Zbog otapanja glečera "sudnjeg dana" mogle bi nestati države

Agencije
Zbog otapanja glečera "sudnjeg dana" mogle bi nestati države

NjUJORK - Jedan od najvećih glečera na svetu Tvejts, takozvani "glečer sudnjega dana", topi se znatno brže nego što su naučnici očekivali, a njegov nestanak mogao bi podići globalni nivo mora za čak tri metra, pokazalo je novo istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Njujorku.

Tim britanskih i američkih naučnika izbušio je rupu kroz otprilike 600 metara debeli glečer , na zapadu Antarktika, kako bi merili temperaturu na mestu dodira leda i morske vode ispod njega, i otkrili kako je temperatura neposredno ispod glečera viša od nule.

Naučnici su mu već ranije dali naziv glečer sudnjega dana, zbog jezivih implikacija po svetski nivo mora ako dođe do njegovog ubrzanog otapanja. Činjenica da je voda ispod glečera sada dovoljno topla da doprinosi otapanju, ozbiljan je razlog za zabrinutost.

"Topla voda u ovom delu sveta, koliko da se udaljen činio, trebala bi da služi kao upozorenje svima nama o potencijalnim drastičnim promenama na planeti do kojih dovode klimatske promene", kazao je vođa istraživanja, Dejvid Holand, koji strahuje da se radi o znaku nezaustavljivog otapanja, prenosi Jutarnji list.

Tveits je jedan od dva glečera, uz glečer Pajn ajlend, koji predstavljaju "meki trbuh" Antarktika, s obzirom na opasnost od potpunog povlačenja. Tveits se pomera brže od dva kilometra godišnje, svake godine sve brže, dok je istovremeno sve tanji i tanji.

Iako će za potpuno otapanje i podizanje nivoa mora biti potrebno par decenija, potencijalan učinak podizanja nivoa mora i za samo jedan metar mogao bi potpuno da devastira brojna gusto naseljena područja u Africi, Aziji, SAD i Evropi. Neke ostrvske države mogle bi potpuno da nestanu, a ugroženi su i brojni milionski gradovi, od Šangaja do Venecije, Majamija, Rio de Žaneira, Osake i mnogih drugih.

Desetine miliona ljudi biće prisiljene da napuste svoje domove i potraže utočište na višim nadmorskim visinama. Prema procenama iz istraživanja objavljenog krajem prošle godine, do 2050. područja poplavljena tokom visoke plime obuhvatiće gradove i naselja u kojima danas živi oko 150 miliona ljudi, dok će učestale poplave pogađati područja na kojima ih danas živi oko 300 miliona.

 
© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana