Никола Поплашен, предсједник Републике од 4. новембра 1998. до 6. марта 1999. године: На силу смо увучени у рат и крвопролиће

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Републике Српске од 4. новембра 1998. до 6. марта 1999. године, када га је са те функције смијенио тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп.

- Оно што је готово сигурно јесте да и у наредном периоду треба очекивати многобројне политичке битке и притиске, да ће и даље бити оних који ће наставити да угрожавају опстанак и развој Српске. И поред тога, верујем да ће она живети још многа година те да ће прославити и свој 60 рођендан у много хармоничнијим условима – истакао је Поплашен додајући како му је животна жеља да Република Српска на крају “нестане”, али тако што ће се удружити са остатком српских земаља на Балкану, Србијом и Црном Гором.  

ГЛАС: Да ли се сјећате тог 9. јануара 1992. године када је проглашен Република српског народа?

ПОПЛАШЕН: Наравно. У то време сам био доста политички активан, јер сам заједно са Браном Црнчевићем, а на захтев Радована Караџића, учествовао у припреми и изради одређених докумената и декларација за ту свечану прилику и историјски чин. Моји осећаји су тада били поприлично помешани. Не знам како бих то објаснио. Тај неки свечарски осећај био је помешан и са осећајем побуне, али и надања да ће се променити нешто у нашу корист. У мојој пројекцији тада није било рата, ни крвопролића, који су недуго затим уследили на овим нашим просторима. Ни у примисли. Међутим, испоставило се како постоји план који је скројен ван граница ових наших простора и били смо невољно и на силу увучени у једну тако ружну причу.  

ГЛАС: Како је изгледао период док сте обављали дужност предсједника?

ПОПЛАШЕН: Као прво, увек сам рачунао на одређене међународне притиске. Али, највећи проблем с којим сам се тада сусрео јесте српско нејединство и умишљај неких домаћих политичара да са погнутом главом према Западу реализују неке своје циљеве. Биле су то неке ниске страсти и побуде. И то је био главни проблем.

ГЛАС: Који су највећи изазови с којима се Српска сусрела?

ПОПЛАШЕН: Све државе на Балкану, не само последњих неколико десетина година, него и стотина, стваране су углавном под утицајем великих западних сила, уз иницирано учешће народа који живе на овим просторима. Стога се и у годинама које следе морају урачунати и ти нови глобални интереси великих сила, али имати и јасно дефинисане националне циљеве, односно економске, политичке и културне интересе, које треба укалкулисати у тако пројектоване нове слике света. У тој борби нужна је подршка и великих и малих држава и народа. На нашу срећу, таква подршка данас јесте на хоризонту, али још увек не на задовољавајућем нивоу. Ту пре свега мислим на константу у односу на намере Запада да нас разори, подреди и нама овлада територијално, културно и на све друге начине. Ради се о германско-ватиканској коалицији, која је у последње време удружена са америчком и британском империјалном оријентацијом. И то је константа са којом увек треба да рачунамо. Надам се да у том нашем самопостављању нећемо имати неких директних окршаја са “великима”. С друге стране од Београда, Москве и Пекинга нужна нам је манифестна и промптна подршка. Да закључим, морамо изнаћи најмудрија решења и кретати се вектором који нам и даље обезбеђује опстанак и развој на овим непредвидљивим балканским просторима.       ГЛАС: Зашто смо увијек под лупом и на лошем гласу код појединих међународних актера?

ПОПЛАШЕН: То је пројекција западних тоталитарно-политичких и милитантних снага. Они свој карактер и понашање пројектују и приписују Србима. Изгледа да је увек проблем када се помене српски идентитет у било ком контексту, а на нашу несрећу, у томе су, а гледано кроз историју, учествовали и поједини наши сународници. Од недићеваца и љотићеваца до разних германофила и англофила. Наша несаборност, нејединство и самопорицање су у основи наших досадашњих историјских неуспеха и промашаја. А наши успеси, а што је опет та историја небројено пута до сада показала, нису везани за империјалне и колонијалне амбиције земаља које сам поменуо.

ГЛАС: Како у данашњим околностима одговорити на све нове изазове?

ПОПЛАШЕН: Вековима не успевамо да адекватно одговоримо на све изазове који се пред нас циклично постављају. Али, то не значи да треба да одустанемо, напротив, увек треба да тражимо успешан и адекватан одговор и самопостављање. Према неком мом мишљењу, први корак је одрицање од самопорицања. Други је одустајање од неолибералне економије и глобалистичког уништења света и трећи тражење добронамерних савезника. Треба да се ослањамо на оне који имају добре намере како према себи, тако и другима.  

Дејтон и епигони западне политике

ГЛАС: Српска је међународно озваничена у Дејтону, а онда и у Паризу 1995. Како гледате на покушаје да се изврши демонтажа овог мировног споразума?

ПОПЛАШЕН:  Нови Дејтон 2, 3, 4..., ако до њега икада дође, треба да буде резултат разговора и преговора искључиво народа који живе на овим просторима, без икаквог мешања са стране разних “Хилова” и епигона западне политике. Само се на тај начин може доћи до решења које одговара свим народима. Не могу се наметати решења.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.