Isplata štednje na dugom štapu

Banjaluka - Devizne štediše iz BiH zadovoljne su odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, prema kojoj su Slovenija i Srbija dužne da vrate novac štedišama nekadašnje Ljubljanske banke i Invest banke Beograd, iako je isplata još na dugom štapu.

Udruženja za zaštitu deviznih štediša juče su bila zatrpana pozivima građana koji su tražili informaciju kako, kada i u kojem iznosu mogu da očekuju vraćanje svog novca.

Alija Đonko iz Sarajeva, koji je imao oko 6.000 maraka u Ljubljanskoj banci, ne krije zadovoljstvo jer je konačno zadovoljena pravda koju je čekao više od 20 godina.

- Iako ne spadam u red onih koji su imali veliku štednju, srećan sam. Nije bitno koliko smo čekali, bitno je da je pravda konačno zadovoljena - rekao je Đonko.

Predsjednik Upravnog odbora Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori Svetozar Nišić kaže da je juče ujutro imao više od 100 poziva štediša.

- Ljudi su ugroženi, mnogi su pretrpjeli štetu u poplavama. Van kuće su, nemaju gdje da se usele, a imaju štednju od 100.000, 200.000 ili 300.000 KM  - naglasio je Nišić.

Istakao je da je u Ljubljanskoj banci štedjelo 125.000, a u Invest banci 40.000 štediša iz BiH.

- Ljubljanska banka do 1990. godine štedišama iz BiH duguje 185 miliona, a Invest banka 94,3 miliona dolara. Prema presudi, svaki devizni štediša treba da dobije i kamatu od pet odsto za protekle 23 godine - naglasio je Nišić koji bi trebalo da dobije 197.000 evra.

Predsjednik Upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH Amila Omersoftić istakla je da ostaje pitanje kako će biti izvršena verifikacija štednje.

Premijer Slovenije Alenka Bratušek kazala je da je razočarana presudom, ali da će je Slovenija poštovati.

- Razočarana sam i još mislim da stara devizna štednja spada u sukcesiju. Ali, presude sudova treba poštovati, tako da će Slovenija poštovati i ovu - rekla je Bratušekova i dodala da ne može reći koliko će Slovenija morati isplatiti štedišama, ali da se sigurno radi o stotinama miliona evra.

Slovenački mediji navode da je realan rok da štediše u potpunosti budu namirene od šest do sedam godina. S druge strane, zamjenik zastupnika Savjeta ministara BiH pred sudom u Strazburu Zikreta Ibrahimović kaže da odugovlačenje isplate neće biti moguće jer bi u protivnom bile aktivirane mnogobrojne predstavke koje bi vodile velikim troškovima.

- Države će moći zatvoriti predmete tek kada dokažu da su uspostavile pouzdan sistem otplate i omogućile štedišama da dođu do novca bez obzira na to jesu li se žalili sudu - dodala je ona.

Prema procjenama advokata Franca Bucika koji vodi procese prevarenih štediša BiH i Hrvatske, Slovenija će štedišama morati da isplati između 500 miliona i milijardu evra.

Slovenija sada mora pripremiti mehanizam za isplatu odšteta i uloga štedišama izvan Slovenije, na isti način na koji je devedesetih godina prošlog vijeka isplatila slovenačke devizne štediše, te taj plan predstaviti sekretarijatu Savjeta Evrope koji će nadgledati izvršenje presude, a to će trajati najmanje godinu.

Veliko vijeće suda u Strazburu odlučilo je u srijedu da Slovenija mora platiti odštetu deviznim štedišama Ljubljanske banke, a Srbija štedišama Invest banke, čime je potvrdilo presudu Evropskog suda iz novembra 2012. godine.

Isplata

Ako u mehanizmu za štediše iz Hrvatske i BiH bude primijenjen model kojim su isplaćene slovenačke štediše, to bi značilo da bi prvo bile isplaćene štediše sa manjim potraživanjima, do 500 evra, dok bi ostali bili isplaćeni u pet godina u deset rata. Prema tom scenariju, sve štediše bile bi isplaćene putem slovenačkih banaka, a proces isplate trajao bi šest do sedam godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.