Imperativ vođe vlada Srbijom

BEOGRAD - Podjela u Srpskoj radikalnoj stranci, na političkoj sceni Srbije iznedrile su iz radikala dve nove partije, koje će predvoditi njihovi bivši najviši funkcioneri Tomislav Nikolić i Maja Gojković, čime se posle 18 godina čvrstog zajedništva i poslednji srpski partijski bastion razbio na tri dela.

Te tendencije su tokom svih višestranačkih godina pratile partije demokratske opcije, a najveći stranački rasadnik bila je Demokratska stranka. Iz nje se nakon dvogodišnjeg postojanja 1992. prvo izdvojio Vojislav Koštunica, formirajući Demokratsku stranku Srbije, a 1994. sa grupom istomišljenika odlazi prvi lider stranke Dragoljub Mićunović i osniva Demokratski centar. DSS je 1996. pukao na dva dela i Vladan Batić okretanjem od Vojislava Koštunice, osniva Demohrišćansku stranku Srbije.

Srpski pokret obnove, jedan od najjačih u opozicionom frontu prošle decenije, pocepan je 1998. kada je Vuka Draškovića napustio Velimir Ilić formirajući Novu Srbiju, čiji je lider i danas.

Kada se činilo da će sa petooktobarskim promenama, podele prestati, iz DS odlazi Miroljub Labus i prevodi eksperte iz G 17 plus u novu partiju, da bi ga posle pet godina liderstva, sklonio njegov pulen Mlađan Dinkić.

Žuto-plavi tabor, pre dve godine je doživeo još jedno cepanje. Čedomir Jovanović je, po scenariju koji se nedavno desio Nikoliću, isključen iz DS-a. Formirao je ubrzo Liberalno demokratsku partiju da bi sada postao manjinska podrška bivšoj stranci u Skupštini Beograda.   

Sve te podele jasno ukazuju da se za  18 godina višestranačja dok su "nezadovoljnici", formirajući nove partije, tvrdili da su sa starim u sukobu principa, u stvari presipalo, kako bi na političkoj mapi opstajali dobro poznati likovi. Samo što su neki postajali nove partijske vođe.

Koliko je fotelja prvog čoveka stranke imperativ, dovoljno govore partijski izbori, na kojima je svaki od lidera, jedini kandidat za šefa stranke, a na čemu su svi oni lično, oštro zamerali Slobodanu Miloševiću.

Od toga je oduvek odstupala DS, koja je do 2004. godine imala, borbu dva kandidata za predsednika. Pre dve godine je, međutim, Boris Tadić osvanuo kao jedini na partijskom izbornom listiću i naprasno odlučio da izbore u stranci, sa dve pomeri na četiri godine.

Politički sateliti u funkciji vlasti

Cepanje socijalista odlaskom Branislava Ivkovića koji je 2001. formirao sopstvenu stranku, bilo je motivisano namerom da, svojim poslanicima, tada vladajućem DOS obezbeđuje stabilnu većinu. Slično se dogodilo Vuku Draškoviću, pre tri i po godine, kada su Veroljub Stevanović i Vojislav Mihajlović, osnovali Srpski demokratski pokret obnove da bi Vladi Vojislava Koštunice osigurali većinu. O ulozi tih ljudi govori činjenica, da su svi osim Stevanovića koji je na listi G17 plus, danas van politike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.