Moguće da ne dođe do formiranja vlade

Mada građani Srbije, ovog vikenda, idu na birališta da bi izabrali državnu, vojvođansku i vlast u gradovima i opštinama Srbije, vanredni parlamentarni izbori su u fokusu svih zbivanja, tako da su u potpunu senku bacili sve ostale.

U Srbiji, koja se polarizovala na nedavnim predsedničkim izborima, glavnu bitku će voditi "proevropske" demokrate Borisa Tadića, okrenute brzim integracijama u Evropsku uniju i radikali Vojislava Šešelja, koje predvodi Tomislav Nikolić, a koji bi pružili Evropi ruku saradnje samo ako Evropa prihvati Srbiju u granicama sa Kosovom i Metohijom. Znatno za njima zaostaje koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a u parlamentu bi, prema procenama, trebalo da se nađu socijalisti, Liberalno-demokratska partija i nekoliko manjinskih lista.

Zbog takvog političkog sklopa, kako u intervjuu za "Glas Srpske" kaže programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević, nije lako predvideti koje bi stranke u Srbiji mogle da čine buduću vlast, pošto nijedna od koalicija čiji su se obrisi nazirali tokom kampanje neće imati većinu u budućem sazivu Skupštine Srbije.

- Ono što figurira kao mogućnost je da vlada ne može da bude formirana i da možda imamo i nove izbore - procenjuje Blagojević.

Programski direktor CeSID-a za naš list govori i o uzrocima mogućeg popravnog ispita za Srbiju, o koalicionim potencijalima posle izbora, kampanji stranaka i njihovom finišu, koji je doneo preokrete u nastupima lista, "prljavim" stranačkim igrama, pokušajima "proevropskog bloka" da konkretnim potezima dođe do pobede, ali i oštrom razlazu dojučerašnjih koalicionih partnera, pa procenama o velikoj izlaznosti birača, kao i uticaju masovnog odziva na izborne rezultate.

 Zašto mislite da neće moći da se postigne dogovor u zakonskom roku od tri meseca?

BLAGOJEVIĆ: Zbog mučnih pregovora koji bi nakon izbora trebalo da uslede, sve izvesnije deluje opcija da do formiranja vlade ni ne dođe. Takva mogućnost se nikako ne može isključiti.

 Aprilska istraživanja CeSID-a pokazala su da će glavnu bitku voditi lista Demokratske stranke i radikali, ali da nijedna od tih lista ne može sama da oformi vlast. Koje su koalicije moguće?

BLAGOJEVIĆ: Posle parlamentarnih izbora stožer nove vlade mogla bi da bude koalicija "Za evropsku Srbiju" ili Srpska radikalna stranka, ali ponavljam i novi izbori. Moguće su sve koalicije na političkoj sceni Srbije, osim DS i SRS, radikala i Liberalno-demokratske partije, i LDP i Demokratske stranke Srbije.

 Nedavno ste rekli da su radikali i Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija najbliži većini?

BLAGOJEVIĆ: Kao jedna od mogućih koalicija jesu i procena je da bi im falilo pet mandata za formiranje većine u parlamentu, što ipak nije garancija da će to i biti ishod postizbornih pregovora.

 Aprilska istraživanja CeSID-a pokazala su prednost radikala, ali se nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji nezvanično čulo da je "proevropski blok" prešao u vođstvo za 0,4 odsto.

BLAGOJEVIĆ: DS lista je dugo bila iza radikala i poslednjih dana aprila imala tri odsto manje, ali tada nismo znali da će biti potpisan sporazum sa Evropskom unijom. Lista koju predvodi Boris Tadić je u kampanji, pre ovog događaja, stalno nudila pridruživanje EU, ali je to delovalo kao da pružaju biračima nešto što im nije na raspolaganju. Onda je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji došlo do naglog odraza u javnosti i nove situacije, čime su stvoreni uslovi da se odnos snaga promeni u korist "proevropske liste". Ako je to tačno, onda dodatno udaljava od većine u novom sazivu, snage koje se pominju kao moguća koalicija, a to su DSS-NS i SRS.

 Posle toga "proevropska lista" je realizovala i saradnju fabrike automobila "Zastava" iz Kragujevca sa jednom od najpoznatijih svetskih kompanija, italijanskim "Fijatom".

BLAGOJEVIĆ: To su konkretne stvari koje mogu da utiču na birače prilikom opredeljivanja kome će dati glas.

 Ipak, lider NS Velimir Ilić izjavio je da kao budućeg partnera vidi SRS, ali i najavio poništenje SPP.

BLAGOJEVIĆ: Takve izjave samo štete DSS-NS, jer tako smanjuju svoj koalicioni potencijal. Jedna od njihovih ključnih prednosti je bila upravo što su bili otvoreni i prema DS i prema SRS. Odbijali su da se unapred svrstaju i to ih je činilo najmoćnijom političkom grupacijom, bez obzira na njihovu podršku u biračkom telu. Svrstavanje uz radikale osipa njihov prodemokratski i proevropski deo biračkog tela i, prema mojim procenama, ostali bi bez skoro 200.000 birača kojima je bliža opcija DS, a sada bi većina njih mogla da glasa za koaliciju "Za evropsku Srbiju".

 Da li je zato u poslednjih deset dana kampanja postala znatno prljavija i, kako je to rekao predsednik Srbije Boris Tadić, pojavila "zla krv", među glavnim takmacima?

BLAGOJEVIĆ: Kao prvo, to je zato što su izbori bili blizu, ali i što je Evropa ponudila Srbiji na potpisivanje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i ovaj momenat nije mogao da se propusti u izbornoj kampanji. Taj događaj je nezamislivo išao u prilog delu stranaka čija zalaganja idu u pravcu brzog približavanja Evropskoj uniji. To je nešto što je bitno poremetilo dinamiku i u nepovoljan položaj stavilo partije koje nemaju korist od sporazuma sa Evropskom unijom, ali ima još razloga.

 Na koje razloge mislite?

BLAGOJEVIĆ: Pa, nezavisno od tog finiša, kampanja je bila mlaka, kasnila i može se reći da je trajala u punom obimu nekih mesec dana. Zato je bila neminovnost da se to nadoknadi u poslednjoj nedelji. Desilo se da su stranke koje su za brze integracije u EU odjednom ponudile nešto što je daleko realnije i normalno je da se dogodi nagla promena, koja može da donese i nekoliko procenata. Prema našim istraživanjima, lista DS na kojoj su Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove i Liga socijaldemokrata Vojvodine je kaskala za radikalima, ali tada nismo znali za SPP. Kada je potpisan, zna se da je promena dramatična i da je to relativno iznenadan događaj.

 Taj događaj je dao i dodatnu dinamiku završnici kampanje.

BLAGOJEVIĆ: Jeste, jer se pre toga u kampanji dugo ništa nije menjalo, pa su se sa SPP-om stvorili uslovi da se to poremeti. SPP je odraz na taj sklad u odnosu snaga i uslov da se taj odnos, kao što sam rekao, promeni u korist "proevropske liste".

 CeSID-ove procene sa kojima ste na osnovu obimnog istraživanja izašli u javnost 24. aprila, pokazuju da će odziv birača biti masovan.

BLAGOJEVIĆ: Da, mogao bi da bude veoma visok, čak na nivou drugog kruga predsedničkih izbora 3. februara, što znači da mi moglo da glasa 4.500.000 do 4.600.000 građana Srbije.

  Pominjalo se da bi 70.000 glasova sa Kosova i Metohije, koji će ići u prilog "patriotskim snagama", moglo da utiče na ishod izbora?

BLAGOJEVIĆ: CeSID ima posmatrače na biračim mestima na Kosovu i do sada se pokazalo da tamo glasa 30.000 do 40.000 ljudi. To nije cifra koja može da utiče značajnije na ishod izbora.

 Uoči ovih izbora, vidno je ukrupnjavanje političke scene. Može li to i kako da se odrazi na rezultate?

BLAGOJEVIĆ: Na prošlogodišnjim januarskim izborima je bilo rasuto 400.000 glasova, od čega su 300.000 dobili Srpski pokret obnove Vuka Draškovića i lista Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, jer nisu prešli cenzus od pet odsto za ulazak u parlament. Na izborima 11. maja, rasutih glasova biće svega oko 100.000, što će bitno uticati na povećanje proporcionalnosti između osvojenih glasova građana i broja poslaničkih mesta koja stranke dobijaju na osnovu rezultata.

 Na koje će liste najviše uticati visoka izlaznost?

BLAGOJEVIĆ: Neće imati uticaja na relevantne političke snage u Srbiji, jer su i one partije koje su se na prošlim izborima borile za cenzus, kao što su LDP i SPS, sada već dovoljno popularne i ne moraju da brinu o tome hoće li ući u Skupštinu Srbije.

 Kojoj od stranaka najviše ide u prilog velika izlaznost?

BLAGOJEVIĆ: To je priča u kojoj "nema mesa" još od 2004. godine. Obično se govorilo da velika izlaznost ne pogoduje Srpskoj radikalnoj stranci, čije je biračko telo disciplinovano u izlasku na birališta. Međutim, pre četiri godine na predsedničkim izborima u Srbiji je Boris Tadić pobedio Tomislava Nikolića, iako je izlaznost bila manja od 50 odsto. Jednostavno, i na ovim izborima će najviše dobiti ona partija ili lista čiji birači budu najmotivisaniji.

Uveče rezultati

 CeSID je navikao građane da vrlo tačne procene izbora dobiju sat-dva nakon zatvaranja birališta. Hoćemo li i 11. maja uveče znati raspored snaga?

BLAGOJEVIĆ: Trudićemo se da sa procenama izađemo što pre, ali naš rad zavisi i od toga koliko će brzo nakon zatvaranja birališta biti prebrojani i poslati glasovi sa biračkih mesta, na osnovu kojih mi radimo procene.

Uskoro glasanje pismom

 Hoćete li imati posmatrače u RS i dijaspori, i koliko ti glasovi mogu da presude 11. maja?

BLAGOJEVIĆ: Nećemo imati posmatrače CeSID-a van biračkih mesta u Srbiji, jer van granica je prijavljeno oko 50.000 građana sa pravom glasa. To nije broj birača koji može nešto dramatično da menja, ali moram da kažem da su dobrodošli svi sa pravom glasa iz Republike Srpske i ostalih zemalja gde žive i pozivam ih da izađu na izbore. CeSID je, u saradnji sa Ministarstvom dijaspore Republike Srbije, uradio projekat s ciljem da se ubuduće dijaspori olakša glasanje, tako što će im se omogućiti da se izjasne putem pisma.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.