Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Bjelorusiji: Jermeni i Azerbejdžanci se godinama spremaju za rat

Veljko Zeljković
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Bjelorusiji: Jermeni i Azerbejdžanci se godinama spremaju za rat

Višedecenijski sukob Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom, koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu, mogao bi prerasti u otvoreni rat, koji je bi se mogao proširiti na čitav region, istakao je bivši ambasador Srbije u Bjelorusiji Srećko Đukić komentarišući posljednji oružani konflikt ove dvije države u kojem je poginulo na desetine vojnika sa obje strane, uništen veliki broj tenkova i helikoptera, ali i proglašena opšta vojna mobilizacija.

- Takva pretnja je realna. Mržnja između ova dva naroda je toliko velika da je bilo pitanje vremena kada će sve eskalirati. Ove dve zemlje se već godinama pripremaju za ovaj rat. I njihova domaća javnost je pripremana na to. Ali verujem da međunarodna zajednica neće dozvoliti da sve to izmakne kontroli - naglasio je Đukić u intervjuu za “Glas Srpske”.

GLAS: Zašto se Turska umiješala u ovaj sukob?

ĐUKIĆ: Ankara smatra da je Azerbejdžan “turska zemlja” te da su to dve zemlje jednog naroda. Otkako odstoji ovaj sukob Turska je prvi put otvoreno stala na stranu Bakua. Čak je i Erdogan poručio da Turska neće sedeti skrštenih ruku. Jermenija je čak optužila Ankaru da njihovi avioni lete u spornom području. I pored svega verujem da međunarodna zajednica neće dozvoliti neki novi genocid nad Jermenima. Turska je od 1894. do 1923. godine izvršila nezapamćeni genocid nad ovim narodom. U tom periodu ubijeno je više od 1,5 miliona Jermena.

GLAS: Koliko Jermena danas živi na tom području i šta oni tačno žele?

ĐUKIĆ: U samoj Jermeniji živi oko tri miliona ljudi, dok u Nagorno-Karabahu oko 150.000. To je brdsko-laninska teritorija koja obuhvata površinu od 11.000 kvadratnih kilometara. Imaju vojsku koja broji oko 20.000 ljudi i oni su godinama prirodno vezani za Jermeniju. Ne odstoji ni državna granica u tom delu. Što se tiče državno-pravnog statusa, Nagorno-Karabah je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana. Oni su proglasili nezavisnost 1991. godine, ali nisu dobili nijedno međunarodno priznanje. Azerbejdžanci koji su u to doba živeli u Nagorno-Karabahu su proterani, ali ni Azeri nisu ostali dužni. Danas na teritoriji Azerbejdžana nema nijednog Jermena. Prema nekim podacima, u svim ovim ratovima i sukobima zbog Nagorno-Karabaha do sada je poginulo više od 30.000 ljudi.

GLAS: Da li vam je poznato s kakvim vojnim arsenalom raspolažu dvije zemlje?

ĐUKIĆ: Riječ je o dve dobro naoružane zemlje. Azerbejdžan je zemlja bogata naftom i gasom i njihov godišnji vojni budžet iznosi oko 2,5 milijardi petro-dolara. Jermenija ima pet puta manji budžet. Međutim, to ne znači da su oni slabije naoružani. Naprotiv. Vojni analitičari smatraju da Azerbejdžan još vojno kaska za Jermenijom. Vojska Jermenije ima 175 tenkova, a Nagorno-Karabah čak 285. Azerbejdžan, s druge strane ima preimućstvo u vazduhoplovstvu, ali jermenska vojska posjeduje čuveni ruski protivvazdušni sistem S-300. Znači nijedna strane ne oskudeva u oružju i to je nešto što zabrinjava.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana