Saša Obradović za "Glas" o najvrijednijoj medalji srpske košarke (FOTO, VIDEO)

BEOGRAD - Zlatna medalja sa Evropskog prvenstva 1995. godine najvrednija je medalja srpske košarke. Obeležila je naše živote i karijere kao i svih ljudi koji su bili svedoci velikog uspeha nakon skinutih sankcija i povratka na veliku scenu, izjavio je za "Glas Srpske" proslavljeni srpski košarkaš Saša Obradović koji je sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio zlatnu medalju na pomenutom Evrobasketu u Atini prije ravno 30 godina.

Nastupa na kultnom Evropskom prvenstvu kao i epskog finala sa Litvanijom sjećaju se svi ljubitelji sporta jer je to bila prva velika medalja za SR Jugoslaviju nakon ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija koje su uvedene tri godine ranije.

- Velika sreća preplavila je sve nas kao i sav naš narod te promenila tok istorije i radovanja posle velikih uspeha mada je to došlo spontano. Vidim da ljudi obeležavaju tu godišnjicu, što znači da su prepoznali veličinu tog događaja. Drago mi je zbog toga i što će tako ostati zabeleženo - rekao je Obradović.

Iako je Jugoslavija na EP upisala svih devet pobjeda, uz dosta muke se plasirala na šampionat. Nakon skidanja sankcija tadašnji generalni sekretar FIBA Bora Stanković nekako je "ugurao" reprezentaciju u dodatni krug kvalifikacija koje su održane u Bugarskoj od 31. maja do 4. juna 1995. pa je EP brojalo 14 umjesto 12 ekipa. Nešto slično Stanković je uradio dvije godine ranije za EP u Njemačkoj jer je tada nastao veliki broj država nakon raspada SFRJ i SSSR-a. "Plavi" su prvo uz dosta muke pobijedili Bugarsku nakon produžetka (93:87) koja je u 15. minutu vodila sa 41:26, da bi potom službenim rezultatom 20:0 dobili BiH koja je odbila da igra meč, a potom savladali Tursku (84:65) koja je takođe izborila nastup u Grčkoj. U Sofiji nije bilo Vlade Divca, umjesto koga je igrao Zoran Stevanović, ali je stigao za Atinu.

- Kroz kvalifikacije smo otišli na EP. Iako je prošlo već 30 godina i izdešavalo se "milion" stvari u međuvremenu, i dalje se dobro sećam nekih događaja. Sećam se kako je bilo dobro što smo dobili priliku da se ponovo takmičimo kroz kvalifikacije, što je bila velika stvar, ali i otežavajuća okolnost. Mi igrači smo se poznavali, ali nismo igrali zajedno pa je postojala bojazan kako će se odreagovati na neko novo sastajanje, na neku novu hemiju kao i veoma kratke pripreme nakon što smo izašli iz teških sezona. To su bili veliki problemi za trenere i nas igrače da se dobro spremimo. Kvalifikacije su srećno završene za nas i dobro su nam došle jer smo praktično bez priprema otišli na prvenstvo. Te utakmice su nam poslužile za uigravanje, a nismo imali ni "suve" treninge koje niko od igrača ne voli. Formu smo sticali kroz takmičenje. Svaka utakmica bila je posebna za sebe, dok je poslednja na šampionatu imala posebnu težinu. Način na koji smo igrali, ne samo protiv protivnika već i navijača koji su bili u dvorani i stvorili su određeni pritisak da napravimo veliki uspeh i da se vratimo tamo gde smo pripadali. Sve to nije bilo lako izvući, ali smo uspeli s obzirom na karakter igrača. Čast mi je da sam bio deo te akcije i deo tog tima - istakao je Obradović.

Prema njegovim riječima, niko nije znao šta da očekuje od prvenstva.

- Kod nas nikad nema malih ambicija, ali pravila su se realna i nerealna očekivanja. Možda se mi nekad malo precenjujemo, ali naše mogućnosti nam to daju za pravo. S jedne strane dobro je ako imaš visoke ciljeve, jer onda težiš da ih ostvariš. Sada ne mogu tačno da se setim šta su nam govorili o ambicijama, ali s obzirom na igrače u ekipi, nije moglo da bude ništa manje od napada na medalju - naglasio je Obradović.

"Plavi" su ostvarili svih devet pobjeda na šampionatu. Prvo su nadigrali Grčku nakon produžetka, potom Litvaniju (70:61), Italiju (74:87), Izrael (59:72) i Njemačku (92:79) u grupi.

- Iz ovog ugla jasno je da ne moraš igrati najbolje da bi pobeđivao, ali treba da izađeš sa najboljim raspoloženjem. Imali smo težinu igranja kvalifikacija, a prve utakmice na bilo kom prvenstvu i protiv bilo kojeg protivnika su uvek najteže mada u njima "rasteš". Ne bismo ništa izgubili da smo poraženi u tom prvom susretu, ali dobro je da smo krenuli pobedom. Cela ta atmosfera bila je dobra i to sa čovekom koji nas je vodio (Dušan Ivković) i znao da prepozna koga, odnosno kako treba da koristi. Uvek ističem koliko je on bio značajan za moju partiju u finalu. Igrao sam u prvom poluvremenu, dok je u drugom trebalo da zamenim Danilovića, ali sam ostao u igri do kraja pa je moja emocija posebno jaka - naveo je Obradović.

Malo je nedostajalo da ne zaigra u Atini.

- Pred početak šampionata rekao sam Ivkoviću da neću moći igrati zbog povrede kolena koja me mučila tokom cele sezone. On mi je rekao: "Ti nama trebaš i čekaću te do poslednjeg momenta", što je bilo dobro za moju "glavu" pa mi je dao samopouzdanja pred prvenstvo - istakao je Obradović.

Zatim su u četvrtfinalu bili bolji od Francuske (86:104), a u polufinalu ponovo od Grčke (60:52). Bio je to drugi obračun sa Grčkom pred prepunom Olimpijskom dvoranom.

- Ponovo Grčka, domaćin i plus navijači koji su bili vrlo glasni. Imali su Grci dosta kvaliteta pa su se nadali medalji uz proverene igrače i domaći teren te vatrenu atmosferu u kojoj se ponekad izgubi glava. Način na koji je pobeđena Grčka u prvoj utakmici ostavljen je iza nas, dok je u polufinalu bio veliki ulog. Znali smo da iskontrolišemo prvi meč kao i taj polufinalni i pravljenje uspešnog takmičenja zavisi od polufinala kojeg smo zasluženo dobili - poručio je Obradović.

Zatim je uslijedilo epsko finale koje su "plavi" dobili sa 96:90. Mnogi tu utakmicu smatraju najboljim finalom svih evropskih prvenstava jer je viđena poenterska revija. Obračun Aleksandra Đorđevića i Šarunasa Marčuljonisa dobio je popularni Sale nacionale koji se nekoliko dana poslije tog finala oženio.

- Prošlo je 30 godina pa se ne sećam baš svih detalja, ali uvek me neko podseti na nešto što se tada desilo, a nešto mi i samo padne na pamet (ha-ha-ha). Ipak, pamtim dobro ovaj datum, 2. jul, koji će zlatnim slovima ostati zapisan. Ponekad pogledam tu finalnu utakmicu iako to nisam radio kada smo završili sa takmičenjem. Lepo je setiti s ponovo utakmice i velikih odluka, pa i nekih pogrešnih sa jedne strane, kao i nekih taktičkih stvari. Odluka da se igra zona protiv najboljih šutera nije bila dobra. Svi smo bili "unutra", a njihovi šuteri su imali velike procente ubačenih poena. Isto tako, i oni su nama dali prostor za šut pa je Đorđević ubacio devet trojki mada smo imali 80 odsto otvorenih šuteva. U sadašnjim uslovima to se ne bi desilo. Ipak, na kraju krajeva treba dati sve te poene i da si sam na ovom svetu - rekao je Obradović.

Dva i po minuta prije kraja finalne utakmice desio se incident, kada je nakon jedne sudijske odluke Šarunas Marčuljonis povukao svoj tim sa parketa i zaprijetio da se neće vratiti. Tada su Aleksandar Đorđević i Vlade Divac razgovarali sa Marčuljonisom i Arvidasom Sabonisom koji su vrlo brzo pristali da igraju.

- Pre svega, mislim da je prenaglašena ta reakcija Litvanije. Ako se greška desila, treba imati u vidu da se grešilo na obe strane. Te odluke sigurno nisu uticale na rezultat i u njima nije trebalo da traže uzroke poraza, zna se s kim si igrao i pružiš ruku protivniku. Dešavanja na kraju utakmice lako su se mogla okrenuti na drugu stranu - rekao je Obradović.

Novi incident desio se prilikom dodjele medalja. Kada su igrači Jugoslavije krenuli da se popnu na najviši stepenik pobjedničkog postolja, sa trećeg mjesta reprezentativci Hrvatske su otišli u svlačionicu.

- Hrvati su kasnije priznali da je to bilo pogrešno i da su bili pod uticajem nekih političara. S jedne strane mi je žao jer je ovo ipak sport pa kako god on izgledao tih godina. Mislim da nije u redu da radiš nešto što ti političari kažu ako misliš da je to pogrešno. Možda je sam taj deo njihovog silaska sa postolja samo pojačao naše slavlje, a oni se više nikad nisu vratili na postolje - rekao je Obradović.

Sa reprezentativcima Hrvatske nisu se susretali u hotelu ili dvorani.

- Iskreno, ne sećam se. Znam da nije bilo nekog druženja među nama iako smo sa nekima zajedno igrali, ali su oni ostali korektni. Neko ko je bio pod uticajem politike, on je okretao glavu, ali bilo je i onih koji nisu bili pod tim uticajem. Bilo je u toj ekipi momaka koji su igrali u Bormiju (Svjetsko prvenstvo za juniore 1987. godine) što ne može da se izbriše. I dan-danas se vidi koliko su ljudi ljuti na to što su oni uradili - naveo je Obradović.

Himna pobjedničke reprezentacije nije se čula u dvorani jer su je grčki navijači izviždali.

- Sećam se da sam izgubio sluh posle utakmice. Kada je intonirana himna, praktično smo bili u jednoj drugoj zoni. Sama emocija koja je tada doživljena, pa i ono što se dešavalo u Atini i posle u Beogradu doživljeno je na poseban način. Nekako se nisam bavio time i uživao sam u tom momentu. Moja sezona bila je vrlo lepo završena uz evropski trofej sa Albom (Kup Radivoja Koraća) i veliki trofej sa reprezentacijom Jugoslavije - poručio je Obradović.

Dan poslije osvajanja zlata reprezentativci su stigli u Beograd. Sve ulice od aerodroma na Surčinu do Starog dvora bile su potpuno zakrčene. Navijači su priredili do tada neviđen vatreni doček svojim ljubimcima i oduševljenje je viđeno na svakom koraku. Procjene kažu da je bilo 100.000 ljudi, ali oni koji su bili prisutni tvrde da ih je bilo mnogo više. Tada je sasvim slučajno ustanovljen događaj koji će poslije toga postati tradicija i prepoznatljiv način proslave titula srpskih sportista, a to je izlazak na balkon pred navijače. 

- Već u avionu za Beograd smo čuli da će nas dočekati ljudi, ali nismo očekivali da će se desiti to što se desilo. U momentu sletanja na samoj pisti bilo je mnogo ljudi, a mnogo automobila nas je pratilo dok smo se vozili autobusom. Od aerodroma do centra grada ima desetak kilometara i sve je bilo zakrčeno i svi su čekali da se poklone našem velikom uspehu. Niko nije znao šta nas očekuje, ali ispalo je istorijski i drago mi je što je tako ostalo zabeleženo - zaključio je Obradović.

Utakmica

JUGOSLAVIJA 96 (48)

LITVANIJA 90 (49)

Dvorana: "OAKA Marusi" u Atini.

Gledalaca: 17.000.

Sudije: Toliver (SAD), Picilkas (Grčka).

JUGOSLAVIJA: Bodiroga 12 (1/3 za tri), Danilović 23 (3/6 za tri, 4/5 za dva), Obradović 5, Sretenović, Paspalj 5, Berić, Đorđević 41 (10/12 za jedan, 2/3 za dva, 9/12 za tri), Rebrača 1, Divac 5 (9 skokova), Savić 4, Tomašević, Koturović. Selektor: Dušan Ivković.

LITVANIJA: Homičus 3, Visockas, Štombergas 2, Timinskas, Lukminas, Krapikas, Kurtinaitis 6, Sabonis 20 (6/12 za dva), Karnišovas 19 (4/6 za dva, 2/3 za tri), Marčuljonis 32 (8/9 za dva, 3/5 za tri), Einikis 8, Markevičijus. Selektor: Vladas Garastas.

Zakucavanje Danilovića

Finale je obilježilo i zakucavanje Predraga Danilovića preko 221 centimetra visokog Arvidasa Sabonisa u prvom poluvremenu. "Plavi" su tada oduzeli loptu protivniku i upravo je Obradović asistirao Daniloviću za to čuveno zakucavanje.

- Sećam se da sam asistirao Daniloviću za taj jedan od posebnih poteza na prvenstvu - rekao je Obradović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.