Godina iza nas, svet u kojem živimo:Globalizacija dana

Piše Branimir-Bata GRULOVIĆ

I PRE nego bilo šta kažemo, o godini koju upravo ispraćamo, moramo se, po ko zna koji put, vratiti na pojam GLOBALIZACIJA i šta ona predstavlja u našim uslovima. Globalizacija je proces ekonomske i političke integracije, ne samo na globalnom nivou već i na regionalnom. Drugim rečima ona predstavlja punu integraciju u evropske ekonomske tokove i političke organizacije. Za siromašne zemlje ti integracioni trendovi predstavljaju šansu za ekonomski oporavak privrede i povećanja standarda. Kad tako nešto se ustvrdi daje se nada najsiromašnijim slojevima stanovništva. Na njihovu žalost, jaz između bogatih i siromašnih ostaje uglavnom isti, ako se čak i ne povećava. Transfer kapitala nikada nije, niti će ići, od bogatih ka siromašnim zemljama, odnosno prema sloju siromašnog stanovništva. Kapital se razmenjuje među bogatima. U vreme sadašnjih globalizacionih tokova položaj malih zemalja kao što je recimo Srbija ili BiH, nešto je poboljšana, ali samo iz razloga što bogatima to u ovom trenutku odgovara. Pošto ekonomski razvijene zemlje imaju i najjači uticaj u međunarodnim organizacijama njihov kapital nikako neće otići tamo gde oni nemaju interes, a interes se ostvaruje pretnjama, ucenama i uslovljavanjima. Tu i takvu politiku zemlje zapadnog Balkana veoma su bolno osetili tokom 2007. godine. Analitičari, širom kugle zemaljske, godinu koju ispraćamo označavaju vremenom u kojem je svetska politička scena doživela tolike protivurečne sudare i mimoilaženja, tako da ko zna započeti, a poslednje dve decenije revnosno provođen proces globalizacije sveta posustaje, gubi na smislu i niko ne može da predvidi kakav će biti konačan ishod. Nema nikakve sumnje da poslednjih pet decenija slobodno možemo nazvati vremenom NAFTE, koja je uzdrmala i suštinski promenila industrijske tokove i uopšte način i stil života, rada i života, od Vašingtona do Tokija, od Teherana do Rejkjavika, od Pekinga do Buenos Ajresa, od Beograda do Zagreba, od Banje Luke do Sarajeva... Bog nama na zemlji postao je Dolar, a u novije vreme i Evro. Međutim, i jedna i druga valuta imaju direktnu uzročno-posledičnu vezu sa naftom, i to do te mere da je ostala velika dilema na samom Njall street-u, ko kome određuje nominalnu vrednost: Barel nafte - dolaru i evru, ili dolar i evro - barelu. Svet je danas zapravo podeljen i na osnovu te podele određen mu je stepen razvijenosti i bogatstva života. Zapravo podeljen je na osnovu toga ko raspolaže rezervama sirove nafte i rezervama naftnih derivata. Primera radi, na ovoj našoj planeti Zemlji, koja se zbog ukupnog privrednog razvoja, globalno zagreva, koristi se šest stotina miliona drumskih prevoznih sredstava, od toga u SAD i Evropi četiri stotina miliona, a sav ostali svet ostatak. Nafta je energent koji se ne obnavlja, njegova upotreba počiva isključivo na eksploataciji, a tog crnog zlata na planeti je sve manje i manje. Na taj način dolazimo do uzajamno posledične veze, da upravo tamo, gde su ostala velika nalazišta nafte, najveće su društvene krize i ratovi, od Persijskog zaliva, okruženje Kaspijskog mora (jezera), pa sve do Avganistana. Analitičari tvrde da danas na planeti ima bar pedeset autokratskih, diktatorskih režima, na koje veliki svet, predvodnik borbe za ljudska prava i autentičnu demokratiju, u opšte ne obraća pažnju, niti se o zlodelima tih i takvih režima ne govori u svetski uticajnim medijima. Ali je zato iskonstruisana priča o biološkom oružju koje navodno poseduje Irak i Sadam Husein, što je bio povod za jedan od najbezskrupoloznijih ratnih sukoba koje pamti ova civilizacija. Razlog je nafta, tačnije, jedno od najvećih nalazišta nafte u svetu, nalazi se baš u Iraku. Amerika je prekršila sve konvencije i međunarodno pravo. Nije se obazirala na apel većeg dela sveta već je bezobzirno napala suvereni Irak, koji je i punopravni član Ujedinjenih nacija. Svi ti događaji vezuju se za starijeg i mlađeg Džordž Buša, teksaškom naftnom lobiju, koji je najuticajniji kada je reč o unutrašnjoj i spoljnoj politici SAD, pa do velikih kompanija automobilske i vojne industrije, o čemu je iz posebne vizure snimljen film "Farenhajt 9,11" kontroverznog ali talentovanog autora Džordža Mura. I opet da se vratimo na drumski prevoz, jer teško može biti objašnjeno kako to da 350 milina Amerikanaca koristi 200 miliona automobila, a Kina od preko milijardu stanovnika jedva 20 miliona, a Indija od skoro milijardu ljudi samo 10 miliona. Gde tu prestaje logika o zdravoj ekonomiji i ravnomernom ekonomskom razvoju i rastu, o ljudskim i prirodnim resursima, a koliko postaje dominantna bezočna i nasilna trgovina "koka kolama", hamburgerima, tekstilnim modnim atrakcijama, i ko zna čim sve, gde je je čovek jeftina radna snaga. Nije li sama poljoprivreda, kao biblijski zavet ljudskom rodu, postala ovisna kroz razne pesticide i druge hemikalije, čija je osnovna sirovina baš nafta. Postala je ovisna, ne od čoveka i njegovog rada, već od crnog zlata, kako često nazivamo naftu, a nje je, u utrobi ove naše planete, sve manje. Sa čim će se čovečanstvo susresti u narednom periodu, upravo zbog energije koja treba da nadomesti naftu, još uvek ne zna niko, što čovečanstvu određuje put u neizvesnost. Da li je čovek zakasnio usredsređujući znanje i pamet na bioenergiju, gas, vodu..., sa kojom, za sada, obiluje planeta, takođe je velika nepoznanica. U jednom takvom svetu, kojeg je u svojim delima vizionarski genijalno nagovestio i sam Fjodor Dostojevski, ima li mesta da se čovek, a samim tim čovečanstvo, vrati svom iskonu, da gradi novu-staru civilizaciju, takođe je velika neizvesnost. Može li globalni svet da shvati i prihvati da nije kameno doba prestalo i nestalo zato što je na planeti ponestalo kamenja, već zato što je čovek pronašao nove puteve za razvoj civilizacije, tek je najveća dilema, i ona krije odgovor na pitanje - kuda ide ovaj svet. A mi? Mi smo različiti! Mi smo drugačiji, mi smo drugačiji od drugih!! Mi smo drugačiji i od nas samih... Da... Pa to svako zna. Svaki čovek je ličnost za sebe, i ne postoje dve identične osobe. Mi jesmo različiti i zato Bogu hvala. Treba li biti mnogo pametan pa ovaj postulat shvatiti i dalje ga produbljivati? Da li ima svrhe stalno objašnjavati da je noću mrak? Nije nikakva veština pronaći razlike među ljudima koji se po prirodi razlikuju. Veština je naći zajedništvo i zajedničke interese! O kakvom se zajedništvu radi? O univerzalnom zajedništvu koje potiče iz izvora života - pravo na život... Razvijajući ovu misao, tražeći zajedničke interese, veoma je lako doći do jedinog pravilnog zaključka: Mi svi imamo zajedničke interese. Mi imamo toliko toga zajedničkog, što možda zvuči neverovatno, i baš zato što zvuči neverovatno, mnogi u to ne veruju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.