Intervju "Glasa Srpske": Oliver Ivanović, lider kosmets

Dogovor Srba i Albanaca o statusu južne pokrajine - jednostavno - nije moguć. Nezavisnost, koju traže Albanci, i najšira moguća autonomija, koju nude Srbi, ne povezuje ama baš ništa, istakao Oliver Ivanović

KOSMET će ostati sastavni deo Srbije, imaće veoma labave veze sa maticom, određene elemente državnosti, ali neće imati suverenitet nad teritorijom, mesto u Ujedinjenim nacijama i potpuno samostalnu spoljnu politiku, istakao je u ekskluzivnom intervjuu za "Glas Srpske" predsjednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanović. Govoreći o konačnom statusu ove pokrajine, lider kosmetskih Srba je istakao da konačni status Kosova i Metohije neće biti objelodanjen tako brzo, a pogotovo ne u decembru ove godine... - Moram da priznam da postoji i "B-scenario", koji me pomalo plaši. Prvi put javno, evo upravo za vaš list, otvoreno kažem da se bojim Amerikanaca. Oni su strašno nestrpljivi i nimalo im nije stalo do mira i stabilnosti u Evropi. Oni samo na primerima nestabilnosti u nekom regionu mogu da dokažu da su jedina, prava svetska velesila, a da Evropska unija - iako lepo zamišljena - nije funkcionalna - naglasio je Ivanović. On je dodao, da ako do 10. decembra ne bude usvojeno rješenje o konačnom statusu Kosmeta, a SAD procijene da će imati značajan broj evropskih zemalja na svojoj strani, "svjetski policajac broj jedan" neće se ustručavati da prizna nezavisno Kosovo i Metohiju krajem ove ili početkom iduće godine. - Trenutno, u Evropskoj uniji više od polovine članica je protiv jednostranog priznanja nezavisnosti Kosmeta, bez podloge u rezoluciji Saveta bezbednosti. Ako ne bude imala više od polovine zemalja na svojoj strani, SAD neće učiniti tako nešto. U to sam siguran - naveo je Oliver Ivanović. ? Dakle, Vi smatrate da će Kosovo i Metohija ostati u sastavu Srbije? - Postoje tri opasnosti na tom putu. Prva i najveća je zaoštravanje odnosa između Srbije i SAD i zaustavljanje evroatlantskih integracija. Nisam za to da se bez ikakvih razloga ili kriterijuma dodvoravamo bilo kome. To nikako! Ali, ne treba ni zabadati prst u oko moćnima... Treba voditi odmerenu politiku, bez sukobljavanja sa bilo kim. Amerikancima treba jasno i glasno reći zašto se ne slažemo sa rešenjem da Kosmet bude nezavisna država. Treba im naglasiti da Srbija takvo rešenje nikada neće prihvatiti. Međutim, Amerikancima ne treba pretiti! To, jednostavno, nije dobro... Ne živimo u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka, nismo u situaciji da razmišljamo da li smo za Istok ili Zapad i da na taj način sebi dižemo cenu. To vreme je davno prošlo. Tito je bio samo jedan. Samo on je mogao taktički briljantno da odigra tu igru i niko više. Druga opasnost na putu da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije je neučestvovanje Srba na opštim izborima u pokrajini, zakazanim za 17. novembar. To bi dalo vetar u leđa Amerikancima, koji bi mogli da kažu: "A šta više da čekamo? Jesu li Srbi učestvovali na izborima 2004? Nisu... Evo, ni 2007. ne učestvuju... Šta da čekamo? Još četiri godine, da bismo dobili sagovornika na srpskoj strani!" Smatram da neizlazak Srba na novembarske izbore može da bude okidač za one, koji vedre i oblače u američkoj spoljnoj politici. To je veoma ozbiljna pretnja. I, konačno, treća opasnost za opstanak pokrajine u granicama Srbije su sami Albanci. Oni su izuzetno arhaični i deluju veoma spontano. Dva najjača albanska lidera povezana su sa takozvanom "Oslobodilačkom vojskom Kosova". Jedan je u Prištini, drugi u Hagu i - hoćemo, nećemo - sa njima moramo biti u igri. Srbi veoma lako mogu da se nađu u situaciji da - ovakvi, kakvi su - počnu da biraju sa kime će da razgovaraju, a to ne bi bio nimalo pametan potez. ? Vjerujete li da Vlada Srbije i predstavnici kosmetskih Albanaca mogu u naredna tri mjeseca da se dogovore o statusu južne srpske pokrajine? - Lično mislim da oni mogu da potpišu nekoliko tehničkih sporazuma, koji neće imati nikakav uticaj na konačni status pokrajine. Dogovor Srba i Albanaca o samom statusu - jednostavno - nije moguć. Nezavisnost, koju traže Albanci, i najšira moguća autonomija, koju nude Srbi, ne povezuje ama baš ništa. To je svetlosnim godinama udaljeno jedno od drugog. Smatram da su ovi pregovori samo kupovina vremena. Nedavno sam bio u Nemačkoj, gde sam se susreo sa novim političkim direktorom tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova i zaključio sam da i Nemci isto to misle. Oni ne vide rešenje, ali ne mogu ni stajati u mestu. Po njima, bolje je i tapkati u mestu, nego stajati, jer će ovo drugo "smrznuti" situaciju i izazvati buntove, revolte, podizanje tenzija... što se veoma teško može kontrolisati. Mislim da Nemačka neće dozvoliti da tamo neki Finac ili Holanđanin, koji su skloniji da prihvate sve što Amerikanci predlože, odrede konačnu sudbinu Kosmeta, već će - kao veoma snažna evropska zemlja - preuzeti odgovornost za ovu tešku odluku. Havijer Solana je nedavno rekao da je jedinstvo Evropske unije na problemu Kosmeta na velikom ispitu! Ako se zemlje-članice Unije podele oko kosmetskog statusa, Evropa može da zaboravi na zajedničku spoljnu politiku. Posle Kosova i Metohije, Unija bi mogla da padne na makedonskom problemu, potom na problemu BiH, pa na nerešenim pitanjima u Crnoj Gori... Moglo bi da se pokaže da od 1991. godine Evropa nije povukla nijedan pametan potez! U tom slučaju, ne bi više postojala misija Evropske unije na Kosmetu, već bi stranci razmišljali kako da kupe nekoliko hiljada tona bodljikave žice i ograde nas, i tako da se sačuvaju od svih negativnih konsekvenci pogrešne odluke o statusu Kosova i Metohije. ? Jednom ste izjavili da je među Srbe i Albance na Kosovu i Metohiji mržnju neko unio spolja? Ko to? - Prvenstveno oni kojima je bio interes da razbiju staru Jugoslaviju. Na Kosmetu je bilo najlakše prodreti sa secesionističkim idejama. Mržnja između Srba i Albanaca polako je podsticana, jer je unesena među frustrirano i prilično neobrazovano stanovništvo, kojem uvek možete prodati anarhičnu i arhaičnu ideju. Albanci su lako "popili" tu ideju, iz prostog razloga što su takvi, kakvi su - romantičari, na takvom nivou svesti i obrazovanja da se ovakve ideje kod njih lako ukorene. Da se razumemo, nisu ni Srbi mnogo daleko od njih. Da je bilo pameti, i jedni i drugi mogli su da prođu mnogo bolje nego što su prošli 1998. ili 1999. godine. Ovako, palo je mnogo žrtava, a iz sukoba Srba i Albanaca proizašle su nesagledive posledice, koje će se osećati desetinama godina. Nažalost, Srbi su se 1999. godine upecali na udicu. Isprovocirali smo najveće svetske sile, da nam pokažu koliko su jake. Mislim da je to bila najveća greška u Miloševićevoj politici. On je zabadao prst u oko Amerikancima, provocirajući ih da naprave ono što su u stanju da naprave. Ako ih neko stalno provocira i govori im da nisu baš silni toliko, koliko misle - a pri tome je taj "provokator" tako malen, poput Srbije - onda nije nikakvo čudo što nam se dogodilo bombardovanje 1999. godine. Ja uopšte nisam za takvu politiku. Mnogo ljudi, pa i kvazipatriota, do sada me pitalo da li bih potpisao dokument iz Rambujea... Nikad! Nikad to ne bih potpisao! Pre bih sebi ruku slomio, nego potpisao "sporazum" iz Rambujea. Ali, odmah da vam kažem, ne bih kao posljednja budala otišao na pregovore, kao što je tamo otišla Miloševićeva ekipa, da tamo ništa ne dogovorim. Pripreme za Rambuje trebale su da budu obavljene mnogo pre. Milan Milutinović je napravio predloge u poslednja tri dana, i to konstruktivne predloge, koji su mogli da promene sudbinu pregovora u Rambujeu. Ali, u tri dana se ne rešava problem! ? Kada je srpska vlast propustila posljednji voz da riješi kosmetsko pitanje, bez uplitanja spolja? - Mislim da su Srbi izgubili svaku šansu za mirno rešenje kosmetskog problema još ranih osamdesetih godina, odnosno posle demonstracija 1981. godine. Koliko god to izgledalo čudno, te demonstracije - i pored svih negativnih konsekvenci - bile su indikator da se nešto događa. To je srpskoj vlasti trebalo da bude znak za uzbunu. Međutim, tada je krenulo srbovanje. Ljudi su počeli da teže ka primitivnom pokazivanju nacionalnih simbola i ideja. Tada je začeta veoma naivna ideja - da su demonstracije 1981. godine bile srpskih pet minuta, pet minuta kada smo trebali da rešimo sve! Znate, kada imate ovakav brojčani odnos stanovništva, kakav je na Kosovu i Metohiji, veoma je rizično bilo šta pokušati rešiti silom. Srbi na Kosmetu imali su veliku prednost, koja je trajala do početka devedesetih godina prošlog veka, ali koju nisu znali da iskoriste. Naime, postojala je jaka državna infrastruktura i umni ljudi, koji su imali rješenja za kosmetski problem. Među tim rešenjima bila su i neka koja su se činila destruktivnim, ali ona u tom trenutku - možda - i nisu bila takva. Samo da pomenem da ideja o podeli Kosova i Metohije 1986, 1987, pa sve do 1991. godine nije baš bila bez ikakvog smisla! Do početka devedesetih na Kosmetu je bilo 30, 40 hiljada srpskih vojnika i policajaca, postojala je izuzetno jaka, međunarodno priznata, srpska administracija. Tada je Srbija imala izuzetno dobru političku poziciju, dok su - sa druge strane - postojali potpuno dezorganizovani Albanci, sa mnogo manjim ambicijama, nego što ih sada imaju.Tada je čitava međunarodna zajednica bila na našoj, a ne na njihovoj strani. Sada je to sve obrnuto. Niti imamo 200 hiljada Srba na Kosmetu, jer su raseljeni, niti srpsku administraciju, ni infrastrukturu, policiju, vojsku, a ni dobru međunarodnu poziciju... E, sad sve to imaju Albanci, a mi hoćemo da oživimo ideju koja je bila aktuelna pre 20 godina! Takav način razmišljanja, jednostavno, nije dobar... Treba da shvatimo da neke ideje žive u jednom vremenu, a da je za drugo vreme potrebno stvoriti neke druge ideje... Mislim da je naša jedinstvena šansa u reči koja deluje prilično neverovatno - u multietničnosti - jer ona, u ambijentu međunarodnog prisustva u pokrajini, pruža nekakvu šansu. REPUBLIKA SRPSKA ? Da li je rješenje statusa Kosmeta usko povezano sa statusom Republike Srpske unutar BiH? - Pre dve godine ovde su došli Rihard fon Vajceker, Đulijano Amato, Karl Bilt i ostali članovi takozvane "Balkanske komisije". Tada sam im rekao da su Srbi na Kosmetu, Albanci u Makedoniji i Srbi u BiH usko povezani slučajevi. Kada sam im napomenuo da opstanak Republike Srpske unutar BiH zavisi od toga hoće li Kosovo i Metohija ostati unutar granica Srbije, oni su svi do jednog skočili na mene. Njihov argument je bio da je Kosmet poseban slučaj i da on ne može da se poveže sa Republikom Srpskom. Međutim, nisu bili u pravu! Svi ovi slučajevi su posebni! Ne mora da znači da će narod prihvatiti ono što političari potpišu ili se dogovore. Narod će proceniti šta je najbolje za njega i to će naterati političare da promene svoje stavove. Amato, sadašnji premijer Italije, rekao mi je da strašno grešim i da u Republici Srpskoj ni čelnici Srpske demokratske stranke ne govore tako! Ponovio sam mu da će SDS morati da promeni svoj vokabular ili će ga na izborima 2006. godine sa političke scene "počistiti" neka druga stranka. Predstavnici "Balkanske komisije" su naglasili da niko drugi ne može da dođe na vlast u Srpskoj, osim Milorada Dodika, koji je - po njihovom mišljenju - "umeren, proevropski političar, koji nikada ne bi koristio takav rečnik". Posle oktobarskih izbora u BiH veoma sam se obradovao kada sam sreo Karla Bilta i upitao ga na čemu je Milorad Dodik zabeležio apsolutnu pobedu na izborima - na tezi da, ako Kosmet može da bude nezavisan, to može i Republika Srpska. Naravno, trebalo je mnogo hrabrosti da sadašnji premijer Srpske izgovori to što je izgovorio... Razgovarao Goran BARAĆ

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.