Mile Bjelajac: Ostrašćene predrasude istoričara Čekića

U navodima Smaila Čekića dominira pre politički stav koji gotovo da ne trpi pogovor. O svim tezama je legitimno raspravljati i to potiče dijalog, ali njega nema u uslovima ostrašćenih predrasuda kao najrigidnije forme stavova.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" naučni savjetnik na Institutu za noviju istoriju Srbije dr Mile Bjelajac.

* GLAS: Kako gledate na javno iznesene teze profesora sarajevskog Univerziteta da je u "srpskoj nacionalnoj kulturi istrebljenje muslimana sveti i herojski čin"?

BJELAJAC: Oslanjajući se samo na kraću informaciju o glavnim tonovima izlaganja mog predratnog znanca i kolege profesora Čekića, pomalo sam zatečen radikalizmom izrečenih ocena. Mada sam i sam učestvovao u više međunarodnih i regionalnih projekata koji su imali za cilj otvaranje dijaloga i tolerantne komunikacije, razmene različitih argumenata, konstatovanje mesta nesuglasja, nisam imao priliku da se sa dr Čekićem ponovo tu sretnem. Moj je prvi utisak da se mešaju dva nivoa iskaza. Jedan su iskustva savremenika, pa i segmenti vlastitih stručnih istraživanja, a drugi je politička angažovanost sa autoritetom struke. U Čekićevim navodima dominira pre politički stav koji gotovo da ne trpi pogovor. O svim tezama je legitimno raspravljati i to potiče dijalog, ali njega nema u uslovima ostrašćenih predrasuda kao najrigidnije forme stavova, kako nas uči socijalna psihologija.

* GLAS: On navodi čak i to da su "Srbi počinili genocid nad muslimanima na Balkanu što je rezultat kolektivne srpske fašističke ideologije i politike i genocidne zločinačke prakse istrebljenja muslimana". Može li se ijednom narodu svijeta, pa i srpskom pripisati ovakva teza?

BJELAJAC: Ti navodi se ne bi mogli argumentisati merilima i argumentima struke. Kada i šta, se smatra genocidom? Bune, ratovi, izbeglice, građanski ratovi, međusobne osvete, sabirni logori. Svaka epoha balkanske istorije mora se objašnjavati merilima svog vremena. Kao neko ko je vaspitavan u duhu tolerancije, bratstva i jedinstva svih u nekadašnjoj Jugoslaviji, nisam bio svestan da sam talac "kolektivne fašističke ideologije" koja je imala za cilj takav jedan projekat istrebljenja muslimana.

* GLAS: A fašizam koji Srbima imputira prof. sarajevskog Univerziteta?

BJELAJAC: Postoje različiti istorijski nazivi za diktatorske sisteme u 20. veku. Fašizam je izvorno italijanski, ali izraz služi kao sinonim za nacizam (nemački). Nemački je imao kao sastavnicu rasističku komponentu. Oba sistema su na Balkanu paktirala u međuratnom i ratnom vremenu sa slovenskim i albanskim muslimanima. Antisemitizam pojedinaca, pa i intelektualaca, naučno je identifikovan. Dopada mi se jedan aforizam koji otprilike kaže da će sledeći fašizam uvesti "antifašisti".

* GLAS: Čekić u svom rasizmu ide dotle da kaže da se kod "Srba kultura mržnje njeguje unutar porodične (pravoslavno srpsko crnogorske) i plemenske tradicije, kroz Mit o Kosovu i Njegošev "Gorski vijenac"?

BJELAJAC: Posle takve tvrdnje teško bi se moglo objasniti prihvatanje albanskih zbegova na prezimljavanje u Crnu Goru 1911, snabdevanje hranom i oružjem istih ustanika, ili činjenica da su srpski oficiri ostavljali svoje porodice kod turskih porodica na Kosovu 1915. godine. Ne znam kako se u tu priču uklapa delovanje NOB i POJ koji su bar do leta 1943. godine imali dominantnu srpsku većinu. Ne bi se moglo objasniti ni bežanje muslimana u Srbiju 1992. godine. Možda nas je dr Momčilo Mitrović obmanuo pišući da je prema podacima Komesarijata za izbeglice i Crvenog krsta Srbije od skoro 600 hiljada, 6,2 odsto bilo muslimana, pored onih iz Hrvatske, najvećim delom iz BiH. Dakle nešto preko 36.000 u periodu od 1992. do 1994. godine. Ili, kako onda objasniti desetine hiljada muslimanskih izbeglica iz Cazinske Krajine koje je prihvatila Republika Srpska Krajina. Možda je, ipak, dr Čekić u pravu kada tvrdi to što tvrdi, ali da se to utvrdi treba razgovarati, meriti sve što je merljivo. Poznata je praksa da se često, umesto skrupulozne analize, prave pretenciozna uopštavanja na bazi manjeg broja slučajeva ili primera. Sećam se prvih politizacija oko Njegoša i njegovog "Gorskog venca", ali se ne sećam da su ikada moji razredni drugovi u Mostaru, Splitu i Zagrebu, niti njihovi nastavnici u tome videli podmuklu i skrivenu nameru, pa tako ni ja.

* GLAS: A navodi da je "nad muslimanima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Sandžaku i BiH u skladu sa srpskom fašističkom ideologijom u više osvajačkih ratova u 19. i 20. vijeku izvršen genocid"?

BJELAJAC: Olako uopštavanje trendova u dva veka istorije, posebno o osetljivim temama, nije stručno preporučljivo. Nametanje današnjih kriterijuma do duboko u prošlost nije priznata naučna metoda. U političkom govoru ona je, nažalost, često prisutna.

Poruka

* GLAS: Kakvu poruku svojim izjavama Čekić šalje Srbima, ali i muslimanima u BiH?

BJELAJAC: Nisam ubeđen da je taj način koji podseća na nastavak rata "drugim sredstvima" humana opcija. Vama i vašim čitaocima, pa i kolegi Čekiću skrenuo bih pažnju da je u mnogim aspektima nastupio selektivni društveni zaborav. Neke slike se poliraju, stavljaju na vidna mesta, a druge prikrivaju i guraju u podrume i ostave.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.