Sukob u Ukrajini: Granatirana zgrada administracije lidera DNR u Donjecku

MOSKVA, KIJEV –  U toku je 181. dan rata u Ukrajini. Rusija je tražila da Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija danas održi hitan sastanak o situaciji u vezi s nuklearnom elektranom Zaporožje, dok Ukrajine optužuje Rusiju za nova granatiranja oko elektrane. Zgrada administracije lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilina u Donjecku oštećena je tokom ukrajinskog granatiranja

21.00 Dikarlo: Omogućiti momentalan pristup Zaporožju

Ujedinjene nacije /UN/ pozivaju da se Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju /IAEA/ momentalno omogući pristup nuklearnoj elektrani Zaporožje, rekla je zamjenik generalnog sekretara UN za politička pitanja i izgradnju mira Rozmeri Dikarlo.
“Još jednom apelujemo da strane omoguće misiji IAEA momentalan, bezbjedan i nesmetan pristup lokaciji Zaporožje”, rekla je Dikarlova na sjednici Savjeta bezbjednosti UN o Ukrajini.

Ona je rekla da UN pozdravljaju nedavne objave Ukrajine i Rusije koje ukazuju na podršku cilju IAEA da pošalje misiju u tu elektranu.

Dikarlova je dodala da bi ovo bila prva posjeta IAEA od početka rata.

18.30 Zaharova: Zapad priprema medijski napad

Zapad planira širenje dezinformacija o tome da Rusija navodno priprema sabotažu na jednom od komercijalnih brodova koji prevoze žitarice iz Ukrajine, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ministarstvo je ukazalo na novi porast antiruske retorike od šefa britanske diplomatije Liz Tras i njenog konkurenta za poziciju britanskog premijera Rišija Sunaka.

Zaharova je rekla da zapadni zvaničnici planiraju "provokativne akcije da bi ocrnili Rusiju u očima svjetske zajednice".

"Konkretno, priprema se medijska priča o tome da je Moskva navodno nezadovoljna rezultatima sporazuma o hrani i isporukama ukrajinskog žita preko mora i da priprema sabotažu protiv jednog od komercijalnih brodova", navodi Zaharova u saopštenju.

Ona je dodala da Moskva upozorava Zapad da ne preduzima opasne provokativne akcije u vezi sa brodskim prevozom hrane i da će, ako do toga dođe, odgovornost snositi organizatori provokacija.

17.30 Ukrajina očekuje pomoć od još 12 do 16 milijardo $ do kraja 2022.

Ukrajina očekuje dodatnih 12 do 16 milijardi dolara finansijske podrške od stranih partnera do kraja ove godine, kako bi joj se pomoglo da se izbori sa ruskom invazijom, izjavio je danas premijer Denis Šmigal.

On je u saopštenju naveo da je Ukrajina uspjela da održi finansijsku stabilnost zahvaljujući spoljnoj pomoći, koja je već iznosila 14 milijardi dolara, ali da je Kijev morao da usmjeri više od 40 odsto budžetskih sredstava, ili preko 420 milijardi grivni (11,51 milijardi dolara) - na vojne potrebe, prenosi Rojters.

Šmigal je dodao da je od 24. februara potrošeno 288 milijardi grivni na vojne plate, a 135 milijardi grivni na nabavku i popravke vojne opreme, na kupovinu municije i odbrambenih proizvoda.

16.45 - Šmigal se nada dodatnoj novčanoj pomoći

Ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je danas da Ukrajina očekuje dodatnih 12 do 16 milijardi dolara finansijske podrške od stranih partnera do kraja ove godine da bi, kako je naveo, mogla da podnese posljedice vojne intervencije Rusije.
Šmigal je naveo da je Ukrajina uspjela da održi finansijsku stabilnost zahvaljujući spoljnoj pomoći, koja je već dostigla 14 milijardi dolara, ali da je Kijev morao da usmjeri više od 40 odsto budžeta na vojne potrebe.

Za potrebe vojske izdvojena je 11,51 milijarda dolara.

Od tog novca, 7,8 milijardi dolara potrošeno je na zarade vojnika, a 3,66 milijardi na kupovinu i popravke vojne opreme, kao i na kupovinu municije od kada je Rusija 24. februara pokrenula vojnu akciju.

16.30 -  Stoltenberg:Ukrajinu čeka teška zima

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da Ukrajinu čeka teška zima i podsjetio na obećanje Alijanse da će Kijevu pružiti dugoročnu podršku.

"Posvećeni smo dugoročnom partnerstvu sa Ukrajinom. Pomoći ćemo Ukrajini da pređe sa sovjetskih standarda naoružanja na standarde NATO, sprovede reforme u sektoru odbrane i bezbjednosti, pomoći na putu oporavka. Predstojeća zima biće teška. Prema tome, moramo uspostaviti dugoročnu podršku Ukrajini, kako bi Ukrajina bila sačuvana kao suverena i nezavisna nacija", rekao je Stoltenberg tokom drugog samita Krimske platforme, koji se održava onlajn, prenosi agencija RIA Novosti.

Kako je naglasio, NATO podržava Ukrajinu u posljednje tri decenije, otkako je ta bivša sovjetska republika nezavisna.

"Podržavamo je i sada i pružićemo podršku onoliko koliko je potrebno", istakao je generalni sekretar NATO.

14.15- Kanada uvela nove sankcije Rusiji

Kanada je uvela nova ograničenja protiv Rusije, a na sankcionom spisku našla su se 62 fizička lica i jedno odbrambeno preduzeće, izjavio je kanadski premijer Džastin Trudo.

Sankcije su uvedene protiv ruskog koncerna „Automatika“, koji je u sastavu „Rosteha“, premijera Donjecke Narodne Republike Vitalija Hocenka, direktora koncerna „Almaz-Antej“ Jana Novikova, predsjednika kompanije „Kalašnjikov“ Alan Lušnikov i drugih predstavnika vojne industrije Rusije.

13.30 - Počeo drugi samit "Krimske platforme" u Ukrajini

Počeo je drugi samit "Krimske platforme" u Ukrajini, javljaju ukrajinski mediji.

On se ove godine održava u formi video-konferencije. Na njemu učestvuju predstavnici oko 60 država i međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i predsjednik Poljske Andžej Duda koji je lično doputovao u Kijev. 

13.02 -  U Rusiji uhapšen njemački novinar

Njemački novinar Roman Šel uhapšen je danas u Sankt Peterburgu, tvrdi portal magazina "Fokus“.

Šel je novinar javnog servisa ZDF, koji je i za mnoge druge njemačke medije izvještavao iz istočne Evrope.

Od početka rata u Ukrajini, on je radio priloge za TV kanal "Arte" iz Rusije.

Uhapšen je, zajedno sa kamermanom, prilikom praćenja akcije ruskog umjetničkog kolektiva "Jav“.

Ovaj kolektiv ispisao je sprejom na jednom zidu riječ "Gulag“, nakon čega su uhapšeni.

12.20 -  Granatirana zgrada administracije lidera DNR u Donjecku

Zgrada administracije lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilina u Donjecku oštećena je tokom ukrajinskog granatiranja, u kojem je najmanje jedna osoba poginula, javili su ruski mediji.

Pušilin je na bezbjednom, prenosi Sputnjik.

Kako navode Ria Novosti, najmanje jedna osoba je poginula, a dvije su povrijeđene tokom granatiranja.

Napad je izveden projektilima kalibra 155 milimetara.

12.00 -  UN: Suđenje zarobljenicima u Marijupolju bilo bi ratni zločin

Kancelarija UN za ljudska prava danas je izrazila zabrinutost zbog planova proruskih vlasti da sude ukrajinskim ratnim zarobljenicima u Marijupolju, vjerovatno u narednih nekoliko dana, i poručila da bi takav proces sam po sebi mogao da predstavlja ratni zločin.

"Veoma smo zabrinuti zbog načina na koji se to radi. U medijima postoje slike kaveza koji se grade u marijupoljskoj filharmoniji, zaista masivnih kaveza i očigledno je ideja da se zatvorenici tu ograniče", saopštila je portparolka Ravina Šamdasani na konferenciji za novinare u UN.

Ona je naglasila da je to ponižavajući i da nije prihvatljivo, prenio je Rojters.

Ona je još saopštila da namerno "uskraćivanje prava ratnog zarobljenika na pravično suđenje predstavlja ratni zločin od strane Rusije".

Interfaks Ukrajina je juče izvestio da je ranije saopšteno da je za 24. avgust u Marijupolju planiran tribunal za pripadnike ukrajinskih snaga koji su zarobljeni nakon što su ruske snage zauzele fabriku Azovstalj u tom gradu.

11.33 - Čavušoglu: Jedan broj zemalja NATO ne želi kraj rata u Ukrajini

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je danas da među državama Zapada i NATO-a postoje one koje ne žele da se sukob u Ukrajini završi.

Čavušoglu je rekao da ne želi da kaže koje su to zemlje, ali da to dobro zna generalni sekretar UN.

"Postoje zemlje na Zapadu koje žele da se rat nastavi, među kojima su i države članice NATO. Ne mislim samo na SAD, mislim na zemlje članice NATO", rekao je Čavušoglu u intervjuu za TV kanal Haber Global, a prenosi agencija TASS.

Prema riječima šefa turske diplomatije, bilo je i onih zemalja koje su željele da sabotiraju sporazum o izvozu žita iz ukrajinskih luka, ali da to nisu bile Sjedinjene Američke Države.

"SAD su doprinijele zaključenju sporazuma o žitu, uključujući ukidanje ograničenja na izvoz ruskog đubriva, deblokadu luka i ukidanje ograničenja na bankarske operacije", rekao je Čavušoglu.

Kako je rekao, ipak bilo je i evropskih zemalja koje su to željele da sabotiraju.

"Ne gubimo nadu i nastavljamo sa našim naporima", poručio je turski ministar spoljnih poslova.

Anadolija
10.19 - Medvedev: Bezbjednosne garancije Ukrajini može da pruži samo sporazum sa Rusijom

 Bezbjednosne garancije Ukrajini mogao je da pruži samo sporazum sa Rusijom, ali su ukrajinske vlasti odbile tu mogućnost, ocijenio je danas zamjenik predsjednika Savjeta za bezbjednost Rusije Dmitrij Medvedev.

„Samo sporazum sa Rusijom mogao je da pruži garancije bezbjednosti. Ali ukrajinska vlast, stimulisana zapadnim novcem i raketama, to je odbacila“, napisao je Medevedev na Telegramu.

On smatra da Kijev shvata da za njega nema i ne može biti bezbjednosnih garancija, čak ni od SAD, i ocjenjuje da su SAD, kako je naveo, "okorjeli egoisti i rade samo za sebe", prenosi RIA Novosti.

Medvedev ocjenjuje da Kijevu bezbjednosne garancije ne mogu dati ni susjedi.

„Ukrajinu niko neće primiti u NATO, iako u Alijansi ima rusofoba, ali nema samoubica“, dodao je Medvedev.

Prethodno je šef kabineta ukrajinskog predsjednika Andrij Jermak izjavio da bi prvi dokument o međunarodnim bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu mogao da se pojavi 29. ili 30. avgusta.

Jermak je, poslije sastanka sa savetnicima predsjednika Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije i Mađarske, rekao da je rad na tom dokumentu u toku, prenio je Unian.

Ukrajinski vojnici pucaju iz haubice M777. Arhivska fotografija

9.48 - Ambasada SAD u Kijevu pozvala svoje građane da napuste Ukrajinu

 Američka ambasada u Kijevu pozvala je građane SAD da napuste Ukrajinu, navodeći da Stejt department ima informaciju da Rusija planira da u narednim danima pokrene napade na civilnu infrastrukturu i vladine objekte u Ukrajini.

Ambasada SAD u saopštenju na svom sajtu navodi da ruski udari u Ukrajini predstavljaju stalnu pretnju civilima i civilnoj infrastrukturi.

Prethodno je agencija Rojters, pozivajući se na zvaničnika američke administracije, javila da SAD imaju obaveštajne podatke da Rusija uskoro planira nove napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte.

9.37 - Ukrajina: Rusija izvršila nove udare u regionu Zaporožja

Rusija je izvela artiljerijske i vazdušne udare u regionu Zaporožja, saopštio je danas ukrajinski Generalštab, a nove borbe u blizini najveće nuklearne elektrane u Evropi obnavljaju strah od katastrofalnog nuklearnog incidenta, prenosi Rojters.

Ukrajina je saopštila da je Rusija gađala artiljerijom i izvela vazdušne udare u nekoliko gradova u regionu Zaporožja, gdje su ruske snage zauzele nuklearnu elektranu, ubrzo nakon što su „izvršile napad“ na Ukrajinu 24. februara.

Artiljerijska i raketna vatra u blizini kompleksa nuklearnih reaktora Zaporožje, na južnoj obali rijeke Dnjepar, dovela je do poziva na demilitarizaciju tog područja.

Ukrajinci koji žive u blizini strahuju da bi granate mogle da pogode jedan od šest reaktora elektrane, što bi izazvalo katastrofalne posljedice, navodi Rojters.

Obje strane optužuju se međusobno za česta granatiranja nuklearne elektrane u Zaporožju, a Kijev tvrdi da je Moskva tu stacionirala trupe i vojnu opremu, dok Rusija to poriče i optužuje Ukrajinu da gađa Zaporožje dronovima.

Rusija je zatražila da se danas održi sastanak Savjeta bezbjednosti UN na kojem bi se razgovaralo o nukleranoj elektrani u Zaporožju, izvijestila je ruska novinska agencija RIA Novosti, pozivajući se na zamenika ambasadora u UN Dmitrija Poljanskog.

Napadi o kojima je Kijev izvestio dogodili su se uoči Dana nezavisnosti Ukrajine, koji se obilježava sutra, a ukrajinske vlasti su zabranile od ponedjeljka do četvrtka javne proslave zbog prijetnji od novih udara, navodi britanska agencija.

Ambasada SAD u Kijevu je upozorila u saopštenju na ruske planove da u narednim danima napadne civilnu i državnu infrastrukturu, prenosi Rojters.

8.44- Duda u posjeti Kijevu

Predsjednik Poljske Andžej Duda stigao je u Kijev, izjavio je šef kabineta poljskog predsjednika Pavel Šrot.

On je novinarima u Varšavi rekao da je Duda otputovao u Ukrajinu kako bi razgovarao o daljoj podršci Kijevu, uključujući vojnu pomoć.

Šrot je istakao da će se Duda tokom posjete Kijevu sastati sa ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim, te da će razgovarati o vojnoj podršci i odbrani Ukrajine u ekonomskom, humanitarnom i političkom smislu, javio je Rojters.

8.30 - Još jedan brod natovaren žitaricama isplovio iz Ukrajine

Ministarstvo odbrane Turkiye saopštilo je kako je još jedan brod radi transporta žitarica isplovio iz Ukrajine.
U saopštenju ministarstva navedeno je kako je brod isplovio iz luke Černomorsk.
Dodano je i kako će tri broda koja su doplovila iz Ukrajine i tri koja će putovati u Ukrajinu danas biti podvrgnuta inspekciji u Istanbulu.

8.14- Terehov: Ruske snage granatirale Harkov, nema povrijeđenih

Ruske snage jutros su granatirale Harkov, saopštio je gradonačelnik Igor Terehov.

Naveo je da je pogođena privatna kuća i da, prema dosadašnjim informacijama, nema povrijeđenih, prenosi Unian.

7.00 - SAD:Rusija sprema napad na civilnu infrastrukturu u Ukrajini

SAD imaju obaveštajne podatke da Rusija uskoro planira nove napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte, saopštio je Rojtersu jedan zvaničnik američke administracije.

„Imamo informacije da Rusija pojačava pripreme i da će u narednim danima pokrenuti napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte. S obzirom na ruske rezultate u Ukrajini, zabrinuti smo zbog kontinuirane prijetnje koju ruski udari predstavljaju za civile i civilnu infrastrukturu“, rekao je u ponedjeljak ovaj zvaničnik pod uslovom anonimnosti.

Zvaničnik je napomenuo i da je njegova izjava zasnovana na ocjeni nižih nivoa američkih obavještajnih službi, navodi britanska agencija.

Ukrajinski vojnici na oklopnom transporteru kod Bahmuta

6.54-Prvi dokument o garancijama bezbjednosti za Ukrajinu krajem avgusta

Prvi dokument o međunarodnim bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu mogao bi da se pojavi 29. ili 30. avgusta, saopštio je šef kabineta ukrajinskog predsjednika Andrij Jermak.

On je, poslije sastanka sa savjetnicima predsjednika Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije i Mađarske, rekao da su za Ukrajinu garancije bezbjednosti veoma važno pitanje i da je rad na tom dokumentu u toku, prenosi Unian.

Dodao je da je upoznat sa tekstom i da će to biti veoma jak dokument.

Tokom pregovora Rusije i Ukrajine 29. marta u Istanbulu, ukrajinska strana je predložila da bude potpisan međunarodni ugovor o novom sistemu garancija bezbjednosti za tu zemlju.

6.42- Poljanski: Rusija traži sastanak SB UN zbog NE Zaporožje

Rusija je tražila da Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija danas održi hitan sastanak o situaciji u vezi s nuklearnom elektranom Zaporožje, izjavio je prvi zamjenik predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.

„U vezi sa tekućim ukrajinskim provokacijama protiv Zaporoške nuklearne elektrane, zatražili smo hitan sastanak Saveta bezbjednosti UN po tački dnevnog reda prijetnje međunarodnom miru i bezbednosti. Zamolili smo generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da govori na njemu“, napisao je na Telegramu Poljanski, prenela je agencija RIA Novosti. Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća evropska nuklearka, od marta je pod kontrolom ruskih snaga, nalazi se i dalje blizu linija fronta, a posljednjih nedjelja je bila izložena ponovljenom granatiranju, što je izazvalo strah od nuklearne katastrofe. Ukrajina i Rusija međusobno se optužuju za granatiranje nuklearke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.