životne priče - dodao je Aleksandar Đurić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.