Nada Kolundžija: Dokazaćemo Holandiji da sarađujemo sa Tribunalom

Odluku Evropske unije da ne deblokira Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom ne doživljavam kao dobru vest, ali je poznato da je Holandija tvrd kurs u odnosu na Srbiju zauzela zbog toga što je, na neki način, utvrdila i sopstvenu odgovornost za ono što se desilo u Srebrenici, jer su njene trupe bile tamo, a nisu preduzele mjere koje su mogle, što je do krajnjih mera kasnije zaoštrilo stav prema saradnji Srbije sa Haškim tribunalom - kaže u intervjuu za "Glas Srpske" šef poslaničke grupe Demokratske stranke (DS) u Skupštini Srbije Nada Kolundžija.

Ona očekuje da će izveštaj haškog tužioca o saradnji Srbije sa tim tribunalom pomoći Holandiji da, držeći se čvrsto svog stava da od Srbije zahteva punu saradnju sa njim, dobije dokaze da ona to i čini.

* GLAS: Šta podrazumeva puna saradnja sa Tribunalom?

KOLUNDžIJA: Puna saradnja ne može da podrazumeva zahtev koji Srbija ne može da ispuni. Srbija može da uradi sve što je u njenoj moći i da tu saradnju okonča, ali ono što te moći prevazilazi niko od nje ne može da traži i verujem da to neće tražiti ni Holandija. Dakle, verujem da će ovaj početni negativan signal, koji smo dobili iz Evropske unije, biti prevaziđen kroz ozbiljan angažman svih državnih institucija i da će Srbija nastaviti putem evropskih integracija.

* GLAS: Ipak, prema oceni mnogih, to je bio šamar iz EU. Da li to znači da je Srbija na nekoj crnoj listi zemalja ili da nije ispunila sve zahteve koji su pred nju stavljeni?

KOLUNDžIJA: Uvek je to složena situacija, jer se radi o 27 zemalja i o njihovim unutrašnjim političkim i spoljnopolitičkim razlozima. Ne treba zaboraviti da je Srbiji trebalo nekoliko meseci da ratifikuje taj sporazum, da je postojao veliki otpor, pa čak i pokušaj da se taj sporazum i ne ratifikuje. Sada ti isti, koji su bili spremni da spreče ratifikaciju, odjednom govore o tome šta to vlada ne radi kako treba pa to nije učinjeno. Očekivanje da će Holandija dan pošto smo usvojili Sporazum promeniti kurs i reći da je sve u redu, nije moguće i za to je potrebno vreme.

* GLAS: To znači da je pred Skupštinom, između ostalog i usvajanje zakona o stavljanju Srbije na belu "šengen listu". Kada se može očekivati sednica na kojoj bi se raspravljalo o tim zakonima?

KOLUNDžIJA: Pokušavamo da napravimo dogovor o radu i ukoliko ti zakoni ne budu na dnevnom redu naredne sednice, jer postoji mogućnost da parlament prethodno raspravlja o rezoluciji o Kosovu, o njima bi se moglo raspravljati ili pre početka redovnog zasedanja, a to je 1. oktobar ili odmah na početku jesenjeg zasedanja. Ono što meni deluje kao realan politički plan jeste da svi ti zakoni budu usvojeni u oktobru i da Srbija na taj način uradi onaj deo posla koji zavisi od nje.

* GLAS: Kakva je saradnja parlamenata, Srbije i RS?

KOLUNDžIJA: Naš veliki problem je u tome što se mnogo bavimo sobom, jer pokušavamo da prevaziđemo unutrašnje probleme i stvorimo uslove za rad, da deblokiramo rad i otklonimo opstrukciju. U suštini, parlamentarno sarađujemo manje-više sa onima koji pokazuju dovoljno upornosti da uspostave sa nama tu vrstu kontakata. Nažalost, nekako ne nalazimo vremena, imamo prečeste izborne cikluse, duge periode dramatičnih odnosa, ne uspevamo da razvijamo parlamentarni život koji podrazumeva i normalnu parlamentarnu saradnju. Mislim da je zaokupljenost problemima koji su pred nama razlog zbog kojeg saradnja sa parlamentom RS nije u onoj meri i na onaj način i što se Srbije tiče poželjan i potreban.

* GLAS: Kako vidite jedinstveni srpski prostor?

KOLUNDžIJA: U nacionalnom, kulturološkom, istorijskom, ekonomskom i svakom drugom smislu to jeste jedinstven srpski prostor, iako se radi o dve države. Pre svega ljudi ga čine jedinstvenim. Mera u kojoj ćemo taj prostor učiniti vidljivijim zavisi od okolnosti i vremena, a ono što je najvažnije jeste da jedni drugima pomognemo da postanemo deo evropske porodice naroda.

* GLAS: Da li je formiranje vlasti DS i koalicije sa socijalistima uz podršku Liberalno-demokratske partije (LDP) na nivou Beograda uticalo da se i tenzije na republičkom nivou smire?

KOLUNDžIJA: Spremnost LDP-a da podrži vladu koja vodi Srbiju u EU je već bila jedan od jakih signala da je ta stranka spremna da bude konstruktivna i pomogne Srbiji da postigne taj strateški cilj. Verovatno je i činjenica da je na nivou lokala, pre svega u Beogradu, sa LDP-om pravljen dogovor dodatno stvorila atmosferu u kojoj vladajuća većina sa LDP-om može da ostvari vrlo korektnu saradnju. Uostalom, odgovornost je na vladajućim strankama da se stranke opozicije tretiraju kao saradnici.

* GLAS: Neki poznavaoci političkih prilika smatraju da će rascep u Srpskoj radikalnoj stranci ići u prilog DS?

KOLUNDžIJA: Demokratskoj stranci u prilog idu rezultati koje će postići na ostvarivanju ciljeva koje je postavila pred izbore i na koje se obavezala. Nemamo razloga da se posebno bavimo pitanjem rascepa u SRS, ali kao pitanje može da se postavi da li je za Srbiju bolje da se jedna nereformisana, programski i u svakom smislu okoštala, prevaziđena i nedovoljno profilisana stranka sa stanovišta budućnosti transformiše ili da se, ako to ne može, podeli unutar sebe na ono što može. Što se same DS tiče, mi na izbore izlazimo sa rezultatima i sa ciljevima koje stavljamo pred građane. Što se tiče SRS-a, mi smo na potpuno drugom političkom polu i ne nalazimo se u istom biračkom telu oko kojeg bi eventualno moglo da bude zajedničkog interesa. Druge političke partije se možda pitaju da li im to donosi nekakav politički benefit ili im pak slabi poziciju. Što se nas tiče, ovo nas ne dotiče kao nekakva unutrašnja, dodatna kalkulacija.

* GLAS: Raspad radikala se dogodio kada je Tomislav Nikolić najavio da će glasati za SSP i taj stav ponovio i posle isključenja iz stranke. Da li u tom smislu postoji prostor za saradnju DS i novoformiranog Nikolićevog poslaničkog kluba "Napred Srbijo"?

KOLUNDžIJA: Od trenutka parafiranja SSP-a svi mi u DS smo ponavljali da bi za Srbiju bilo najbolje ukoliko bi se postigla opšta saglasnost oko evropskih integracija i u tom smislu smo radili sa svim političkim strankama, pokušavajući da stvorimo tu opštu saglasnost. Čini mi se da je Nikolić u ime SRS-a pokazao spremnost da razgovara o prihvatanju Sporazuma, ukoliko se, sa njihovog stanovišta i iz njihove vizure, otklone neke nedoumice koje bi ih sprečile da glasaju. Za nas je to bio dobar signal i mi smo ga odmah prihvatili. Što se DS-a tiče, svako ko želi da pomogne Srbiji u ostvarivanju cilja da postane ravnopravna članica EU je dobrodošao i mi ćemo sa njima oko tog posla sarađivati isto kao i sa onima koji se od samog početka zalažu za evropske integracije.

* GLAS: Novoizabrani šef poslaničkog kluba SRS-a Dragan Todorović najavio je da će tražiti da "prebegli" poslanici vrate mandate, ali i smenu onih koji vode odbore u skupštini?

KOLUNDžIJA: Administrativni odbor razmatra prestanak mandata poslaniku ukoliko stigne njegova ostavka ili se steknu drugi zakonski uslovi za prestanak mandata, a to je smrt, prelazak na drugu dužnost… Administrativni odbor o tome raspravlja i usvaja akt kojim se dokazuje da je nekome prestao mandat. Ako tog akta nema, nije posao Administrativnog odbora da unutar stranaka arbitrira kome pripadaju mandati. Ustav je dao dosta široku formulaciju u kojoj je otvorio mogućnost da poslanik može da stavi na raspolaganje stranci svoj mandat, ali istovremeno postoji i nedvosmislena zakonska odredba koja kaže da mandat pripada poslaniku. Dakle, ukoliko on ne stavi mandat na raspolaganje stranci, onda je poslanik vlasnik mandata. Činjenica je da su poslanici vlasnici mandata dok se ne pojave ostavke ili drugi razlozi zbog kojih prestaje mandat, a pošto takvog akta nema, oni su, što se tiče skupštine i dalje vlasnici mandata.

* GLAS: Bez obzira na to što su isključeni iz stranke?

 KOLUNDžIJA: Bez obzira na to. Ne postoji zakonski osnov koji kaže - ako neko bude isključen iz stranke, njemu prestaje mandat. Uostalom, to je stav i Ustavnog suda Srbije od pre nekoliko godina, da mandat propada poslaniku.

* GLAS: Liga socijaldemokrata Vojvodine najavila je formiranje svog poslaničkog kluba i izdvajanje iz kluba "Za evropsku Srbiju" (ZES). Zašto je to učinjeno?

KOLUNDžIJA: Postoji osećaj koji mogu da razumem, da je neko vidljiviji ukoliko ima svoj poslanički klub. Stranke, posebno one male i koje imaju ograničenu podršku među građanima, imaju potrebu da budu vidljivije i jedan od načina da to ostvare, kako oni to vide, jeste da imaju svoj poslanički klub u Skupštini Srbije.

* GLAS: Da li će to na neki način oslabiti ZES?

KOLUNDžIJA: Apsolutno ne. Mi smo najveći klub u parlamentu i najveća stranka u Skupštini i vladajućoj koaliciji. U tom smislu imamo i najveću odgovornost i najviše posla i mislim da ćemo taj posao uspešno rešavati i ovakve težnje pojedinih stranka ni na koji način ne mogu to da oslabe. Ukoliko neko to radi zato što misli da će se bolje videti njegove poruke koje šalje građanima, mi nemamo ništa protiv.

Povjerenje

* GLAS: Da li su u Skupštini Srbije počeli da duvaju neki drugačiji vetrovi, pošto se i stav LDP-a promenio i čini se da su relaksiraniji u odnosu prema novoj vladi?

KOLUNDžIJA: Period posle izbora je uvek dramatičan. To je vreme visokih političih temperatura, produbljivanja razlika između političkih aktera, vreme posle izbora je vreme traganja za partnerima sa kojima će se moći formirati parlamentarna većina. To su uglavnom dramatični periodi, naročito u zemlji kakva je Srbija. Verujem da ćemo uspeti da razvijemo taj odnos međusobnog poverenja u kojem ćemo biti partneri bez obzira na to koliko se razlikovali u tom prvom periodu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.