Letonci na referednumu o ruskom kao zvaničnom jeziku

BRISEL - U Letoniji će 18. februara biti održan referendum o tome da li ruski treba da bude proglašen zvaničnim jezikom u toj zemlji, što je pobudilo bar slabu mogućnost da bi ruski mogao da postane zvaničan jezik i u EU, ocijenjuje EUobserver.com.

Letonska Centralna izborna komisija (CIK), međutim, prognozira da glasanje za dva dana neće donijeti takav rezultat.

Portparolka CIK-a Kristina Berzina rekla je za EUobzerver da je "cenzus za glasanje tako visok da se tako nešto nikada neće desiti".

Prema pravilima, polovina od ukupnog broja birača - 1,5 miliona ljudi - mora da izađe na glasanje da bi ono bilo uspješno, a polovina od tih milion i po mora da odgovori sa "da" da bi ruski postao zvaničan jezik u toj članici EU.

Oko trećine Letonaca govore ruski, dok u nekim seoskim sredinama ta cifra iznosi i 60 odsto.

Ukoliko zahtjev da ruski postane zvaničan jezik prođe, to će izvršiti pritisak na Rigu da preduzme sličan korak na nivou Unije.

U najboljem slučaju, opcija bi bila da se traži konsenzus među preostalih 26 članica da ruski postane punopravni jezik EU, što bi uslovilo da se EU fondovi koriste za prevođenje svih evropskih dokumenata na ruski, na koji bi bio obezbjeđen prijevod i na svim sastancima.

U minimalnom slučaju, ruski bi bio proglašen "kozvaničnim" jezikom EU, a Letonija bi plaćala EU za prevode izabranih dokumenata i događaja na ruski.

Portparol Evropske komisije Denis Abot podsjetio je da zemlje članice nikada do sada nisu odbile zahtjev neke od svojih partnerskih država da se doda još jedan zvaničan jezik u arsenal EU.

Rusofona letonska poslanica iz redova Zelenih Tatjana Zdanoka rekla je za EUobzerver da ruski treba da postane zvaničan jezik u Uniji jer je on maternji jezik oko devet miliona građana EU, rasejanih po baltičkim zemljama i u jugoistočnoj Evropi.

Ona je ocijenila da je pravi cilj referenduma da se omogući rusofonima da koriste svoj jezik na nivou organa uprave kako bi sebi olakšali život i postali u pravom smislu deo zajednice.

S druge strane, ultra-desničarska Nacionalna alijansa iz vladajuće koalicije, vodi kampanju da se u letonskim školama zabrani ruski jezik.

I letonski premijer Valdis Dombrovskis pozvao je stanovnike svoje zemlje da glasaju za "ne" na referendumu, a i predsednik Andris Berzins smatra da treba "zaštiti letonski jezik".

Berzina iz CIK-a ocijenila je za EUobzerver da je cijela stvar politizovana, jer u svakodnevnom životu nema problema za Letonce koji govore ruski, jer oni dobro razumiju i letonski, kao što i većina Letonaca zna ruski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.