Koliko vladajuća koalicija drži do potpisanog sporazuma: Slobodni strijelci miniraju dogovor

Stavljanjem potpisa na sporazum o principima za formiranje vlasti na zajedničkom nivou SNSD, HDZ BiH i tada partije "osmorke", okupljene oko SDP-a BiH, dale su nagovještaj krajem prošle godine da bi ta ekipa u ovom mandatu, do 2026, mogla da uradi daleko više nego njihovi prethodnici tokom dvije decenije. Suština je da, kako od početka tvrde poznavaoci prilika u BiH, niko ne odstupi od onog što je potpisano.

Evidentno je da, na šta ukazuju i sagovornici "Glasa Srpske", u njihovim redovima postoje i oni na stranačkim i pozicijama u institucijama vlasti koji povremeno iskaču, izjavama i stavovima iz dogovorenih okvira, što kasnije ispravljaju predsjednici stranaka koje čine vlast, tvrdeći da nema većih problema.

Član Stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara Milan Sitarski ističe kako razlike moraju da postoje, ali podvlači da je razlika u odnosu na prethodne mandate u tome što ih, iako postoje i nekada dođu do izražaja, pokušavaju ublažiti.

- U ranijim periodima imali smo slučajeve da se pojavi neka razlika, ali da se ona potom uveličavala, produbljivala. SDA i DF su imale taj manir. Kao da su jedva čekale da se pojavi neka razlika i da to bude izgovor da se ništa ne radi. Sada vidimo da se, uprkos mnogim razlikama, na nivou BiH došlo i do odluka o gasnim interkonekcijama kroz FBiH i Srpsku. Imamo mi još, kako se kaže, duplih dna jer su se problemi godinama nagomilavali, upravo zbog manira da se koriste razlike kao izgovor za nerešavanje problema - izjavio je Sitarski za "Glas".

Smatra da je dobro što je usvojen drugačiji pristup stvarima, odnosno da se ne negiraju razlike, već prime k znanju i vidi gdje su tačke o kojima je moguće postići dogovor.

- Da nije tako, ne bismo imali ni zajedničku sednicu vlada Srpske i FBiH. To nije baš čest slučaj kod nas. Važna je i uloga lidera. Oni ne smeju biti pasivni, a nisu ni sve stranke homogene. I u samom SDP-u imamo disonantne tonove između lidera Nermina Nikšića, koji je federalni premijer i Denisa Bećirovića koji je bošnjački član Predsjedništva BiH. Nekada i ministar odbrane BiH Zukan Helez odstupi od te pomirljive politike prema koalicionim partnerima. Tako da ništa to nije idealno, ali se čini da je sada manje ovih koji prave probleme ili koji ih koriste za izgovor od onih koji, ipak, pokušavaju nešto da naprave - zaključio je Sitarski.   

Politikolog Mirko Matić za "Glas Srpske" kaže da je ključna razlika ako se poredi vlast u prošlom mandatu, konkretno kada je riječ o bošnjačkim partnerima, pristup u ostvarivanju političkih ciljeva.

- Čini mi se da je danas lakše pregovarati nego što je to bilo u prethodnom sazivu Saveta ministara BiH. Čak i uz određene poteškoće, prvenstveno u vezi sa zakonom o spoljnim poslovima i istočnoj gasnoj interkonekciji postoji dijalog i to su teme o kojoj se govori - rekao je Matić.

I sami partneri u vlasti u nekoliko navrata do sada su javno govorili o svojim vizijama i idejama za budućnost BiH, ali pokazuje se da, što ne kriju ni analitičari, lideri uspijevaju da drže pod kontrolom one kojima je cilj da raspiruju tenzije i idu u pravcu suprotnom od onog dogovorenog u startu, a to je da će u fokusu biti ekonomija i napredak, a ne one teme o kojima nema saglasnosti, kao što je NATO.

Blokovi

Mirko Matić je dodao i da ne vidi neku veliku promjenu u odnosu na ključna pitanja u državi između politike SDA i građanskog bloka.

- U spoljnopolitičkom pogledu, politika približavanja NATO-u i Zapadu ostala je nepromenjena, a na unutrašnjem političkom planu, u fokusu i jednih i drugih je jača centralizacija - zaključio je Matić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.