Može li slovo Dejtona nadživjeti vrijeme

BANjALUKA, BEOGRAD - Dejtonski mirovni sporazum, a naročito njegov Aneks četiri, koji je ujedno i Ustav BiH, pretrpjeli su brojne udare koji su imali za cilj ozbiljnu reviziju tog međunarodnog akta. Nastojanja da se to desi ne jenjavaju ni danas, 30 godina kasnije, a upućeni za "Glas" ističu da je krajnji cilj centralizacija BiH - ono što nije pošlo za rukom tada muslimanskoj strani u samom Dejtonu.

Pravnik Ognjen Tadić podvlači da revizija Dejtonskog mirovnog sporazuma i napadi na njega traju od samog trenutka njegovog potpisivanja.

- Rekao bih da su počeli i prije nego što je nastao. Još u vrijeme zaključenja principa u Ženevi i Njujorku, koji su temelj sporazuma, Alija Izetbegović je govorio da se radi o nečemu što za njega nema trajni značaj, nego samo privremeni, koji će prestati kada se Bošnjaci nametnu Srbima kao dominantni. Sve nadležnosti koje BiH vrši naknadnim odlukama domaćih organa ili protivpravnim nalozima visokih predstavnika predstavljaju revizije sporazuma. Mi zapravo protiv naše volje već živimo protivpravni "Dejton dva" - istakao je Tadić za "Glas".

Na pitanje ko i pod kojim okolnostima može da ga promijeni, odgovara kontrapitanjem - šta zapravo znači promijeniti osnovni tekst sporazuma? - Šta da se ukloni iz tog teksta, a šta da se doda? Koja god odredba da se promijeni dolazi do kardinalnih promjena. Ili nema BiH ili nema entiteta ili nema mira. To su osnovne odredbe tog teksta. Šta su alternative? Treći entitet ili razlaz ili unitarna BiH i ukidanje entiteta ili podjela BiH između Srbije i Hrvatske? Pa zar to nisu bile opcije i 1995. godine, usljed čijih je nemogućnosti i nastao Dejtonski mirovni sporazum? Da li je danas neka od strana bliža realizaciji svojih ratnih ciljeva - rekao je Tadić.

Republika Srpska, podvukao je, nema problem sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.

- Ali ukoliko političko Sarajevo uopšte želi da BiH opstane u sljedećih trideset godina, onda svi oni koji to žele treba da prestanu da ruše sporazum i treba da počnu da ga poštuju u njegovom izvornom obliku. Dosadašnja politika izgradnje mržnje prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, a što je političko Sarajevo radilo iz najsebičnijih interesa, Bošnjacima je donijela samo ogromnu frustraciju zbog koje je njihov cilj o unitarnoj BiH u realnosti napravio mogućnost da BiH prestane da postoji - poručio je Tadić kome su ove godine izašle dvije knjige - "Dejtonsko pravo" i "Dejtonska politika".

O dejtonskim pregovorima i onome što se dešavalo u praksi godinama priča i profesor prava i jedan od članova delegacije Republike Srpske na pregovorima u američkoj državi Ohajo, u gradiću Dejtonu Radomir Lukić. U jednom od razgovora za "Glas Srpske" prisjetio se kako su bili, tog novembra 1995, smješteni u sobama članova porodica vojnika i starješina koji su radili u američkoj vojnoj bazi te da su delegacije dijelile zajedničko dvorište, ali da se zbog obaveza nisu nešto ni viđali, a ni pričali.

U momentu kada je do njih stigla vijest da je dogovoren mirovni sporazum, bili su u sobi kod Momčila Krajišnika. Tada nisu znali šta sve piše u aneksima, jer nisu učestvovali u svim razgovorima, a posebno su se pitali kakva je sudbina Brčkog i dijelova Sarajeva u odnosu na ono što su imali pred sobom dan ili dva prije. Do promjena je došlo i tada, ali i u godinama koje su uslijedile.

- Dejton je donio mir, koji vrijedi slaviti, koji nema alternativu, ali je i Srbima donio visok stepen autonomije. Nama je Dejton donio federalnu jedinicu u BiH, sa elementima konfederalizma, sa visokim stepenom autonomije i entitetskim i nacionalnim vetom - rekao je Lukić povodom navršavanja 30 godina od njegovog potpisivanja.

Stalni su, kaže, pokušaji revizije s ciljem centralizacije i unitarizacije BiH.

- Na tom planu je nešto i učinjeno, ali ne toliko da se eliminišu Srpska i njen politički kapacitet. U Ustavu BiH piše da je to demokratska zemlja, da postoje vladavina prava i slobodni izbori, ali sve to su kršili visoki predstavnici - smjenjujući i oduzimajući prava stotinama ljudi - bez suda i sudskog postupka, a posljednji je slučaj predsjednika Milorada Dodika, sa tendencijom da on potpuno bude eliminisan iz političkog života - rekao je Lukić.

Taj sporazum je, za pravnika i diplomatu Živadina Jovanovića, rezultat uslova i vremena u kojem je dogovoren.

- Ne može se ni za jedan, a posebno za jedan takav sporazum kojim je rešavan balkanski čvor reći da je idealan. On je rezultat situacije i ondašnjih realnosti, a treba uvek imati na umu da je to vreme unipolarnog svetskog poretka u kojem pobednici hladnog rata nisu imali obzira ni morala, već su se rukovodili svojom moći. To što je postignuto za srpski narod u BiH, što je formirana Srpska, je najviše što se moglo postići u tom momentu uz ravnopravnost dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Konsenzus je u toj priči krunski - rekao je Jovanović za "Glas".

On je, naime, tokom svoje bogate karijere, godinu prije potpisivanja Dejtona postao pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove SR Jugoslavije te je radio sa Vladislavom Jovanovićem i Milanom Milutinovićem koji je bio jedan od glavnih pregovarača u mirovnim pregovorima u Dejtonu.

Jovanović je, takođe, izjavio da je bilo pokušaja da se odmah poslije Dejtona neke odluke tumače ekstenzivno i vrši njihova ispravka, ako ne može perom i na papiru, onda u praksi.

- Glavna odlika toga je bila oduzimanje izvornih nadležnosti Republike Srpske i ponovna centralizacija u duhu unitarizacije pod pritiskom spoljnih faktora. Na tom putu ruiniranja i revizije sporazuma ključna stepenica su takozvani bonski principi, usvojeni na konferenciji Saveta za primenu mira 1997. u Bonu. Oni su pokušaj da se igrom konstruktivnih nejasnoća izvrši revizija međunarodno priznatog sporazuma koji su, na kraju, prihvatile Ujedinjene nacije. Na toj adresi je i original sporazuma. To je njihov dokument, a ono što je pohranjeno u arhivama UN predstavlja izvorni dokument i, na zahtev, je dostupan svima - kategoričan je Jovanović.

Njemačka sujeta

Živadin Jovanović kaže da je u istoriji BiH 1997. takođe veoma značajna.

- Dejtonskim sporazumom i procesom posebno nije bila zadovoljna Nemačka. Njen predstavnik Volfganf Išinger je govorio da ih niko ništa nije ni pitao niti se sa njima konsultovao u Dejtonu i da su bili samo posmatrači onoga što rade SAD. To nezadovoljstvo je išlo dosta daleko te su Nemci otvoreno govorili kako su u tim pregovorima bili potcenjeni. Sa takvim osećanjima su krajem 1997. dobili pravo da bude domaćin Savetu za primenu mira i tu se vidi težnja te zemlje da ono što su propustili u Dejtonu nadomeste bonskim principima. Napravili su najopsežniji dokument i ni sa jednog od sastanaka Saveta za primenu mira nije izašao toliko dug i detaljan dokument kao onaj iz Bona. Treba podsetiti da tadašnja jugoslovenska delegacija nije učestvovala u radu te konferencije, već ju je napustila nezadovoljna onim što Kinkel i njegovi saradnici misle, a posebno činjenicom da Nemačka pokušava da u priču ubaci i Kosovo - istakao je Jovanović, podsjećajući da je upravo taj, kako kaže, njemački faktor imao najduže visoke predstavnike u BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.