Nijemci biraju, Merkel čeka 3. pobjedu

Berlin - U Njemačkoj se danas održavaju savezni parlamentarni izbori za 18. saziv Bundestaga.

Kako je saopštio rukovodilac savezne izborne komisije, pravo glasa na izborima ima 61,8 miliona građana. Od toga je tri miliona mladih koji su od prošlih izbora do sada postali punoljetni.

Među biračima je i 5,8 miliona doseljenika, ljudi inostranih korena sa njemačkim državljanstvom, od čega pola miliona onih koji glasaju prvi put.

Na izborima nastupaju 34 stranke, a građani od 4.451 kandidata treba da izaberu 598 poslanika Bundestaga.

Predizborna kampanja počela je ubjedljivom prednošću stranaka vladajuće koalicije koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP).

Može li Merkelova do trećeg mandata?

Ipak, posljednja ispitivanja javnog mnjenja predviđaju ili pat poziciju vladajućih i opozicionih stranaka ili u najboljem slučaju prednost od jednog procenta za sada vladajući konzervativno-liberalni savez.

Ali, ni poraz sadašnje koalicije ne bi značio pobjedu opozicije. SPD i Zeleni, koji žele da, kao i poslije izbora 1998. i 2002. ponovo zajedno vladaju, nemaju dovoljno glasova. Obije stranke su se izjasnile i protiv koalicije sa trećom opozicionom strankom, Ljevicom, te skoro da i nema šansi da Njemačka dobije vladu lijevo od centra.

CDU i FDP, prema anketama, nemaju ili nemaju komotnu većinu za novo izdanje koalicije. Ona će postati sasvim nemoguća ukoliko u Bundestag uđe partija protivnika evra, Alternativa za Njemačku AfD, sa kojom ni CDU ni FDP ne žele u koaliciju. Njoj ankete daju između četiri i pet odsto glasova, a za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente važi petoprocentni prag.

U tom slučaju jedina mogućnost ostaje za sve partije neomiljena “velika koalicija”. Ona je postojala od 1966. do 1969. kada je kancelar bio Kurt Georg Kizinger i izmedju 2005. i 2009. u prvom mandatu kancelarke Merkel.

Propada li Merkelin saveznik?

Liberali iz FDP-a već dugo donose Angeli Merkel samo glavobolju: na izborima 2009. godine osvojili su skoro 15 odsto glasova i doneli 93 poslanička mandata u miraz, dok se sada, četiri godine kasnije tresu u groznici očekivanja da uopšte pređu izborni prag od pet odsto.

O razlozima FDP-ove moguće propasti čulo se ovih dana dosta toga, a najlakše ih je sažeti u nekoliko riječi: samozadovoljstvo, inertnost, gubitak političkog identiteta. FDP je ostao bez vlastite politike - ta je partija za sve za što i Merkelin CDU, s tom razlikom da CDU to radi bolje.

Zašto onda dati glas za Roslerov FDP, pitala se proteklih dana štampa njemačkog govornog područja, proglašavajući “žute” za gubitnitničku partiju, sahranjujući još žive političke aktere.

Demontaža “žutih” dostigla je vrhunac prošle nedjelje poslije lokalnih izbora u Bavarskoj, kada je bavarska CSU (pridružena lokalna članica Merkelinog CDU-a) povratila apsolutnu većinu i to uglavnom na račun FDP-a, koji je izleteo iz lokalnog parlamenta u Minhenu.

Ali ako Liberali propadnu i na saveznim izborima, što je sasvim moguće, onda Merkel kao jedini koalicioni partner preostaju još jedino Socijaldemokrate Sigmara Gabriela, znači opet velika koalicija lijevog centra.

Zvanično, to je i za jedne i za druge noćna mora, ali nezvanično najrealističnija opcija od koje ni konzervativci ni socijaldemokrate neće moći da pobjegnu.

U svom prvom mandatu od 2005. do 2009. Angela Merkel je kao kancelarka već predsjedavala koalicijskom vladom CDU/CSU plus SPD, i nije joj se dopalo. Njoj za utjehu, SPD-u se dopalo još manje.

Kada su 2005. ušli u zajedničku vladu sa Merkelinim konzervativcima, socijaldemokrate su bile jake, tek neznatno slabiji od koalicijskog partnera - u četiri godine mandata Merkel ih je kolosalno “potrošila”, tako da su na izborima 2009. izgubli čitavu trećinu svog biračkog tijela (sa 34 spali su na svega 23 odsto glasova).

Sada, kada su četiri godine u opoziciji lizali rane i s mukom se dovukli do 27-28 odsto glasova, trebalo bi da se još jednom, dobrovoljno, upute u partijski mlin Angele Merkel - to je za socijaldemokrate katastrofalan scenario, ali drugog izlaza nemaju.

Odnosno imali bi, barem teoretski, ako zajedno sa zelenima (prognoza: devet odsto) i levicom (8,5 odsto) odluče da oforme koaliciju. Ali i Gabriel i Per Štajnbrik iz SPD-a su već izjavili da im ne pada na pamet saradnja sa “izdajnikom” Oskarom Lafontenom i njegovim “lijevima”.

Da li „profesorska partija” može nešto da poremjeti

Još je jedan partijski status interesantan za današnje izbore u Njemačkoj: šta će biti sa takozvanom “profesorskom partijom” ili Alternativom za Njemačku, skraćeno AfD?

Oni su u finišu izborne trke imali nekoliko spektakularnih javnih teatarskih nastupa, između ostalog kada su ispred Brandenburške kapije u srcu Berlina spalili nekoliko miliona evra - kopije novčanica, kako se ispostavilo poslije policijske prijave CDU-a.

Bez obzira na dramski nastup, AFD sasvim ozbiljno obećava da će, prvo, Njemačku izvesti iz evrozone, i drugo, da od evrozone neće ostati ni kamen na kamenu kada je Njemačka napusti.

Šanse za ulazak u Bundestag su im dobre, iako ne i sigurne - i oni se, kao i Liberali iz FDP-a kreću na oko pet odsto.

Ako AfD, stranka koja je tek osnovana februara ove godine, zaista i postane parlamentarna, ostaće usamljena, koalicijski “nedodiriva” - njih niko neće zvati u koaliciju, ni desnu, ni lijevu. Svi njihovi mandati biće izgubljeni brojevi u međupartijskoj matematici.

AfD je, barem za sada, premala stranka da bi preokrenula evropsku politiku službene Njemačke - i u tom smislu su izbori važni za Nijemce, ali sporedni za Evropljane.

Svaki Nijemac ima dva glasa

U Njemačkoj postoji “personalizovani proporcionalni izborni sistem”, kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema. Svaki birač ima dva glasa - “prvim glasom” bira neposredno kandidata u izbornom okrugu, a mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu većinu glasova. “Drugim glasom” birač odlučuje o poslanicima koji će preko pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag.

Ovi, “drugi glasovi” su i odlučujući, jer određuju koja stranka će dobiti najviše mjesta u Bundestagu. Na osnovu broja “prvih glasova” se raspodeljuju tzv. direktni mandati koje stranke smiju da zadrže, ali pri tome ne smije da se poremeti proporcija određena na osnovu broja “drugih glasova” pa se broj mandata po strankama srazmjereno naknadno povećava.

To znači da konačan broj poslanika u Bundestagu može i znatno da premaši propisanih 598 mesta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.