Entiteti moraju da se pitaju za put ka EU

SARAJEVO - BiH na putu evropskih integracija mora da se kreće uz punu saradnju i koordinaciju svih nivoa vlasti u kojoj svako treba da radi svoj dio posla, izjavila je juče u Sarajevu ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Željka Cvijanović.

Ona je poslije sastanka sa šefom Delegacije i specijalnim predstavnikom EU u BiH Peterom Sorensenom i ambasadorima zemalja članica i šefova misija EU u BiH kazala da BiH kretanje ka EU treba da nastavi kao decentralizovana država.

- Najvažnije je uvažiti stavove entiteta, što je suština koordinacije. U tom procesu svako treba da radi svoj dio posla i da taj mehanizam ne posluži za krađu nadležnosti, nego da obezbijedi da svako u skladu sa svojim nadležnostima obavi svoj dio posla i na taj način omogući da se svi zajedno krećemo ka Evropi - kazala je Cvijanovićeva.

Ona je prezentovala plan RS za izlazak iz trenutne blokade i način na koji institucije BiH, entiteti, Brčko distrikt i kantoni u čitavom procesu treba da budu pozicionirani.

- Ministarske konferencije kao tijelo koje bi funkcionisalo u sklopu procesa evropskih integracija u različitim sektorima treba da budu na usluzi svima u BiH i da omoguće da se sva pitanja koja su sektorskog karaktera puno brže i normalnije dogovaraju - kazala je Cvijanovićeva.

Da bi bili izbjegnuti problemi kao što su se prošle godine pojavili sa IPA fondovima, kazala je ona, mora da se uvede sistem prema kojem će biti podržani projekti sa nivoa vlasti koji obavljaju najveći dio aktivnosti u procesu integracija.

- Kada se podvuče crta, vidi se da oko 75 odsto stvari iz tog procesa otpada na entitete i to je njihova isključiva obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Trebalo je nekoliko godina da za to dobijemo priznanja od Evropske komisije i drugih partnera u BiH - rekla je Cvijanovićeva i naglasila da iz toga proizlazi i da 75 odsto podrške kroz IPA fondove treba da bude upućeno onima koji će obavljati te aktivnosti.

Istakla je da svaki nivo vlasti mora da izradi svoj akcioni plan za sprovođenje određenih obaveza u procesu integracija.

- Taj akcioni plan podrazumijeva način na osnovu kojeg će se izvršiti usklađivanje zakonodavstva, što je i najvažniji dio procesa. Usklađivanjem zakonodavstva usvajaju se nova rješenja koja su usklađena sa standardima i pravilima EU - kazala je Cvijanovićeva, dodavši da je RS još 2007. godine počela da radi na institucionalnom okviru i da je on danas potpuno zaokružen.

Naglasila je da u BiH nikada nije vladala euforija kada je riječ o evropskom procesu, za razliku od drugih država u okruženju gdje je to najvažnije političko pitanje za vlade.

- Vjerovatno to u BiH nije slučaj jer smo taj proces doživljavali kao određeno mjesto za manipulaciju i pokušaj centralizacije BiH. Taj proces nikada nije bio dovoljno ispromovisan, možda i zato što nismo znali ko koji dio posla radi. Nadam se da dolazimo do koncepta u kojem će se znati ko šta radi i šta su čije obaveze - kazala je Cvijanovićeva istakavši da je Sorensen shvatio da je za pokretanje stvari preduslov razgovor sa svima u BiH.

Tijela

Cvijanovićeva je kazala da uz Direkciju za evropske integracije, koja postoji na nivou BiH, treba da postoje i koordinaciona tijela i na ostalim nivoima vlasti, što RS već ima u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju.

- Ovo je proces koji ne može da vodi samo jedan nivo vlasti, jer svaki nivo vlasti ima svoju veću ili manju ulogu. Entiteti definitivno imaju dominantnu ulogu. Naravno da je moguće da BiH govori jednim glasom prema vani i stoga insistiramo na ispravnom mehanizmu koordinacije - kazala je Cvijanovićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.