Sportska galaksija: Srpstvu na poklon

Piše Dobrivoje JANKOVIĆ

MLADOST srpska tako lepih imena - Jelena, Ana, Novak i Nenad - stigla je svojim trudom, znanjem, lepotom i manirima modela elitne dece savremene civilizacije do bogova u Parizu, u čuvenom teniskom hramu Rolan Garos... Ko se tome nadao! Ko, ako ćemo poštenu sliku o sebi, bez onog obaveznog izuzetnika koji ume reći: Znao sam! Nisu Jelena, Ana, Novak i Nenad samonikli šampioni. Zna se i kada su nikli, i kada su i kako rasli, i kada su i kako roditelji njihovi polagali žrtve u vidu prodaje gotovo poslednjeg što u kući vredi da bi reket što duže ostao u njihovim rukama i pod nadzorom trenera koji su - skupi. Evo, do današnjih dana slave, i to u teniskom vrhu za bogove. Priča mi Vladan Radonjić, važna figura u organizaciji skijališta u Srbiji, koji se našao u Americi dok je srpstvo bilo okrenuto ka Rolan Garosu. - Da čovek ne poveruje da je Srbija mogla dobiti takav publicitet. Čas Jelena, čas Novak i Ana, pa onda slavni Agasi otkriva u Đokoviću budućeg teniskog kralja i, pomalo, svog naslednika po temperamentu, a tako vest za vešću, spot za spotom, na glavnim američkim televizijama sa likovima srpskih tenisera i osvaja i čudi. Srbi u dijaspori, a naša zemlja u današnjim međunarodnim pozicijama, dobili su novi smisao zahvaljujući našim zvezdama na Rolan Garosu. A eto, američkih tenisera u Parizu nije bilo u važnijim ulogama. Verujte, pitam se da li je naša televizija dala tako veliki publicitet našim teniserima kao što je to učinila američka. Odavno, eto, nije bilo prilike da naši opisivači grandioznog teniskog događaja u Rolan Garosu imaju šansu da pišu o najlepšoj slici ovakve naše sportske stvarnosti. Oni koji su - priznajmo u nedostatku opisa lepog u srpskom sportu - u početku shvatali Jelenu i Anu kao rivalke pre svega koje će se u skoroj borbi za presto kraljice gotovo tući i za kose vući, sada su razumeli stvar. I neće Jelenu kititi cvećem, a na Anu huliti zato što je neki žurnalistički zloća balkanskog poimanja stvari kazao kako Ana odbija da igra za reprezentaciju njegove zemlje u Federejšn kupu (njegove, ne i njene), pa on to ne može da podnese. Kada su onomad Ana i Jelena razvile srpsku zastavu ispred Ajfelovog tornja, sve je postalo drugačije sa ovom novom decom - Jelenom, Anom, Novakom i Nenadom. One, Jelena i Ana, i oni, Novak i Nenad, nisu na sportskoj sceni koju obožava ceo svet izlivali patriotizam na skupštinski način nego na svoj mladalački i civilizovano-strastven prema srpskoj zemlji. Zašto ih je još zavoleo svet, od onih baba sa monoklima na tribinama Garosa, do svih tinejdžera koji vole sport? Zato što su, prvo Jelena, a potom Ana, ostavile utisak grandioznih sportista: - Žastin Enan je bila bolja, veličanstvena tako reći, a može se dostići sa još mnogo, mnogo treninga. Opštenarodni sportski ljubimac Novak Đoković je zastao pred tako reći nepobedivim španskim asom Nadalom, nepobedivim na šljakastim terenima, i - to se znalo. Kao što će se, možda, uskoro znati ono što je za Noleta rekao Andre Agasi: - Novak će uskoro biti novi broj 1! A u Beogradu, kakvi smo, zamalo da dođe do svojatanja kvarteta naših snova. Poče euforija... Te avioni za finale, te spontani doček pred Skupštinom grada, te ovo, te ono na stari način... Srećom, bilo je sve divno i dostojanstveno, uz rezime koji bi bio koristan za nosioce slavlja iz političkih i srodnih struktura: ovde mora biti da ima još Jelena i Ana, Novaka i Nenada, a lepo će biti da na vreme pomognete kao država, koju su naša teniska deca, kao nikada niko, promovisala u svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.