Kreše mašina za pravljenje novca

FRANKFURT – Samo osam godina bilo je potrebno sportskom direktoru Ajntrahta iz Frankfurta Markusu Krešeu da zvanično postane najbolji fudbalski operativac Njemačke.

Taj status dodijelio mu je ugledni magazin "11 Freunde", ali ga niko ne dovodi u pitanje. Fascinantne brojke govore u njegovo ime.

Bio je prvo u Paderbornu, potom u Lajpcigu, a sada je u Ajntrahtu. Iako kritikovan kada ga je 2021. godine u Frankfurt doveo nekadašnji predsjednik Filip Holcer, niko sada Krešeu ne osporava da je reformisao tim. Njegov sadašnji klub imao je i prije Krešea dobrih poslovnih poteza. U sezoni 2016/17 su Luku Jovića prodali Realu za 63.000.000 evra, a Sebastijana Alea Vest Hemu za okruglo 50.000.000. Međutim, ovo što radi Kreše je nešto sasvim drugačije, jednostavno daleko viši nivo od dosadašnjeg. Nije na početku bilo jednostavno, ali kada je uspostavio sistem sve je krenulo kako treba, a novac je počeo da pristiže i to u obilnim količinama. Prvo je prošle sezone Randala Kolo Muanija prodao u Pari Sen Žermen i na ime obeštećenja dobio 95.000.000 evra. Jesper Lindstrom je za 30.000.000 otišao u Napoli. Nisu se proslavili u novim sredinama, ali koga to interesuje, kada je Ajntraht zaradio. A, u ovoj ljetnoj pauzi napravio je još veći bum. Vilijan Pačo je otišao u Pari Sen Žermen za 40.000.000 evra, Omar Marmuš u Mančester siti za 75.000.000, a još se čeka da se ozvaniči transfer Iga Ekitikea u Liverpul za novih 95.000.000 evra. Sve skupa blizu 340.000.000 evra u klupskoj kasi! Za dva ljeta.

A ono što je posebno interesantno da je "King Kreše" – kako mu sad tepaju njemački mediji – potrošio veoma malo na igrače, koje je kasnije skupo prodao. Skoro ništa. Marmuša je kao slobodnog igrača doveo iz Volfzburga, Kolo Muanija je na isti način uzeo Nantu, za Ekitikea je platio skromnih 16.500.000 evra, Pača je ranije kupio u Antverpenu za 13.650.000 evra, Lindstroma iskopao u Brendbiju za 7.000.000.

Ništa manje nije bitno da je već dva puta uspijevao da pronađe trenere čiji stil fudbala donosi i rezultate, ali služi i kao dobar izlog za prodaju igrača. Poslije Olivera Glasnera, koji je sada trener Kristal Palasa – tu je Dino Topmeler.

Uz sve to klub iz Frankfurta bilježi nikad bolje rezultate. Na kraju sezone 2021/22 godine podigli su pehar Lige Evrope, sezonu kasnije igrali su finale Kupa i stigli do osmine finala Lige šampiona. Prošle sezone četvrtfinale Lige Evrope. U Bundesligi je Kreše sačekao tim na 11. mjestu, sada ga je doveo do treće pozicije, pa će Ajntraht prvi put u istoriji direktno na osnovu plasmana u prvenstvu nastupati u Ligi šampiona. A da sve ovo nije slučajnost govori podatak da je fenomenalne rezultate bilježio i tokom dvije godine kada je bio direktor u Lajpcigu. Za njegovog mandata je ovaj klub doveo Joška Gvardiola koga je kasnije prodao Mančester sitiju za 90.000.000 evra.

A da Kreše radi drugačije od ostalih svjedoče četiri principa koja se kod njega posebno izdvajaju. Prvi je da nema izlazne klauzule za igrače. Tako Kreše dobija prostor da sa zainteresovanim kupcima pregovara slobodno. Drugi je da se potpisuju uglavnom dugi ugovori, do šest godina. Njegov cilj je da fudbaler nikad ne uđe u posljednju godinu ugovora i tako dođe u situaciju da može da ucjenjuje klub. Treća stvar je cijena. Kada uoči da igrač raste brže nego klub ,nikada mu neće praviti problem ako želi da ode. Ali odmah jasno i saopšti koliko novca traži na ime obeštećenja. I tu nema prevelikih odstupanja. Posljednja stvar je sama kupovina igrača. Princip je da nikada ne plati fudbalera po cijeni po kojoj će ga kasnije prodati. Drži se ideje da na svakom igraču koga kupi može da zaradi četiri puta više novca. Kad se transfer i realizuje, pola sume se ponovo ulaže u tim, a pola se troši na infrastrukturu i ostale dnevne troškove poslovanja kluba. Idealna varijanta po kojoj Kreše radi je da igrač u klubu bude tri godine. U prvoj sezoni se privikava i uči, u drugoj  igra najbolji fudbal, a u trećoj se već prodaje.

Težak put

Za Markusa Krešea se može reći da je imao težak i bolan put da bi postao ono što danas jeste. Još kao tinejdžer je naučio bolnu lekcija da u fudbalu nema emocija. Iako je kao kapiten predvodio omladince Verdera na putu do titule prvaka Njemačke, nikada nije debitovao za prvi tim. Potom je u Paderbornu proveo 13 sezona seleći se sa klubom iz druge u treću u ligu i obrnuto. Kada su konačno uspjeli da se dočepaju Bundeslige, proglašen je za višak u ovom klubu. To mu je bio znak da je došao trenutak za kraj igračke karijere. Nije dugo razmišljao šta će dalje da radi. Prvo je vodio kao trener Paderbornov rezervni tim, a zatim radio i kao pomoćnik Rodžera Šmita u Bajeru iz Leverkuzena. Vidio je kako sve to izgleda sa klupe, ali je brzo shvatio da se najkomotnije osjeća u direktorskoj fotelji. Srećom po klubove u kojima radi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.