Nikola Poplašen, predsjednik Republike od 4. novembra 1998. do 6. marta 1999. godine: Na silu smo uvučeni u rat i krvoproliće

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” predsjednik Republike Srpske od 4. novembra 1998. do 6. marta 1999. godine, kada ga je sa te funkcije smijenio tadašnji visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorp.

- Ono što je gotovo sigurno jeste da i u narednom periodu treba očekivati mnogobrojne političke bitke i pritiske, da će i dalje biti onih koji će nastaviti da ugrožavaju opstanak i razvoj Srpske. I pored toga, verujem da će ona živeti još mnoga godina te da će proslaviti i svoj 60 rođendan u mnogo harmoničnijim uslovima – istakao je Poplašen dodajući kako mu je životna želja da Republika Srpska na kraju “nestane”, ali tako što će se udružiti sa ostatkom srpskih zemalja na Balkanu, Srbijom i Crnom Gorom.  

GLAS: Da li se sjećate tog 9. januara 1992. godine kada je proglašen Republika srpskog naroda?

POPLAŠEN: Naravno. U to vreme sam bio dosta politički aktivan, jer sam zajedno sa Branom Crnčevićem, a na zahtev Radovana Karadžića, učestvovao u pripremi i izradi određenih dokumenata i deklaracija za tu svečanu priliku i istorijski čin. Moji osećaji su tada bili poprilično pomešani. Ne znam kako bih to objasnio. Taj neki svečarski osećaj bio je pomešan i sa osećajem pobune, ali i nadanja da će se promeniti nešto u našu korist. U mojoj projekciji tada nije bilo rata, ni krvoprolića, koji su nedugo zatim usledili na ovim našim prostorima. Ni u primisli. Međutim, ispostavilo se kako postoji plan koji je skrojen van granica ovih naših prostora i bili smo nevoljno i na silu uvučeni u jednu tako ružnu priču.  

GLAS: Kako je izgledao period dok ste obavljali dužnost predsjednika?

POPLAŠEN: Kao prvo, uvek sam računao na određene međunarodne pritiske. Ali, najveći problem s kojim sam se tada susreo jeste srpsko nejedinstvo i umišljaj nekih domaćih političara da sa pognutom glavom prema Zapadu realizuju neke svoje ciljeve. Bile su to neke niske strasti i pobude. I to je bio glavni problem.

GLAS: Koji su najveći izazovi s kojima se Srpska susrela?

POPLAŠEN: Sve države na Balkanu, ne samo poslednjih nekoliko desetina godina, nego i stotina, stvarane su uglavnom pod uticajem velikih zapadnih sila, uz inicirano učešće naroda koji žive na ovim prostorima. Stoga se i u godinama koje slede moraju uračunati i ti novi globalni interesi velikih sila, ali imati i jasno definisane nacionalne ciljeve, odnosno ekonomske, političke i kulturne interese, koje treba ukalkulisati u tako projektovane nove slike sveta. U toj borbi nužna je podrška i velikih i malih država i naroda. Na našu sreću, takva podrška danas jeste na horizontu, ali još uvek ne na zadovoljavajućem nivou. Tu pre svega mislim na konstantu u odnosu na namere Zapada da nas razori, podredi i nama ovlada teritorijalno, kulturno i na sve druge načine. Radi se o germansko-vatikanskoj koaliciji, koja je u poslednje vreme udružena sa američkom i britanskom imperijalnom orijentacijom. I to je konstanta sa kojom uvek treba da računamo. Nadam se da u tom našem samopostavljanju nećemo imati nekih direktnih okršaja sa “velikima”. S druge strane od Beograda, Moskve i Pekinga nužna nam je manifestna i promptna podrška. Da zaključim, moramo iznaći najmudrija rešenja i kretati se vektorom koji nam i dalje obezbeđuje opstanak i razvoj na ovim nepredvidljivim balkanskim prostorima.       GLAS: Zašto smo uvijek pod lupom i na lošem glasu kod pojedinih međunarodnih aktera?

POPLAŠEN: To je projekcija zapadnih totalitarno-političkih i militantnih snaga. Oni svoj karakter i ponašanje projektuju i pripisuju Srbima. Izgleda da je uvek problem kada se pomene srpski identitet u bilo kom kontekstu, a na našu nesreću, u tome su, a gledano kroz istoriju, učestvovali i pojedini naši sunarodnici. Od nedićevaca i ljotićevaca do raznih germanofila i anglofila. Naša nesabornost, nejedinstvo i samoporicanje su u osnovi naših dosadašnjih istorijskih neuspeha i promašaja. A naši uspesi, a što je opet ta istorija nebrojeno puta do sada pokazala, nisu vezani za imperijalne i kolonijalne ambicije zemalja koje sam pomenuo.

GLAS: Kako u današnjim okolnostima odgovoriti na sve nove izazove?

POPLAŠEN: Vekovima ne uspevamo da adekvatno odgovorimo na sve izazove koji se pred nas ciklično postavljaju. Ali, to ne znači da treba da odustanemo, naprotiv, uvek treba da tražimo uspešan i adekvatan odgovor i samopostavljanje. Prema nekom mom mišljenju, prvi korak je odricanje od samoporicanja. Drugi je odustajanje od neoliberalne ekonomije i globalističkog uništenja sveta i treći traženje dobronamernih saveznika. Treba da se oslanjamo na one koji imaju dobre namere kako prema sebi, tako i drugima.  

Dejton i epigoni zapadne politike

GLAS: Srpska je međunarodno ozvaničena u Dejtonu, a onda i u Parizu 1995. Kako gledate na pokušaje da se izvrši demontaža ovog mirovnog sporazuma?

POPLAŠEN:  Novi Dejton 2, 3, 4..., ako do njega ikada dođe, treba da bude rezultat razgovora i pregovora isključivo naroda koji žive na ovim prostorima, bez ikakvog mešanja sa strane raznih “Hilova” i epigona zapadne politike. Samo se na taj način može doći do rešenja koje odgovara svim narodima. Ne mogu se nametati rešenja.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.