Sportska galaksija: Srbi plaču od radosti

Piše Dobrivoje - Bobi JANKOVIĆ

PEVAMO i plačemo od sreće, nikada se ovako nismo osećali, a dugo smo izvan otadžbine, u dalekoj Australiji - opis je atmosfere u Srpskoj narodnoj odbrani u Kabramati, pored Sidneja, gde je uglavnom koncentrisan srpski živalj u ovom delu najdaljeg kontinenta. Zoran Blažić nam prenosi tamošnju atmosferu. A onda nekadašnji fudbalski as Trepče i još nekolikih klubova u Srbiji, a potom u Australiji - ustupa telefon Slavku Rosiću, Srbinu iz Gračaca kod Kraljeva, koji nikada nije bio na funkciji u SNO, ali je decenijama već autoritet broj 1 ove institucije, koja ima plemenitu ulogu da Srbima koji stignu iz otadžbine pruži ruku pomoći sve dok se ne zaposle. Gospodin Rosić kaže: "Sve sam doživeo u Australiji, ali ovakvu sreću što imamo Đokovića, Anu, Jelenu, Tipsarevića i Zimonjića, pamtićemo zauvek. Toliko su učinili za našu Srbiju, za nas ovde, za našu mladu generaciju u Australiji i dijaspori uopšte, da se to ne može opisati. Naša deca sada traže pomoć da bi osnovala "Klub srpskih teniser"'. Dobiće pomoć i od nas, matorih, ali i od države Australije, u kojoj je sada, ja to mogu da kažem, prvi put lepo biti Srbin. Inače, mi pevamo i plačemo u isto vreme od preteranog uzbuđenja i radosti. A ovde, šta će ovde dalje biti sa slavljeničkim ceremonijalom, po protokolu i bez protokola? Reče jedan stranački čovek kako je glupo da pravimo doček teniserima na srpski način, pred gradskom skupštinom, i pita da li smo čuli da se Švajcarci zamlaćuju time kada se toliko puta Federer vrati kao pobednik. Drugi stranački čovek reče da se sa prvim ne slaže, jer narod voli tenisere i traži da ih vidi upravo na naš tradicionalni način. I jedan i drugi složiše se jedino u tome da svečani susret sa teniskim herojima ne treba da se koristi u političke svrhe. I tako, dok su teniseri stekli svetsku i svetosavsku slavu na Otvorenom prvenstvu Australije, na domaćoj sceni, u emisiji Insajder na TV B92, otvaraju se neke stranice o kriminalnim rabotama u najmasovnijem sportu pod vinjetom Fudbalska mafija. Ambicioznoj koleginici Brankici Stanković da prodre u detalje kriminala koji nikada nije dokazan - a ne može da ga nema, pogotovo otkako je u ovom sportu počeo da struji veliki novac - ne pomaže niko. Baš niko! Niko iz fudbalskih asocijacija, niko iz klubova, niko iz centralnog fudbalskog saveza, niko od nas, opisivača fudbalske stvarnosti. Ne znam da li policijski i srodni organi imaju neki jasniji plan akcije, sem ovog privođenja povodom nemira na tribinama stadiona Crvene zvezde. Ako je samo to, to nije ništa. U mikrofon Insajdera govori onaj koji hoće, o čemu hoće, i ide u otkrivanje istine (ili samo svoje istine), dakle, dokle hoće. Ima, naravno, i krupnijih stvari, kao na primer otvoreno režiranje Šampionata te i te godine, ono kada je Obilić bio prisilni prvak. Ispada pitanje: da li će ta titula biti - Zvezdina, a ne Obilićeva? Kriminal, i fudbalski i svaki drugi, koji se očas zapati tamo gde struji veliki novac, prateći je deo današnje civilizacije. Razlika između naroda i fudbalskih uređenja u raznim državama je u tome kako se prema kriminalnim pojavama odnosima. Italijani su jedan svoj Juventus, dakle glavni klub, oterali u drugu ligu. Poljaci neće mirovati, čuje se, dok ne raščiste mafiju iz fudbala. Eto, sada je jedan Viđev iz Lođa pod udarom zakona, policijskih i poreskih organa, ali i fudbalske organizacije. Ni oni ni Italijani ni Nemci, koji su nedavno oterali u zatvor režisere rezultata na kladionicama, nemaju fudbalske predsednike kao što je nedavno bio jedan naš, koji kaže: dajte mi argumente, pa ću da čistim! Argumente? Sam ih nađi, gospodine predsedniče, to ti je posao - niko mu tako ne reče, i on ode. Šta će biti, ne zna se. Tek, ako se čeka pomenuta emisija ponedeljkom uveče da bi se stvari raščistile - ništa neće i ne može biti od toga sem fantastične gledanosti emisije kao emisije. Inače, zec ne leži ispred TV kamera, u drugom grmu leži zec.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.