Poslije 20 godina: Zvjezdan Misimović u intervjuu za "Glas" oprostio Vladimiru Petroviću
Aktuelni direktor fudbalske reprezentacije BiH Zvjezdan Misimović imao je jako živopisnu igračku karijeru. Početak, kao i svaki drugi nije bio lak, ali samo oni najjači mogu se izdići iznad teških situacija.
Nekada lucidni vezista bio je pionir među klincima iz dijaspore koje je tadašnji Fudbalski savez Jugoslavije pratio i prvi koji je pozvan da bude dio sistema mlađih selekcija. Misimović je tada bio član mladog tima minhenskog Bajerna i kao takav zapao je za oko tandemu Đorđe Koković - Mile Tomić koji je bio zadužen ispred FSJ da prati te momke. U razgovoru za “Glas Srpske” tokom humanitarnog turnira “Mi igramo one pobjeđuju” popularni Miske prisjetio se tih dana.
- Bile su to zimske pripreme u Baru. Na tom kampu sam prvi put došao da igram za mlađe selekcije tadašnje Jugoslavije. Poslije mene došao je i štoper Nikola Jozić i tada je intenzivnije krenulo praćenje naših klinaca iz inostranstva od strane saveza - rekao je Misimović.
GLAS: Za vas se prvi put čulo na Evropskom prvenstvu do 18 godina u Finskoj. Dali ste pobjedonosni gol protiv Ukrajine, a bili ste i strijelac protiv selekcije domaćina.
MISIMOVIĆ: Bilo je to jedno zanimljivo iskustvo. Mislim da smo se tad prvi put nakon duže vremena kvalifikovali na Evropsko prvenstvo. Bila je dobra ekipa, između ostalih Danko Lazović i Nenad Milijaš su bili dio tog tima.
GLAS: Uslijedio je i poziv u mladu, U-21 reprezentaciju, čiji je selektor bio Vladimir Petrović Pižon. On Vam je dao priliku protiv Francuza i to pri rezultatu 0:3, kako je i okončan meč, da bi kasnije za Vas rekao “spor je, debeo i nije za fudbal”. Da li je to tačno?
MISIMOVIĆ: Takvu informaciju sam ja dobio. Poštujem, to je bilo njegovo mišljenje. Šta je tu je. Ko zna šta bi se desilo da je drugačije procijenio. Zadovoljan sam svojom karijerom. Takve stvari se dešavaju u sportu, ne zamjeram Pižonu ništa.
GLAS: Kao pionir prešli ste u minhenski Bajern. Ko je bio dio te Vaše generacije u bavarskom velikanu?
MISIMOVIĆ: Bio sam dio jedne stvarno dobre generacije. Sa mnom su bili Filip Lam, Bastijan Švajnštajger, Kristijan Lel, Peruanac Paolo Gerero...Sve kasnije dobri igrači, reprezentativci.
GLAS: Dobrim igrama zaslužili ste poziv u prvi tim. Koliko je bilo teško dobiti pravu šansu?
MISIMOVIĆ: Bila je strašna konkurencija tada na mojoj poziciji. U veznom redu je bio Mihael Balak, malo ofanzivnije Sebastijan Dajsler i Memet Šol. Tada u tom momentu, jednostavno nisam imao šanse, nisam bio na tom nivou, tako da sam tražio da idem u drugu sredinu, da imam veću minutažu.
GLAS: Preko Bohuma i Nirnberga došli ste do Volfzburga. Da li je to najljepša stanica Vaše karijere?
MISIMOVIĆ: Definitivno. U Volfzburgu se sve poklopilo. Skupila se jedna dobra generacija fudbalera, momaka, prije svega. Bili smo prava klapa. Iskoristili smo taj jedan slabiji momenat Bajerna, da tako nazovem tu njihovu sezonu i iznenađujuće smo postali prvaci Njemačke. Moj posao je bio da “hranim” loptama Edina Džeku i Grafitea. Bilo mi je zadovoljstvo, radio sam to rado, za uspjeh ekipe. Imali smo sjajnu atmosferu, mnogo dobrog druženja.
GLAS: Možete li nam dati neki primjer, anegdotu?
MISIMOVIĆ: Jednom smo otišli na večeru Džeko, Japanac Makoto Hasebe, Andrea Barzalji, Grafite i ja. Niko nije znao engleski. Samo smo se Edin i ja mogli razumjeti i pričati i možete misliti kako je to izgledalo. Međutim, i pored svega smo se družili i izlazili zajedno. Pričali smo taj “fudbalski” jezik, koji smo svi razumjeli.
GLAS: Iz Volfzburga je uslijedio transfer u Galatasaraj. Za trenera je došao legendarni Rumun, Georg Hadži. Gdje je došlo do “smetnji na vezama”?
MISIMOVIĆ: Igrao sam prijateljsku utakmicu sa BiH u Sloveniji. Vratio sam se u Istanbul i rečeno mi je da sam suspendovan zato što sam žvakao žvaku kod himne. Izmislili su neki razlog. Stvarno ne znam šta je bio pravi razlog suspenzije. Poslije su mi rekli da sam bio preskup. Htjeli su promijeniti ekipu, loše smo startovali i izgubili šansu za titulu.
Zvezda
GLAS: Da li je tačno da ste dobili ime po Crvenoj zvezdi i da ste u nekom periodu karijere bili blizu “Marakane”?
MISIMOVIĆ: Jeste, istina je, ime sam dobio po Zvezdi, dao mi ga je brat, a otac je partizanovac hahahaha. Navijač sam Zvezde od malih nogu. Imao sam osam, devet godina kada su “crveno-bijeli” osvojili tadašnji Kup šampiona. Idoli su mi bili Darko Pančev, Dejo Savićević...Otad navijam za Zvezdu. Bilo je i priča, kontakata o prelasku na “Marakanu”, ali nije došlo do realizacije. Pričao sam sa Zvezdanom Terzićem, nemam šta da krijem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
