Због отапања глечера "судњег дана" могле би нестати државe
ЊУЈОРК - Један од највећих глечера на свету Твејтс, такозвани "глечер судњега дана", топи се знатно брже него што су научници очекивали, а његов нестанак могао би подићи глобални ниво мора за чак три метра, показало је ново истраживање које је спровео Универзитет у Њујорку.
Тим британских и америчких научника избушио је рупу кроз отприлике 600 метара дебели глечер , на западу Антарктика, како би мерили температуру на месту додира леда и морске воде испод њега, и открили како је температура непосредно испод глечера виша од нуле.
Научници су му већ раније дали назив глечер судњега дана, због језивих импликација по светски ниво мора ако дође до његовог убрзаног отапања. Чињеница да је вода испод глечера сада довољно топла да доприноси отапању, озбиљан је разлог за забринутост.
"Топла вода у овом делу света, колико да се удаљен чинио, требала би да служи као упозорење свима нама о потенцијалним драстичним променама на планети до којих доводе климатске промене", казао је вођа истраживања, Дејвид Холанд, који страхује да се ради о знаку незаустављивог отапања, преноси Јутарњи лист.
Твеитс је један од два глечера, уз глечер Пајн ајленд, који представљају "меки трбух" Антарктика, с обзиром на опасност од потпуног повлачења. Твеитс се помера брже од два километра годишње, сваке године све брже, док је истовремено све тањи и тањи.
Иако ће за потпуно отапање и подизање нивоа мора бити потребно пар деценија, потенцијалан учинак подизања нивоа мора и за само један метар могао би потпуно да девастира бројна густо насељена подручја у Африци, Азији, САД и Европи. Неке острвске државе могле би потпуно да нестану, а угрожени су и бројни милионски градови, од Шангаја до Венеције, Мајамија, Рио де Жанеира, Осаке и многих других.
Десетине милиона људи биће присиљене да напусте своје домове и потраже уточиште на вишим надморским висинама. Према проценама из истраживања објављеног крајем прошле године, до 2050. подручја поплављена током високе плиме обухватиће градове и насеља у којима данас живи око 150 милиона људи, док ће учестале поплаве погађати подручја на којима их данас живи око 300 милиона.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
