Republika Srpska najmanje zadužena u cijelom regionu

BANjA LUKA - Republika Srpska najmanje je zadužena u regionu sa ukupnim spoljnim dugom od 1,8 milijardi maraka koliko je iznosio na kraju prošle godine, dok je najviše zadužena Hrvatska sa 44,6 milijardi evra.

 Prema podacima Ministarstva finansija RS ukupan dug Republike Srpske, odnosno unutrašnji i spoljni dug na kraju 2009. godine iznosio je oko 3,2 milijarde maraka.

- Unutrašnji dug na kraju prošle godine iznosio 1,4 milijardi maraka. Ovaj dug se odnosi na dug po osnovu stare devizne štednje, ratne materijalne i nematerijalne štete i opštih obaveza - istakli su u Ministarstvu.

Dodali da je ukupan javni dug RS u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) iznosi 38,59 odsto.

Ukupan unutrašnji i spoljni dug FBiH u prvoj polovini prošle godine iznosio je 4,7 milijardi maraka.

Spoljni dug Hrvatske, Slovenije, Srbije i BiH prošle godine premašio je 112 milijardi evra.

Na kraju 2009. godine ukupan spoljni dug Srbije dostigao je 22,8 milijarde evra, što je 74,1 odsto BDP-a.

Prema podacima Narodne banke Srbije tokom prva tri tromjesečja 2009. spoljni dug je ostao gotovo nepromijenjen, dok je u četvrtom tromjesečju povećan za 4,6 odsto. Zbog lanjskog pada ekonomske aktivnosti, njegovo učešće u BDP-u je, u 2009. godini povećano za 9,6 odsto i dostiglo 74,1 odsto BDP-a.

Bruto inostrani dug Hrvatske je na kraju 2009. godine iznosio 44,6 milijardi evra, dok se udio duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) popeo na 98,5 odsto.

Analitičari kažu da je ove godine moguće da taj odnos dostigne i sto procenata. Oni, pozivajući se na podatke Hrvatske narodne banke (HNB), preciziraju da je dug Hrvatske na kraju godine bio za milijardu evra veći nego na kraju novembra, odnosno 4,6 milijardi evra ili 11,6 odsto veći nego na kraju 2008. godine.

Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti upozoravaju da se lani državni inostrani dug udvostručio, te da bi, nastavi li tako rasti, za tri godine Sloveniji mogao da zaprijeti "grčki scenario". Udio kompletnog slovenačkog spoljnog duga u njenom BDP krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto.

Kao kriterijum visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se veličina duga u BDP-u od preko 80 odsto, i više od 220 odsto izvoza.

Analitičari ukazuju da je Hrvatska i po tom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih jer joj inostrani dug čini 273 odsto izvoza koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Banjoj Luci Vujo Vukmirica rekao je da Srpska nije mnogo zadužena zemlja.

- Republika Srpska je najmanje zadužena u regionu. Taj dug je sigurno mnogo manji od Hrvatske, ali i od drugih zemalja u regionu - kazao je Vukmirica.

Dodao je da su krediti koji se uzimaju od međunarodnih  finansijskih institucija potrebni, ali da njihova isplativost zavisi od uslova pod kojima se uzimaju i u šta se ulažu.

- Najgori su krediti koji idu u budžet. Ta zaduženja nemaju osnova i samo utiču na povećanje ukupnog duga i opterećuju državu. S druge strane, poželjna su zaduženja koja će biti usmjerena u izgradnju infrastrukture i povećanje proizvodnje - kazao je Vukmirica.

Pad BDP-a

Pad BDP-a u BiH lani je iznosio četiri odsto, a za ovu godinu se prognozira rast od jedan odsto. Hrvatski BDP je lani pao 5,8 odsto, a analitičari mu za ovu godinu prognoziraju 0,9 odsto pada. Najviše realne stope pada od 7,8 i sedam odsto zabilježile su lani u Slovenija i Crna Gora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.