U Srpskoj nema finansijske krize

BANjA LUKA - Ne može se govoriti o postojanju direktne finansijske krize u RS i BiH jer naš finansijski sektor, prije svega bankarski, nije učestvovao u novčanim transakcijama koje su izazvale lančane poremećaje u razvijenim zemljama.

Ovo su pokazali rezultati istraživanja Investiciono-razvojne banke RS. Prema podacima IRB-a, može se očekivati da će finansijski sistem RS i BiH izaći iz globalne finansijske krize bez značajnih negativnih posljedica.

- Za bankarski sektor BiH karakteristično je postojanje strogih mjera u vezi sa minimalnom likvidnošću i odgovarajućim kapitalom, kao i visoka stopa obavezne rezerve koju banke moraju da drže kod Centralne banke BiH. Pokazatelji odnosa visine kapitala i aktive banaka BiH iznose oko 16 odsto, dok u zemljama zapadne Evrope on iznosi oko 12 odsto - piše u analizi.

Agencija za osiguranje depozita povećala je iznos osiguranja depozita građana u komercijalnim bankama sa 7.500 maraka na 20.000 maraka, što predstavlja još jedan signal usmjeren ka povećanju stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Međutim, kako je BiH integralni dio finansijskih tržišta Evrope, ni ona nije izolovana od indirektnih efekata finansijske krize, koji će se posebno odraziti na realni sektor.   

- Zbog otežanog pristupa kapitalu i smanjenja domaće i inostrane tražnje za robom i uslugama, očekuje se da će doći do redukcije privatnih investicija, što bi moglo da utiče na smanjenje proizvodnje, rast nezaposlenosti i smanjenje izvoza. Jedan od problema sa kojima bi se RS i BiH mogle suočiti je smanjenje tekućih transfera iz inostranstva, koji se velikim dijelom koriste za finansiranje visokog spoljnotrgovinskog deficita - navedeno je u analizi.

Naglo smanjenje potražnje na inostranim tržištima utiče na smanjenje naruybi za izvozno orjentisana preduzeća, a posebno ona iz oblasti prerade drveta, tekstila, kože i obuće. To bi moglo da dovede do smanjenja proizvodnje u ovim preduzećima, otpuštanje radne snage, povećanje nezaposlenosti, pad industrijske proizvodnje i direktnih i indirektnih buyetskih prihoda. Sve ovo bi kao rezultat imalo smanjenje ukupne ekonomske aktivnosti u RS i BiH.

S ciljem očuvanja stabilnosti ekonomije i sprečavanja stagnacije privrednih aktivnosti, Vlada RS definisala je paket stimulativnih i restriktivnih mjera vrijedan 1,6 milijardi KM, a IRB RS će povećati obim svojih aktivnosti s ciljem smanjenja negativnih efekata krize.

Prednost

U IRB-u kažu da RS ima značajnu prednost u odnosu na većinu zemalja u regionu, a to su finansijska sredstva ostvarena prodajom "Telekoma Srpske", od kojih se veći dio plasira preko IRBRS. Ta sredstva nisu u vezi sa EURIBOR, pa obezbjeđuju dodatnu likvidnost i bezbjedan izvor dugoročnog kapitala finansijskim posrednicima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.