Debakl EU sa vakcinacijom: Spremno sve osim vakcina

Evropska komisija zaključila je ugovore za isporuku oko dvije milijarde doza vakcina od osam proizvođača, međutim trenutno vakcine isporučuje samo "Biontek"/"Fajzer", a američki koncern je krajem januara smanjio obim proizvodnje.

Sa druge strane," AstraZeneka" će u prvom kvartalu isporučiti samo 40 odsto od onog što je dogovoreno.

Evropska komisija je do sada kao veliki uspjeh slavila centralizovanu nabavku vakcina, koja je svim zemljama-članicama trebalo da obezbedi jednak pristup vakcinama.

Na najnovije vijesti o problemima sa isporukom vakcina, portparol Komisije Erik Mamer reagovao je defanzivno i kazao da je EK veoma aktivna što se tiče saradnje sa kompanijama na bazi ugovora koje su sklopile sa EU, ali da je pitanje šta svi mogu da učine da bi čitav proces bio uspješan.

Nakon sastanka s predstavnicima "AstraZeneke", evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides izjavila je da odgovori kompanije nisu bili zadovoljavajući, jer kako je rekla, EU želi doze koje je naručila i finansirala, a ugovor mora u potpunosti da bude ispunjen.

Brisel zahtijeva i transparentnost svih transakcija i traži od kompanija da ih blagovremeno obavijeste ukoliko vakcine isporučuju trećim zemljama.

- U pozadini toga je kritika da "AstraZeneka" vakcine i dalje isporučuje Velikoj Britaniji, a EU zanemaruje -  piše Dojče Vele.

Problem sa isporukom ima i "Fajzer", a portparolka te kompanije Mari-Liz Feršelden objašnjava da moraju da se povećaju kapaciteti kako bi se udovoljilo svim zahtjevima, što znači da procesi moraju da se menjaju i da su potrebni novi dobavljači.

Što se tiče vakcine "Moderne", koja je razvijena u SAD, proizvodnju u Evropi trebalo bi da preuzmu tri švajcarska konzorcijuma i još neke farmaceutske kompanije, a sami pronalazači još nikada proizveli vakcinu u tom obimu, zbog čega bi tu mogli da se očekuju problemi u proizvodnji i teškoće sa isporukom.

Problem je, objašnjava poslanica njemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus to što se razvoj vakcina odvijao brže nego što se očekivalo, a kompanije ne raspolažu dovoljno velikim kapacitetima za proizvodnju.

Kod vakcina koje su na bazi iRNK (Fajzer, Moderna) to ne ide tako brzo jer se radi o složenim procesima, a postoje stroge smjernice u proizvodnji i neophodna je obuka zaposlenih.

Evropska poslanica Zelenih Juta Paulus ne misli da je rkešenje podizanje tužbe, jer kakve bi koristi bilo od presude za dve do tri godine.

Ona smatra da bi bolje bilo proglasiti licence za vakcine javnim dobrom.

Kako se navodi, ima primjera kako to može da funkcioniše: Indija i Južnoafrička Republika su recimo određene lijekove protiv side preuzele u sopstvenoj proizvodnji, a slično bi moglo da bude i sa koronom, tako što bi veći broj proizvođača istovremeno započeo proizvodnju vakcina.

Pritom bi tvorci vakcina trebalo da dobiju nadoknadu, jer tu se ne radi ni o kakvom "oduzimanju".

U svakom slučaju Evropska unija ima sredstva kojima može da izvrši snažan pritisak na farmaceutske koncerne ili da im barem zaprijeti, kako bi ih pokrenula, ukoliko su uopšte u stanju sami da proizvedu dovoljne količine vakcina.

-  Kompanije koje proizvode vakcine protiv kovida 19 "moraju da isporuče svoj proizvod. Evropa je uložila milijarde kako bi pomogla u razvoju prvih vakcina na svijetu protiv virusa korona- istakla je danas predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen u video obraćanju uživo preko interneta učesnicima Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Ona je rekla da sada te kompanije moraju da ispune ono što je dogovoreno. - Moraju da ispoštuju svoje obaveze - rekla je ona.

Fon der Lajenova je istakla da će EU "uspostaviti mehanizam transparentnosti izvoza vakcina" kako bi se osiguralo da kompanije ispunjavaju svoje ugovorne obaveze prema EU.

Ovo pitanje je osjetljivo za Fon der Lajenovu, koja je predvodila napore Komisije da pribavi više od dvije milijarde doza potencijalnih vakcina protiv virusa korona za 27 država članica bloka, u kojima živi 450 miliona ljudi.

Ona je prošle sedmice, nakon najavljenog odlaganja iz "Fajzera", rekla da je cilj da se do kraja avgusta vakciniše 70 odsto odraslih u EU. Taj cilj sada izgleda ugroženo.

Tempo vakcinacije u EU zaostaje za SAD, Britanijom i Izraelom, iako su države članice, uključujući Maltu, Dansku i Francusku, počele da ubrzavaju svoje programe.

Ursula fon der Lajen je danas u svom govoru podsjetila da Komisija nije nabavila vakcinu samo za EU, već i za siromašnije zemlje koje nisu članice bloka, a koje bi trebale da se snabdjevaju putem programa za vakcinaciju "Kovaks" u koji je uključena i Svjetska zdravstvena organizacija.

Kao dio dugoročne strategije za suzbijanje ove i budućih zdravstvenih kriza, Fon der Lajenova je rekla da će EU predložiti formiranje javno-privatnog tijela koje će biti dio nove Evropske uprave za vanredni zdravstveni odgovor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.