EU sprema 300 milijardi evra kao pandan kineskom Putu svile
BERLIN- Jasno je na šta cilja opsežni program investicija koji je predstavljen u Briselu, konstatujući da EU teži tome da suzbije kineski uticaj.
"Biće novca za infrastrukturu širom sveta, pa i za one zemlje koje, poput Srbije, već sarađuju sa Kinezima", navodi se u tekstu.
Evropska komisija planira da spremi oko 300 milijardi evra koje će u narednih pet godina investirati u infrastrukturne projekte širom svijeta, prevashodno u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Inicijativa nazvana Global Gejtvej (Globalni ulaz), imaće veći volumen nego što se mislilo nakon prvobitne najave u septembru.
Predsjednica Komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da se lično stara o inicijativi. Prema najavama, evropski Gejtvej bi trebalo da se temelji na demokratskim vrijednostima i bude alternativa kineskom Novom putu svile koji je započet prije osam godina.
„Pokazujemo da se okrećemo ka spolja, kako bismo podržali investicije svuda u svetu“, rekla je Fon der Lajen u Briselu, dodajući da će „kod projekata biti važne transparentnost i odgovorno upravljanje.“
Premda se u dokumentu to izričito ne pominje, EU teži da suzbije kineski uticaj. U dokumentu, dogovorenom u srijedu, navodi se da će inicijativa pokazati da investicije u skladu sa demokratskim principima donose dugoročne prednosti i održiv razvoj.
Na pitanje da li Gejtvej cilja na Kinu, Fon der Lajen je rekla: „Ovo je jasna alternativa postojećim programima“.
Trista milijardi evra prikupiće se tako što bi 135 milijardi do 2027. godine došlo iz Evropskog fonda za održivi razvoj. Ideja je da se privuče i privatni kapital za zajedničcke projekte. Još 150 milijardi dolazi iz postojećih programa i investicionih fondova država članica – što, dakle, nije dodatni novac nego postojeći. Dodatnih 18 milijardi evra treba da stigne iz budžeta EU za razvojnu pomoć.
Kao primjer, Evropska komisija navodi investicije u proizvodnju vodonika u Africi, gdje bi EU trebalo da osigura privatne investicije od 3,5 milijardi evra. Zauzvrat, zemlje koje privuku investicije moraju da garantuju da će izvoziti vodonik bez carina i ograničenja.
Briselske diplomate koje su radile na dokumentu, nadaju se da će evropske firme uzeti dio kolača u izgradnji postrojenja ili distribuciji vodonika.
Među projekte je ubrojano i polaganje podvodnog kabla u Crnom moru koji će omogućiti brži internet. U Jordanu bi EU trebalo da finansira novi most do Zapadne obale, koja je okupirana od strane Izraela.
Brisel planira takođe da finansijski podrži izvoz evropskih firmi koje konkurišu na kontrolisanim tržištima, i to protiv državnih ili visoko subvencionisanih korporacija, poput onih iz Kine.
Kako je najavljeno, EU će pokušati da globalnim angažmanom nametne i određene standarde, onako kako je to Kini pošlo za rukom kada je u pitanju razvoj 5G mreže. Težište inicijative Global Gejtvej biće digitalizacija, zaštita klime i alternativni izvori energije.
Jer, kako je još ranije rekla Fon der Lajen, nije ideja da se grade samo putevi koji onda vode do luke pod kontrolom Kineza.
Peking je na tom planu u velikoj prednosti jer je tokom godina uložio stotine milijardi dolara u Novi put svile. U toj inicijativi učestvuje sedamdesetak zemalja, među kojima su Srbija i druge zemlje regiona, kao i neke članice EU.
Kritičari prebacuju Kini da privlači siromašnije zemlje kreditima koji vode u prezaduženost. Tokom ljeta je mnogo riječi bilo o Crnoj Gori, koja je pozvala Brisel u pomoć jer nije mogla da plaća rate kredita za autoput.
Ali, Evropska unija planira da priđe i zemljama koje već učestvuju u kineskoj inicijativi. Na sličan način su Japan i SAD prije nekoliko godina ponudili sopstvene investicione programe.
„Global Gejtvej ima potencijal da pretvori EU u efikasnog geopolitičkog igrača“, rekao je Mihael Klaus, ambasador Nemačke pri EU, i raniji ambasador u Pekingu.
Dodaje da će „za mnoge partnere ponuda ravnopravne saradnje, zasnovane na pravilima i vrednostima, biti atraktivnija od kineske inicijative.“
Drugačije na stvari gleda evropski poslanik bavarske CSU, Markus Ferber, koji važi za stručnjaka za finansije. Kaže da EU previše reguliše i postavlja suviše uslova za dodjelu sredstava.
„Većina novca doći će iz postojećih programa ili zavisi od privatnih sredstava. To je daleko od epohalnog zahvata. Teško da će se Kinezi ovoga uplašiti“, kaže Ferber.
Gejtvej bi trebalo da aminuje Evropski savjet u kojem su okupljene države-članice, te Evropski parlament. Ako se to desi, prve pare biće investirane iduće godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
