Ukrajinski zvaničnik osumnjičen za podršku ruskim snagama

16.50 - Ukrajinski zvaničnik osumnjičen za podršku ruskim snagama

Ukrajinske vlasti privele su danas jednog zvaničnika Hersona zbog sumnje da je pomagao ruskim snagama koje su preuzele kontrolu nad tim gradom u martu, potvrdio je ukrajinski državni tužilac.

U saopštenju ukrajinskog tužilaštva se kaže da je uhapšeni zvaničnik Hersona, čije ime nije navedeno, sarađivao sa ruskim vlastima i pomagao u funkcionisanju javnih službi pod kontrolom Rusije.

U izvještaju Rojtersa se navodi da je tužilaštvo potvrdilo da je pritvorenom zvaničniku dozvoljeno da plati kauciju.

Ukoliko osumnjičeni zvaničnik bude krivično gonjen i proglašen krivim, prijeti mu kazna do 12 godina zatvora.

Ukrajina je 11. novembra proglasila oslobođenje Hersona nakon što su se ruske snage povukle iz tog grada i prešle na drugu stranu rijeke Dnjepar.

16.46 -  Stoltenberg: Pomažemo Ukrajini; Kuleba: Potrebna brža pomoć

Poruka sa današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a je da će saveznici nastaviti da podržavaju Ukrajinu, rekao je generalni sekretar vojne alijanse Jens Stoltenberg, a šef ukrajinske diplomatije Dmitar Kuleba istakao je da je potrebna brža pomoć.

"Podržaćemo Ukrajinu sve dok bude trebalo, nećemo posustati. Tragedija bi bila za Ukrajinu ako bi Vladimir Putin pobedio, a i za svet jer bi postao opasniji. U interesu je NATO-a da podrži Ukrajinu", naglasio je Stoltenberg.

On je posle sastanka sa Kulebom rekao da su se saveznici složili da je potrebno tešnje sarađivati sa Ukrajinom.

"Podrška koju pružamo videlo se predstavlja onu razliku na terenu. Pomoć koju prižamo NATO i EU pomaže", podvukao je Stoltenberg.

Rekao je da su svi šokirani napadima Rusije na ukrajinske gradove i infrastrukturu i činjenicu da Rusija koristi zimu kao oružje.

Kuleba je podsjetio da je poslj

ednji put kada se obraćao NATO koristio tri reči „oružje, oružje, oružje".

"To oružje koje sam tada došao da tražim pomaže nam da oslobađamo naše teritorije i građane od zlostavljanja", naglasio je on.

Kuleba se zahvalio NATO-u na isporučenom oružju, ali je ukazao da je danas došao sa porukom "brže, brže, brže".

"Zahvalni smo za sve što je do sada urađeno, ali moramo nastaviti da se borimo. Dokazali smo da možemo da pobedimo Rusiju i to je u interesu svih. Ali odluke o oružju, o pokretanja novih linija proizvodnje oružja moraju biti donete brže, kao i odluke o isporuci naoružanja", poručio je on.

Rekao je da je u Bukurešt došao da razgovara o tome.

Istakao je da je važna i pomoć koja nije u oružju, nego u agregatima i ostaloj opremi.

"Ta pomoć NATO nam je važna da prođemo kroz zimu. Potrebni su nam sistemi za odbranu od raketa, potrebni su nam IRIS, Houks, Patriot, ali i agregati. Kada budemo imali sisteme za vazdušnu odbranu onda ćemo moći i našu kritičnu infrastrukturu da odbranimo", kazao je Kuleba na zajedničkom obraćanju novinarima.

16.32 - Nova pomoć Vašingtona Ukrajini za kupovinu struje i mrežnu opremu

Sjedinjene Države najavile su danas novu pomoć Ukrajini od 53 miliona dolara za kupovinu struje i nabavku mrežne opreme.

U saopštenju Stejt departmenta se navodi da su zbog ruskih napada na objekte elektro-energetske infrastrukture milioni građana Ukrajine bez struje i grijanja.

"Ova oprema će brzo biti isporučena kako bi se Ukrajincima pružila pomoć da istraju tokom zime", navodi se u saopštenju Stejt departmenta i precizira da će ovim paketom biti obuhvaćena nabavka razvodnih transformatora, elektro-sklopke i prekidači, odvodnici prenapona i druga elektro oprema.

16.23 - Rjabkov: Razmjena zarobljenika unaprijedila bi odnose sa SAD

Razmjena zarobljenika između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država poslužila bi kao pozitivan signal za bilateralne odnose između naše dve zemlje, poručio je na konferenciji za novinare zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

"Rekao bih da mi trenutno nemamo dijalog i ne možemo u potpunosti da osetimo dinamiku (naših odnosa). Želim da naglasim, ako bi se ta razmjena zarobljenika dogodila, to bi svakako poslužilo kao pozitivan pokazatelj da odnosi Rusije i Sjedinjenih Država nisu toliko beznadežni", rekao je ruski diplomata novinaru Tasa.

Prema riječima Rjabkova, Sjedinjene Države su po tom pitanju zloupotrebljavale diplomatske metode.

12.45 Širom Ukrajine proglašena vazdušna opasnost

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u utorak širom Ukrajine, uključujući glavni grad Kijev, zbog predstojećih ruskih napada, objavili su lokalni zvaničnici.

Lokalne vlasti putem društvene mreže Telegram pozvale su stanovnike da odu u skloništa. Andrij Jermak, šef kancelarije ukrajinskog predsjednika, pozvao je Ukrajince da ne ignorišu upozorenja.

Upozorenja nisu izdata na Krimu, kojeg je Rusija anektirala 2014.

Sirene za uzbunu oglase se gotovo svakodnevno zbog mogućih napada čija su meta civilne i energetske strukture.

Ukrajinski operater električne mreže objavio da je u energetskom sistemu zemlje zabilježen nedostatak energije od 30 posto zbog pogoršanja vremenskih uslova i isključenja uzrokovanih ruskim napadima prošle sedmice.

12.40 Ukrajinska elektroenergetska mreža radi sa 70 posto kapaciteta
Ukrajina se i dalje bori da obnovi potpuno snabdijevanje potrošača strujom, skoro nedjelju dana nakon talasa ruskih raketnih udara koji su oštetili energetske objekte širom zemlje.

Nacionalni operater elektroenergetske mreže, Ukrenegro, saopštio je da se deficit električne energije neznatno povećao od juče nakon vanrednih isključenja nekoliko elektrana i rasta potrošnje zbog niskih zimskih temperatura, prenosi Rojters.

„Proizvođači električne energije danas do 11:00 časova po lokalnom vremenu obezbeđuju 70 odsto potrošnje struje u Ukrajini. Trenutni deficit kapaciteta je 30 odsto“, objavio je Ukrenergo na Fejsbuku i na mreži za razmenu poruka Telegram. 

Ukrajinski operater je naglasio „da je opšti deficit u energetskom sistemu posledica sedam talasa ruskih raketnih napada na energetsku infrastrukturu zemlje". 

Rusija od početka oktobra bombarduje raketama ukrajinsku energetsku infrastrukturu, pa se šteta nagomilava dok temperature vazduha padaju. Poslednji veliki talas bombardovanja prošle srede izazvao je veliku štetu. 

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO alijanse trebalo bi da na sastanku u Bukureštu ove nedjelje razmotre načine za pružanje pomoći Ukrajini da obnovi snabdevanje strujom i toplotnom energijom.

Najveći ukrajinski privatni proizvođač električne energije, DTEK, saopštio je u ponedjeljak da će smanjiti snabdijevanje električnom energijom svojih potrošača u Kijevu za 60 posto, dok se spoljne temperature kreću oko nula stepeni Celzijusa, napominje Rojters.

Vlada je zatražila od potrošača da štede energiju kako bi se sprečila dodatna vanredna isključenja i pomoglo operativnim timovima na terenu da poprave oštećenja. 

Ukrajina smatra da napadi usmjereni da izazovu patnju civila predstavljaju ratni zločin, dok Moskva navodi da napada legitimne vojne ciljeve.

12.34 Stoltenberg: Pomoći Ukrajini sistemima za vazdušnu odbranu

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao je danas u Bukureštu, pred konferenciju ministara spoljnih poslova Alijanse, da NATO namjerava da pomogne Ukrajini u obnovi razorene kritične infrastrukture, ali i u odbrani od raketnih napada kroz isporuku sistema za vazdušnu odbranu, kao i potrebne delove.

 „Teško je gledati štetu koju prave raketni napadi po ukrajinske gradove, kako razaraju kritičnu infrastrukturu, i zato će naša poruka sa ovog skupa u Bukureštu biti da moramo učiniti više u podršci Ukrajini - više da pomognemo u obnovi infrastrukture, ali i u isporuci sistema za odbranu od raketnih napada“, naglasio je Stoltenberg po dolasku u parlament Rumunije, u kojem se održava konferencija šefova diplomatija NATO.

Stoltenberg je podvukao da je važno da ukrajinska vojska bude i u stanju da koristi sisteme za odbranu koje dobija, pa je bitno isporučiti sve više dijelova i municiju.

"Ne radi se samo o nagomilavanju oružja, već o tome da ga mogu koristiti za obaranje ruskih raketa. Možemo očekivati dalje napade, jer Putin doživljava neuspjeh na ratnom polju. Povlačenje ruskih snaga je znak slabosti, pokazuje da gube, ali na to odgovaraju napadima na gradove i civilnu infrastrukturu", kazao je Stoltenberg.

Istakao je da Rusija želi da poveća patnju i nivo brutalnosti, koji je, smatra, neviđen od Drugog svjetskog rata.

On je prenio da NATO vidi da Rusiji nestaje municija, da je krenula u potragu za naoružanjem i municijom i to zatražila od Irana.

"Nijedna zemlja ne treba da podržava ilegalni rat Rusije. Niko, pa ni Iran, ne treba da im isporučuje rakete ili bilo šta drugo", objasnio je Stoltenberg.

Rekao je da očekuje da ministri spoljnih poslova na konferenciji ponove stav da je NATO otvoren za nove članice.

Tu otvorenost, kazao je, NATO je dokazao prijemom Sjeverne Makedonije i Crne Gore, kao i spremnosti da primi Finsku i Švedsku.

Rekao je da traži od saveznika da analiziraju i moguće članstvo Ukrajine u NATO, ali je dodao da sada treba fokus da bude na pružanju pomoći, i da ne treba ništa činiti što bi ugrozilo jedinstvo Alijanse.

11.23 Vatikan: Protest Rusije zbog papine izjave o okrutnosti ruskih akcija u Ukrajini
Izaslanik Rusije u Vatikanu izrazio je snažno nezadovoljstvo Moskve zbog najnovije izjave pape Franje u kojoj je osudio surovost ruskih akcija u Ukrajini, prenjela je danas novinska agencija RIA Novost
U intervjuu za jezuitski časopis Amerika, papa je govorio o okrutnosti ruskih trupa u Ukrajini.
"Kada govorim o Ukrajini, govorim o okrutnosti jer imam mnogo informacija o okrutnosti trupa koje ulaze u Ukrajinu. Generalno, najokrutniji su možda oni koji su u sastavu ruskih snaga, a nisu Rusi, kao npr. Čečeni, Burjati i tako dalje. Svakako, iza invazije stoji država Rusija. To je potpuno jasno", rekao je papa, prenosi Rojters.

10.43 Peskov: Ukrajina mora da pokaže spremnost da razgovara o zahtjevima Rusije
 Ukrajina mora da ima političku volju i spremnost da razgovara o zahtjevima koje je Rusija već iznijela, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, odgovarajući na pitanje koje uslove Ukrajina mora da ispuni da bi počeli pregovori između dvije zemlje.

 „To treba da bude politička volja, spremnost da se razgovara o zahtjevima Rusije koji su dobro poznati“, rekao je Peskov, prenosi RIA Novosti. 

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je u nedavnom onlajn obraćanju na samitu G20 predstavio svoj plan od 10 tačaka za postizanje mira u Ukrajini. 

10.39- UN: Humanitarna situacija na jugu Ukrajine kritična

Situacija u Hersonu i Nikolajevu, gradovima na jugu Ukrajine je “strašna i kritična”, a samo u Nikolajevu skoro četvrt miliona ljudi se suočava sa nedostatkom vode, struje i grijanja, upozorile su danas Ujedinjene nacije.

Portparol UN Stefan Dižarik rekao je da je koordinatorka UN za humanitarna pitanja Deniz Braun posjetila tokom vikenda ova dva grada na jugu Ukrajine i podnijela izvještaj u kojem ukazuje da ljudi koji bježe iz Hersona idu u Nikolajev, prenosi CNN. U Nikolajevu su uspostavljeni punktovi sa grijanjem kako bi se pomoglo ljudima koji ne mogu da zagriju svoje domove, a prema rečima Dižarika, humanitarci su obezbijedili namirnice i generatore kako bi ova mesta postala funkcionalna.

-Očekujemo da ćemo, uz podršku vlasti, u Hersonu uspjeti da pokrijemo osnovne potrebe onih koji su ostali u gradu, pod uslovom da uspijemo i da održimo nivo pomoći koja je pristizala u protekle dvije nedjelje. Međutim, situacija sa vodosnabdijevanjem, grijanjem i strujom i dalje je teška, iako se snabdijevanje električnom energijom postepeno popravlja - rekao je Dižarik.

Donatori su ove godine obezbijedili 3,1 milijardu dolara humanitarne pomocći koja se distribuira preko UN , međutim Dižarik je istakao da je važno da se nastavi sa finansiranjem, posebno tokom zimskih mjeseci.

8.29- U Kijevu vanredna isključenja struje

Vanredna isključenja su počela u skladu sa uputstvima ukrajinske nacionalne kompanije Ukrenergo, prenosi Ukrinform.

Ranije je saopšteno da nadležni  čine sve što je moguće kako bi svi korisnici imali struju dva do tri sata dva puta dnevno.

Ukrajina se suočila sa nestašicom struje nakon što su ruske snage 10. oktobra počele da izvode masovne udare na infrastrukturne, uglavnom energeteske objekte u toj zemlji.

7.16 - Ukrajina: Ruske snage granatirale Dnjepar, nema žrtava

Ruske snage ispalile su noćas na Dnjepar četiri projektila, ali nije bilo povrijeđenih, izjavio je načelnik Dnjepropetrovske regionalne vojne uprave Valentin Rezničenko. Naveo je da je napad doveo do ozbiljnih oštećenja i da je izbio požar, koji su vatrogasci ugasili, prenosi Interfaks Ukrajina. Prema navodima Rezničenka, ruske snage gađale su Nikopoljski okrug iz višecjevnih raketnih bacača i teške artiljerije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.